Na gradilištu između ulica Kneza Miloša i Sarajevske, poginuo je radnik N.T. iz Kraljeva. Nesrećni radnik preminuo je od posledica povreda zadobijenih nakon obrušavanja zida na gradilištu.Reč je o gradilištu na mestu stare ambasade SAD.
U toku inspekcijskog nadzora povodom smrtne povrede radnika T.N. (58) na gradilištu u Beogradu, inspektori rada utvrdili su da je bio angažovan bez ugovora o radu ili drugog odgovarajućeg ugovora i da poslodavac, firma “Anker bau “ iz Boljevca, nije podnela prijavu za obavezno socijalno osiguranje.
“Beograd jeste grad kranova, ali ljudski životi su najvažniji i moramo uraditi sve da se ovakve stvari ne ponavljaju”, rekao je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić nakon što je obišao gradilište gde je poginuo radnik na koga se obrušila zemlja. Gradonačelnik je rekao i da su sve inspekcije na terenu, te da očekuje da se razjasni šta se tačno desilo.
Kompanija KMR Development d.o.o, investitor urbanističkog projekta stambeno-poslovnog centra, između ulica Kneza Miloša i Sarajevske u Beogradu, saopštila je da radi na utvrđivanju okolnosti pod kojima se dogodila nesreća. Uz izraze najdubljeg žaljenja zbog nesrećnog događaja i saučešća upućenog porodici stradalog radnika, iz te kompanije navode da na utvrđivanju okolnosti pod kojima se dogodila ova nesreća rade zajedno sa nadležnim oranima.
Vesić: Vanredna kontrola gradilišta
Radovi na gradilištu na mestu stare američke ambasade u Ulici Kneza Miloša, gde je radnik podlegao povredama zadobijenih obrušavanjem jednog starog zida, izvode se uz sve neophodne dozvole, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
Vesić je za Prvu televiziju naveo da u glavnom gradu trenutno ima ima više od 1.100 aktivnih gradilišta.
„Do početka jula izdato je građevinskih dozvola i lokacijskih uslova za više od 650.000 kvadrata, dok je tokom prošle godine ta brojka bila oko milion kvadratnih metara. To pokazuje da je u Beogradu veliki broj gradilišta. Juče smo doneli odluku da se obavi vanredna inspekcija na svim aktuelnim lokacijma gde se gradi, u šta će biti uključena naša inspekcija, ali i republička inspekcija za rad, u čijoj je nadležnosti provera statusa radnika“, navodi Vesić.
Vesić je dodao da je jučerašnja nesreća pokazala je da je ispoštovana sva procedura sa građevinskom dozvolom, ali, nažalost, građevinski radnik nije bio prijavljen, čime je prekršen Zakon o radu.
Zamenik gradonačelnika je ocenio da ovakve situacije treba da budu nauk svim poslodavcima da radnike zaštite dobro i da obezbede gradilišta u skladu sa zakonom, kako zbog zaposlenih, tako i zbog građana.
“Očekujem da vanredni inspekcijski nadzor upravo upozori poslodavce na tu vrstu zakonskih obaveza. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu formiralo je „specijalno odeljenje“ za borbu protiv bespravne gradnje, što ohrabruje. Takođe, posle mog sastanka sa notarima, namera nam je da podnesemo predlog za imenu Zakona o prometu nepokretnosti, u kojem ćemo tražiti zabranu overe tamo gde ne postoji građevinska dozvola ili rešenje o ozakonjenju”, naveo je Vesić.
“Ko radi bez građevinske dozvole, znači da njegov projekat niko ne kontroliše. To praktično znači da ako se nešto desi na takvim gradilištima, niko neće biti odgovoran, a investitor u najvećem broju slučajeva pobegne iz zemlje”, rekao je Vesić.
Međutim, čini se da problem bezbednosti na radu nije samo bespravna gradnja. Gradilišta su postala opasna usled nepoštovanja obaveza koje su propisane za poslodavace, ali i nemarnosti zaposlenih.
U proteklih pet godina, čak 187 lica izgubilo je život usled povreda na radu u Srbiji. Među glavnim uzrocima za povrede na radu su nebezbedan rad na visini i na nepropisno montiranim skelama, zatim rad u nepropisno obezbeđenim iskopinama, kao i angažovanje neobučenih lica koja rade na crno, a protiv odgovornih je podneto 155 prijava za pokretanje krivičnog postupka i 32 zahteva za pokretanje prekršajnog.
Kao mogući uzroci povreda navode se i nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, prvenstveno rad bez zaštitnog šlema i zaštitnog opasača, rad u nepropisno obezbeđenim iskopima, neprimenjivanje osnovnih načela organizacije izvođenja radova, odstupanje od propisanog i utvrđenog procesa rada, nepropisna saradnja (koordinacija) učesnika u radu, nepropisan rad sa opremom za rad, neosposobljenost angažovanih na radu za bezbedan rad, nepotpuno sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu na mestima rada.
Iz Ministarstva poručuju da imaju u vidu da su najčešći uzroci povreda na radu nebezbedan rad na visini, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, kao i rad u nepropisno obezbeđenim iskopima, te da je cilj sprovođenja svih prevetivnih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu eliminisanje ili smanjenje opasnosti i štetnosti u procesu rada, što se, pored ostalog, postiže i korišćenjem sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.
