BIOMETRIJA
Biometrijska autentifikacija postaje sve ustaljenija u svakodnevnim tehnološkim uređajima, uključujući mobilne telefone i tablete. Otisci prstiju se koriste za otključavanje telefona već nekoliko godina i postali su prilično tačni i relativno sigurni. Kompanija Apple je uključila Face ID u najnoviji iPhone X, zamenivši na taj način otključavanje telefona putem otiska prstiju. Apple procenjuje da su šanse da se neko drugo lice “prevari” Face ID bezbednosni sistem jedan u milion.
Međutim, pošto je telefon objavljen u novembru 2017. godine, pojavilo se nekoliko priča o ljudima koji su koristili maske i na taj način uspeli da zaobiđu softver za prepoznavanje. Apple još od tada tvrdi da je iOS 11 jedan od najsigurnijih operativnih sistema dostupnih javnosti i da čak i ako je telefon otključan na neki drugi način, a ne putem Face ID, još uvek je potreban pristupni kod za vršenje forenzičke pretrage.
Ovim se, zapravo, naglašava važnost da se uvek oslanjamo na autentifikaciju u dva koraka. Najbolja praksa je da se biometrijska autentifikacija koristi kao prvi sloj (Face ID), koji može pružiti trenutni pristup nekim podacima, ali bi trebalo da bude potrebna i lozinku za otključavanje tzv. dubokih podataka. Ovo će zadržati pojedince zaštićene u slučaju da hakeri dobiju pristup biometrijskim podacima putem fotografija ili nekog drugog načina.
INTERNET OF THINGS (IOT)
Očekuje se da će se uređaji sa omogućenim Internetom nastaviti u 2018. godini i povezati još više svakodnevnih objekata. IoT uređaji predstavljaju veoma ozbiljne sigurnosne probleme. Većina IoT uređaja nikada nije izgrađena da izdrže čak i vrlo jednostavne sajber-napade. Većina IoT uređaja nije u mogućnosti da budu popunjene ili nadograđene, i stoga će i dalje biti ugrožene sajber napadima.
Ukoliko su ugroženi, IoT uređaji sa sigurnosnim ranjavanjima mogu dovesti do čitavog niza problema, kao što su uskraćivanje usluga, kompromisi o privatnosti, velike nedostatke infrastrukture i slično. Postoje neki načini poboljšanja sigurnosti IoT uređaja, kao što su implementacija dodatnih koraka i procesa zaštite, ali to sa druge strane, ima druge nedostatke, kao što su veći troškovi i neugodnosti korisnika. Vladina regulativa je neophodna kako bi se postavili nacionalni okviri kako bi se osiguralo da uređaji imaju minimalne standarde zaštite.
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA (AI)
Mnogi proizvođači su uskočilii u voz upotrebe veštačke inteligencije kako bi izgradili „pametnije“sisteme koji mogu otkriti i delovati na pretnje, bilo pre ili vrlo rano nakon što su informacije ugrožene. Očekuje se da će računari u narednim godinama postati sve intuitivniji i odbrambeniji.
Kao što AI ima potencijal da poveća produktivnost za preduzeća i Vladu, hakeri će potražiti AI da pronađe ranjivosti u softveru, sa mašinskom efikasnošću, da bi hakovali sisteme u deliću vremena koje bi trebalo čoveku da to uradi. Ovaj i drugi scenariji čine veštačku inteligenciju jednim od ključnih tehnoloških trendova za posmatranje i ublažavanje rizika za 2018.
CLOUD COMPUTING
Veliki broj hakovanja velikih I ozbiljnih profila u poslednjih nekoliko godina pokazali su ranjivost cloud computinga i kako to i dalje predstavlja značajno pitanje. Postojeće pitanje kako kompanije i pojedinci mogu daljinski upravljati svojim podacima, uz istovremenu zaštitu, nastaviće da nastupaju 2018. godine.
Iako će mnogi korisnici oceniti da rizik od krađe podataka ne garantuje lokalnu kontrolu informacija u poređenju sa nekim drugim pogodnostima i niskim cenama usluga cloud-a, sve veći broj potencijalnih korisnika će shvatiti da za njih postoji rizik od krađe podataka, te da ova vrsta kompromisa može biti previsoka. Ovo će biti posebno važno za državne agencije, odbranu, obaveštajne službe, bankarstvo i finansije i pravne usluge.
QUANTUM TECHNOLOGIES
Budući da se tehnologija svakodnevno razvija i sve više čini okosnicu našeg svakodnevnog života, pojedinci, preduzeća i Vlada će se suočiti sa stalnom borbom između efikasnosti i sigurnosti. Ovo je naročito istinito kada se uzme u obzir početak kvantnog računarstva koji bi mogao prevazići sposobnosti postojećih sigurnosnih mera.
Kako kvantna tehnologija, poput visokokvalitetne entropije, u kombinaciji sa vrlo sposobnim menadžerima, koji su, uslovno rečeno „radni konji“ enkripcije, mogu čak i danas pružiti jaču sigurnosnu osnovu. U budućnosti, sazrevajući kvantni ključni sistemi distribucije, koji uključuju zamenu ključeva slobodnih prostora zaštićenih zakonima fizike i stoga zaštićeni od kvantnih kompjuterskih napada, obezbediće snažnu liniju odbrane od ovih novih kvantnih računarskih napada.
Pošto kršenje podataka i dalje predstavlja opasnost za savremene sisteme koji poseduju podatke o našem zdravlju, finansijama, ali i osetljive lične podatke, tehnologija sajber bezbednosti zasnovana na kvantnoj osnovi će postati suštinski sastojak u pravljenju blokada i još većoj zaštiti podataka i omogućiti nam da svi uživamo u prednostima novih tehnologija kako kod kuće, u privatnom životu, tako i na poslu.
