Uporedo sa promenama društvenih procesa, dešavaju se i velike promene u načinu poslovanja. Savremeni uslovi poslovanja nameću potrebu za uspostavljanjem sistema bezbednosti koji će na pravi način ići u korak sa aktuelnim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama po bezbednost kompanije. Korporativna bezbednost predstavlja relativno mladu naučnu i praktičnu disciplinu, ali u sve većem obimu pronalazi mesto u organizacionim strukturama kompanija, jer se na sveobuhvatan način bavi bezbednošću kompanije u svim segmentima njenog poslovanja.
Nezaustavljivi i trajni proces preoblikovanja bezbednosti odrazio se na promene zamisli i koncepta bezbednosti. Država više nije glavni predmet interesovanja izučavanja nauke o bezbednosti. Mesto države preuzele su transnacionalne i međunarodne organizacije, nacije, nacionalne manjine, razne profesionalne i marginalizovane grupe i kao najbrojniji činioci bezbednosti – pojedinci.
Tradicionalno, poslovna bezbednost se u najvećem obimu bavi bezbednošću imovine kompanije, ali važan segment svakako predstavlja i fizička bezbednost zaposlenih i menadžmenta, bezbednost poslovanja, a u novije vreme i zaštita podataka i zaštita od tzv. sajber kriminala.
Kako se broj referentnih objekata bezbednosti povećava, povećava se i interesovanje i potreba za razvijanjem bezbednosne kulture. Isto tako, proširenjem spiska referentnih objekata bezbednosti, značenje pojma bezbednosne kulture postaje sve složenije. Više nije centralno pitanje bezbednosne kulture kako obrazovati i vaspitati jednu naciju u oblasti bezbednosti, već kako to uraditi sa svakim pojedincem ponaosob, naročito kada govorimo o složenim sistemima kakve su savremene korporacije.
Edukacija zaposlenih u korporacijama zato predstavlja realnu potrebu, a ne trend. U praksi se pokazalo da se zahvaljujući pomenutim aktivnostima u cilju održavanja optimalnog nivoa bezbednosti smanjuju i troškovi i napori u otklanjanju posledica bezbednosnih incidenata do kojih može doći.
Svoja iskustva i znanje sa privrednicima već dugi niz godina deli prof. dr Milan Milošević, koji ima višegodišnje iskustvo u sprovođenju uspešnih edukativnih seminara iz oblasti korporativne i informacione bezbednosti.
Prof. dr Milošević je redovni profesor pravnih nauka sa operativnim iskustvom u bezbednosnim strukturama, dugogodišnji profesor na više fakulteta, sudski veštak za privatnu bezbednost, ekspert Akreditacionog tela Srbije i član SAMKB.
Cilj edukacija, kako nam je objasnio prof. dr Milošević, zapravo je podizanje svesti svih pojedinaca koji su na bilo koji način povezani sa bezbednosnim poslovima u organizaciji. Interaktivni edukativni seminari koji se organizuju u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, ali i drugim subjektima iz javnog, privatnog i nevladinog sektora rezultat su pojačanog interesovanja za ovu oblast.
Edukacije predstavljaju spoj predavanja, analize modela i studije slučaja, diskusije i praktične radionice sa razmenom iskustava, koji su izuzetno značajni za razvijanje bezbednosne kulture u okviru poslovanja jedne korporacije ali i šire.
Prof. dr Milan Milošević, koji je svojim dugogodišnjim radom ostvario uspešnu akademsku karijeru, u organizovanju i izvođenju edukacija učestvuje od 2009. godine. Za časopis SecuritySEE prof. dr Milošević govori o značaju edukacije u oblasti poslovne bezbednosti, kao i planovima za naredni period.
Kada kažemo poslovna bezbednost –šta to zapravo znači?
„Poslovna bezbednost je sinonim za korporativnu bezbednost. Po definiciji, to je integralna bezbednost koja u sebi obuhvata sve aspekte bezbednosti i zaštite, uključujući prikupljanje informacija i procenu rizika, interne istrage, zaštitu od požara, eksplozija i havarija, zaštitu materijalne i intelektualne svojine, informacionu bezbednost i zaštitu bezbednosti i zdravlja na radu. Ipak, nema sumnje da esencijalni značaj za funkcionisanje korporativne bezbednosti imaju poslovi neposrednog obezbeđenja lica, imovine i poslovanja, a u organizacionom smislu interni i eksterni subjekti koji to obezbeđenje vrše. Zbog toga su naše edukacije najčešće i bile i posvećene aktuelnostima u oblasti normiranja, standardizacije i primeni fizičkog i tehničkog obezbeđenja lica i imovine, a još češće u oblasti zaštite bezbednosti poslovanja. O tome svedoče i nazivi konkretnih seminara: „Informativna bezbednost i elektronski kriminal“, „Standardi bezbednosti poslovne organizacije – primena i dokumentovanje“, Procena ugroženosti poslovne organizacije – modeli i procedure praktične izrade“, „Kontinuitet poslovanja i vanredne situacije u sistemu korporativne bezbednosti“…
Koliko dugo se organizuju edukacije ovog tipa?
„Edukacije u oblasti poslovne bezbednosti, u čijem sam organizovanju i izvođenju učestvovao, održavaju se permanentno od 2009. godine. Najčešće su realizovane u saradnji sa Privrednom komorom, ali i sa drugim subjektima iz javnog, privatnog i nevladinog sektora, a rezultat su pojačanog interesovanja za ovu oblast. Naime, aktuelne reforme i tranzicijski procesi pokazali su da je savremenim privrednim subjektima neophodan pouzdan normativno-operativni sistem zaštite koji garantuje adekvatan nivo bezbednosti. To važi za sva privredna društva i preduzetnike, ali se u prvom redu odnosi na one privredne kolektive koji obuhvataju različite segmente rada i izuzetno veliki broj tehnoloških procesa. Osim toga, u poslednjih desetak godina bitno je izmenjen i normativno-pravni ambijent u ovoj oblasti, što se podjednako odnosi i na eksternu i na internu pravnu regulativu.“
Da li postoji interesovanje za ovu vrstu edukacija? Koliko polaznika je do sada pohađalo Vaše edukacije?
„Do sada je održano tridesetak edukacija, i to najčešće u formi jednodnevnih seminara u Beogradu. Međutim, jedan broj jednodnevnih i dvodnevnih seminara održan je i u drugim mestima u zemlji (Ečka, Soko Banja, Tara, Novi Pazar, Kladovo…), na šta su uticali i naši partneri u organizaciji edukacija. Ako uzmemo da je na svakom od seminara prisustvovalo prosečno po 15 polaznika, ne bi bilo teško izračunati ukupan broj. Međutim, statistika je i ovde varljiva, jer su zbog kvaliteta ponuđenih sadržaja i specifičnosti interesovanje polaznika neki od njih prisustvovali na dva ili više seminara (ponekad i uzastopno). Uostalom, po standardnim parametrima Centra za edukacije Privredne komore Srbije, ove seminare sami polaznici redovno ocenjuju najvišim ocenama. Praksa pokazuje da u ovoj oblasti kvalitet donosi kvantitet!“
Šta je cilj edukacija u oblasti poslovne bezbednosti?
„Donošenje novih i inoviranje postojećih zakonskih i podzakonskih propisa dovelo je i do krupnih promena u sferi obezbeđenja lica i imovine, postupanja u vanrednim situacijama, protivpožarnoj zaštiti i drugim segmentima poslovne bezbednosti. Uzmimo na primer oblast poslovne tajne kao jedan od najvažnijih oblika zaštite poslovnih informacija. Nesporno je da obavljanje privredne aktivnosti samo po sebi nameće potrebu da se neki podaci i dokumenta tretiraju izdvojeno od opšteg režima, što može biti od esencijalnog značaja za efikasnost tržišnog privređivanja i unapređenje ambijenta za strane investicije. S obzirom na to, nema sumnje da se ovoj temi treba uvek iznova vraćati i kritički je vrednovati. Ovo utoliko pre što se normativno uređenje poslovnih tajni i njihovo neovlašćeno odavanje može posmatrati sa krivičnopravnog, radnopravnog i drugih aspekata, ali i u različitim kontekstima (npr. u smislu klauzule o zabrani konkurencije). Prema tome, primarni cilj edukacije je upoznavanje polaznika sa nekim od konkretnih problema, da bi se kroz seriju predavanja i radionica polaznici upoznali sa svime što je u poslovnoj bezbednosti aktuelno, pogotovo u uslovima ekspanzivnog razvoja nauke i tehnologije.“
Kome su ove edukacije namenjene?
„Kao oblik stručnog usavršavanja, ove edukacije su namenjene vlasnicima poslovnih organizacija i menadžmentu svih nivoa, a posebno direktorima bezbednosti, šefovima timova i samostalnim izvršiocima, odnosno svima onima koji su na bilo koji način povezani sa bezbednosnim, pravnim i kadrovskim poslovima u poslovnim organizacijama (privrednim društvima, bankama, osiguravajućim zavodima …). Pri tome treba imati u vidu da se konkretne edukacije opredeljene odgovarajućim profilima polaznika, na primer edukacije u vezi insajderskih pretnji, ekonomske špijunaže i zaštite poslovnih tajni prvenstveno su namenjene onima koji su u praksi povezani sa rukovanjem poverljivim i ličnim informacijama u bilo kom obliku, informacionim sistemima ili elektronskim poslovanjem. Međutim, pošto je održavanje ovakvih edukacija istovremeno i oblik širenja bezbednosne kulture, edukacije su namenjene i svima drugima koje oblast poslovne bezbednosti interesuje (zaposlenima u organima državne uprave, novinarima, studentima doktorskih i specijalističkih studija…).“
Da li našim čitaocima možete otkriti planove za naredni period?
„Pošto je interesovanje za edukacije u oblasti poslovne bezbednosti konstantno, sigurno je da će se one nastaviti i u predstojećem periodu, uz zadržavanje osnovnog koncepta i dosadašnjeg kvaliteta. Pri tome će akcenat biti stavljen na one segmente poslovne bezbednosti koji su u datom trenutku najaktuelniji, a konkretnim temama biće prilagođeni oblici seminara i stručni profil edukatora. U bliskoj budućnosti su, na primer, predviđene tri edukacije u formi jednodnevnih seminara, a u saradnji sa Centrom za edukacije Privredne komore Srbije. Reč je o sledećim edukacijama: „Insajderska pretnja“ (koja je predviđena za 26. 09. 2018.), „Bezbednosni izazovi savremenog poslovanja“ (koja je predviđena za 04. 10. 2018.) i „Standardi bezbednosti poslovnih organizacija“ (koja je predviđena za 18. 10. 2018. godine)“.
Koga od eminentnih stručnjaka možemo očekivati u ulozi edukatora ove godine?
„Polazeći od pravila da stručni profil edukatora mora biti u tesnoj vezi sa temom edukacije i interesovanjem polaznika, ali da u svakom slučaju mora biti reč o osobama sa čije su maksimalnim kompetencijama, na predstojećim edukacijama učestvovaće predavači čiji su kvaliteti potvrđeni i u teoriji i u praksi. Bez izuzetka to su doktori ili magistri nauka, sa velikim iskustvom u radu na visokoškolskim institucijama i pojedinim državnim organima, autori zapaženih knjiga i članaka iz oblasti poslovne bezbednosti, a većinom su i sudski veštaci u odgovarajućim oblastima. Podrazumeva se da sve to važi i za mene. Najzad, navešću samo nekoliko afirmisanih naučnika i stručnjaka sa kojima sam do sada imao zadovoljstvo da sarađujem i za koje verujem da ćemo na pomenutim edukacijama sarađivati i ubuduće: dr Goran Matić, mr Momir Ostojić, dr Mladen Milošević, dr Dragan Mlađan, Saša Živanović..“, zaključuje prof. dr Milan Milošević.
