Elektronski nadzor građana u Kini dostigao je velike razmere, a tehnologija prepoznavanja lica vodeća je u tom polju. Policajci skeniraju putnike naočarima za prepoznavanje lica, vlasti koriste tehnologiju da nadziru nacionalne manjine, a sada je „orvelovska tehnologija“ dobila najnoviju metu – decu, prenosi B92.
Jedna srednja škola u gradu Hangdžou, u istočnom delu Kine, počela je da koristi tehnologiju za prepoznavanje lica sa ciljem da prati učenike i otkriva ukoliko ne prate nastavu, piše Engadget. Sistem je za sada postavljen samo u jednoj učionici, ali bi do leta trebalo da ga dobiju i ostale.
Tri kamere, postavljene iznad table u školi, u stanju su da prate i prepoznaju sedam različitih facijalnih ekspresija: neutralnu, srećnu, tužnu, razočaranu, ljutu, uplašenu i iznenađenu. Sistem na taj način može da ustanovi da li su đaci fokusirani na nastavu. Kada primeti da je nečija pažnja popustila, sistem obaveštava nastavnike.
„Nekada sam bio lenj, spavao sam ili sam čitao druge knjige za vreme časova koje ne volim, ali sada se ne usuđujem to da radim od kada su kamere postavljene u učionici. Osećam kao da me neke misteriozne oči stalno gledaju neke „, kaže jedan od učenika.
Ovaj potez škole naišao je i na kritike, ali direktor škole ipak veruje da će tehnologija pomoći da se podignu standardi obrazovanja.
„To je isto kao da nastavnici imaju asistente“, objašnjava direktor škole gospodin Ni. „Tehnologija na ovaj način povećava kvalitet predavanja i učenja. Neki tvrde da se time narušava privatnost učenika, ali kamere prate samo njihove pokrete a ne snimaju aktivnost u učionici“, dodaje on.
Treba li školama video-nadzor u učionicama?
Postavljanje video-nadzora u škole donelo je brojne benefite svim ustanovama koje imaju ovakav vid obezbeđenja. Naime, uvođenjem video-nadzora u škole, u Srbiji se bezbednost podigla na značajno viši nivo i ostvarila se daleko efikasnija kontrola i uvid u zbivanja. Neki čak navode da su na kraju ostvarili i uštede, jer nisu morali da angažuju noćne čuvare. Iako im je inicijalni trošak bio veći, na duži rok se pokazalo kao ekonomično rešenje.
Jedan broj škola uspeo je da samostalno obezbedi sredstva za ugradnju video-nadzora, deo njih je to uspeo kroz donacije, a u nekim slučajevima sami učenici su pokretali akcije i inicijative.
Ovo su sve argumenti koji govore u prilog video-nadzoru u školama, i koliko god osoba da anketirate, rezultati će u više od 95% slučajeva biti podrška ovakvom vidu zaštite. Međutim, šta bi se dogodilo ukoliko bi se postavilo pitanje uvođenja video-nadzora u učionice? Da li bi u Srbiji kamera koja prepoznaje facijalne ekspresije učenika naišla na odobravanje kao u Kini?
Za ili protiv
Rezultati anketa koje su do sada sprovedene pokazuju da ovakva mogućnost video-nadzora u učionicama nije naišla na odobravanje šire javnosti.
Najčešći razlog koji se navodi kao argument na osnovu kog protivnici smatraju da kamerama nije mesto u učionicama je narušavanje privatnosti, a navodi se i mogućnost zloupotrebe snimaka dece od strane drugih roditelja ili onih koji dođu u posed snimaka. Nastavnici s druge strane tvrde da ne žele ni da njihova privatnost bude narušena, jer ako kamera nema u ordinacijama lekara ili u drugim službama, zbog čega bi se postavljale unutar učionica.
Međutim, postoji i druga strana koja tvrdi da itekako postoji opravdana potreba za kamerama unutar učionica. Jedan broj nastavnika i roditelja je u potpuno saglasan sa ovom idejom, jer bi vrlo rado da imaju uvid u ponašanje svoje dece i ostalih iz razreda za vreme časa.
U nekim od zapadnih zemalja postoji već praksa video nadzora u učionicama, što je najčešći slučaj u vrtićima. Projekat je dao pozitivne rezultate, jer roditeljima omogućavaju i live stream, odnosno prikaz u realnom vremenu. Pokazalo se da su zadovoljni roditelji, ali da ni nastavnici nemaju problem jer mnogi tvrde da su na taj način izgradili odnos međusobnog poverenja.
Zakonska regulativa
Prema važećoj zakonskoj regulativi u Srbiji, ostaje otvoreno pitanje kako bi se ovakva forma video-nadzora sprovela u praksi. Mnogi se pre svega pozivaju na zaštitu lične privatnosti kao pravni argument. Prema dosadašnjim anketama koje su urađene u nekolicini škola, većina se nije izjasnila pozitivno na ovu temu. Snimci se ni u kom slučaju ne bi mogli koristiti bez saglasnosti učenika i roditelja.
Generalno ova oblast nije najpreciznije definisana zakonom, iako je pitanje prilično osetljivo, već je ostavljena mogućnost školama da same donose odluku o video nadzoru u skladu sa svojim potrebama. U ovom trenutku, video-nadzor postoji u školama, i to pre svega u hodnicima i školskim dvorištima, koje su i najkritičnije tačke kada je u pitanju vršnjačko nasilje. Video-nadzor u učionicama za sada ostaje samo ideja.
Ekspanzija na tržištu video nadzora
Na osnovu procena nekoliko različitih istraživačkih agencija i instituta, među kojima je i IHS, trend naglog rasta u prodaji video-nadzora, započet u 2017. godini, nastaviće se i tokom ove godine.
Prema sadašnjim podacima, procenjuje se da će tržište video nadzora ove godine dostići 18.5 milijardi dolara, a da će porast 2018. godine premašiti 10%, sudeći prema trenutnim kretanjima. Osim državnih institucija koje se na inovacije u video-nadzoru odlučuju iz svojih razloga i izazova sa kojima se suočavaju, na iste korake se odlučuje i privatni sektor, najčešće u industrijama koje se bave finansijama, komercijalom ili maloprodajom.
Ekspanzija tehnologije video nadzora se predviđa i u narednih nekoliko godina.
Prema istraživanju koje je nedavno sprovedeno, tržište je samo u 2017. godini poraslo za 9,3%, što je značajno veći pomak u odnosu na prethodne dve godine, kada je porast iznosio manje od 3%. Analitičari objašnjavaju da je više faktora uticalo na pojavu ovog trenda i njegov razvoj. Osim činjenice da je tehnologija značajno unapređena i da se neprestano usavršava, još značajniji uticaj ima borba protiv kriminala i terorizma, gde se takođe opaža rastući trend.
Međutim, iako je oprema za video-nadzor sve traženija i beleži se ukupan rast prometa, beleži se i blaži pad cena po jedinici. Razlozi su lansiranje novih proizvoda i tehnologija, a ništa manje i konkurencija koja postoji na tržištu.
Kina koja drži 44% udela u međunarodnoj trgovini opremom za video-nadzor ujedno ostvaruje i najznačajniji rast, bilo kada je u pitanju izvoz opreme, bilo na planu domaće upotrebe i potrošnje. Kina je u prošloj godini zabeležila rast od 14,7%, dok bi u istom periodu rast na svetskom nivou iznosio 5,5% ako se isključi Kina, što je i dalje značajan rast u odnosu na dve prethodne godine koje su analizirane u studiji.
Interesantan podatak je i da prvih 15 najznačajnijih distributera na svetskoj listi zauzima oko 62% ukupnog prometa opreme za video nadzor. Osim što se vrši koncentracija na tržištu, to ujedno znači da se ne pravi kompromis oko kvaliteta, kada su izbor i potrebe kupaca u pitanju. Gotovo identičan procenat, oko 62%, zauzimaju network kamere, u ukupnoj distribuciji opreme za video nadzor u toku 2017. godine.
Deep learning tehnologija će ove godine imati značajan udeo kao novina na tržištu, budući da je primenjena na rekorderima i serverima sistema za video-nadzor. Procena je da će upravo ova tehnologija predstavljati novu generaciju opreme za video-nadzor u narednim godinama.
