Da bismo pre svega bili bezbedni na internetu neophodno je savladati određene veštine koje digitalna pismenost podrazumeva, rekla je gostujući u Dnevniku RTS-a Tatjana Matić.
Posle “Plavog kita“, na društvenim mrežama širi se nova opasna igrica „Momo“ koja je namenjena najmlađima, a posledica može da bude i samoubistvo. Ministarstvo je tim povodom već reagovalo, ali se na roditelje ponovo apeluje da vode računa o sadržajima koje deca prate preko interneta.
„Upoznati smo sa postojanjem ove igrice koji je zapravo poseban vid komunikacije preko Jutjub kanala. To su obično kanali za praćenje gejmera gde se deca pozivaju da pozovu određeni broj gde se onda pojavljuje jedna zastrašujuća lutka. I kada je reč o igrici ‘Plavi kit’ i kada je reč o aplikaciji kao što je ‘Moma’ nema dokaza da one mogu da prouzrokuju samoubistva ali mogu da stvore određene psihičke traume“, objašnjava Tatjana Matić.
Roditelji treba da obrate pažnju i da registruju svaku eventualnu promenu u ponašanju deteta, a pre svega da imaju uvid i kontrolu nad vremenom koje dete provodi na internetu kao i nad sadržajima koje prati.
Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije održalo je do sada 207 predavanja u 41 gradu o bezbednom korišćenju digitalnih sadržaja i, kako kaže Tatjana Matić, prevencija i edukacija su najznačajniji na tom polju.
Kada je reč o digitalizaciji, Srbija prati trendove i prema statističkim pokazateljima nalazi se na rame uz rame sa najrazvijenijm zemljama sveta.
„Treba odvojiti upotrebu interneta od digitalne psimenosti, a to je problem ne samo kod nas nego i u svetu. U Srbiji 80 odsto građana koristi internet, ali je 49 odsto digitalno nepismeno, slično je i u EU. To je jedan od razloga da se pozabavimo pitanjem digitalne pismenosti. Mi smo deo međunarodne grupe za digitalne veštine koje želimo da prenesemo u našu zemlju“, objašnjava Tatjana Matić.
Iz tog razloga, Vlada je u junu formirala Radnu grupu za izradu Strategije digitalnih veština u Srbiji za perod od 2019. do 2023. godine.
„Cilj ove strategije je unapređenje digitalne pismenosti i kompetencija. Ne možemo govoriti o pravoj digitalizaciji ako nemamo građane koji imaju veštine, a za to je potrebno definisati šta digitalna pismenost i digitalne kompetancije podrazumevaju“, naglašava državna sekretarka.
Neke zemlje zabranjuju telefone u školama, a to je nedavno učinila i Francuska. Naše ministrstvo je o tome sprovelo anketu i među roditeljima i među decom.
„Rezultati su tipični za naše podneblje. Roditelji su sa čak 87 odsto za zabranu korišćenja telefona u školi, dok su deca za to da se ne dozvoli zabrana. Ovo je velika rasprava koja se vodi i u zemljama EU i SAD jer ako zabranite deci upotrebu telefona onda i roditelji moraju da sebi uvedu ograničenja. Mnogo je značajnije da pronađemo pravu primenu tih telefona u okviru nastave“, smatra Tatjana Matić.
Digitalne tehnologije napreduju rapidnom brzinom, pa tako u Srbiji na 100 stanovnika imamo 127 telefona. Suština upotrebe digitalnih sprava pre svega treba da bude obrazovanje.
„Digitalna pismenost obuhvata sposobnost korišljenja podataka, upotrebu IT-a, digitalno preduzetništvo i sve to nas čini savremenim ljudima sposobnim da tehnologiju koristimo kako za društvene tako i za privredne aktivnosti“, rekla je državna sekretarka za RTS.
