Tragedija u Đenovi nametnula je pitanje bezbednosti naših mostova, ali stručnjaci tvrde da razloga za brigu nema.
Aleksandar Bojović, konstruktor Žeželjevog mosta, smatra da uzrok pada mosta u Italiji nisu vetar i kiša, već neka strukturalna greška koja je rasla godinama zbog neodržavanja.
Konstruktor mostova Ljuba Kostić napominje da su u Srbiji posle Drugog svetskog rata praktično svi mostovi morali da se prave novi, zbog čega, kako kaže, nemamo starih, dotrajalih mostova, koji su opasni.
Nadležni uveravaju da je oko 4.000 srpskih mostova potpuno sigurno za drumski i železnički saobraćajm, a poručuju i da su kontrole mostova redovne, naročito zbog povećanog saobraćaja na srpskim putevima.
„Kroz svakodnevni uvid u stanje mostova, možemo zaključiti da su svi mostovi statički stabilni i da su apsolutno bezbedni za odvijanje saobraćaja“, ističe izvršni direktor Sektora za održavanje državnih puteva „Puteva Srbije“ Zoran Stojisavljević.
I železnički mostovi potpuno su bezbedni i sigurni za redovan železnički saobraćaj, tvrde železničari.
„Svakodnevne kontrole vrše zaposleni koji obilaze prugu. Oni su toliko stručni da mogu da uoče bilo kakve nepravilnosti na mostovima i da alarmiraju ako je potrebno da se uradi neka sanacija ili da se obustavi saobraćaj“, navodi direktor Direkcije za „Infrastrukturu železnice Srbije“ Milan Maksimović.
Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije naglašava da su mostovi u Srbiji građeni veoma stručno i kvalitetno ali je bez obzira na to potrebno održavati ih redovno i adekvatno kako bi bili bezbedni u svakom trenutku.
“Svi naši mostovi, primera radi Gazela, Pančevački most ili mostovi na Koridoru 10 su urađeni po najvišim standardima. Ono što je važno naglasiti je da mostove treba da grade samo specijalizovana preduzeća. I kada je reč o projektovanju i samoj izgradnji neophodno je da to čine specijalizovana preduzeća. U Srbiji su takva preduzeća CIP, Energoprojekt i Mostogradnja. Svojevremeno je Mostogradnja bila na listi 15 najboljih kompanija u svetu za izgradnju mostova. Uopšte, naša zemlja uživa veliki ugled kada je reč o mostogradnji. Tim poslom definitivno ne može da se bavi bilo koja građevinska firma”, objašnjava Rodić..
On dodaje da je bez obzira na to što su mostovi u Srbiji građeni kvalitetno i stručno neophodno ih je redovno održavati, odnosno obavljati rekonstrukcije.
“Mostovi se sa godinama troše, pojavljuje se veći broj automobila i redovno ih treba održavati i prilagođavati novonastaloj situaciji. Dakle, veoma je bitno da redovno održavamo naše mostove u Srbiji po istom principu kako je to urađeno primera radi na beogradskoj Gazeli. Pravilno i redovno održavanje mostova je osnovna prevencija da ne dođe do fatalnih oštećenja koja bi mogla da izazovu nesreće “, ističe Rodić za Danas.
Ipak, potpredsednica Vlade naložila je vanredni inspekcijski nadzor mostova.
Mihajlovićeva naložila vanredni inspekcijski nadzor mostova
Ministаrkа grаđevinаrstvа, sаobrаćаjа i infrаstrukture Zorаnа Mihаjlović je nаložilа vаnredni inspekcijski nаdzor nаd svim mostovimа u Srbiji dužim od 100 metаrа.
Vаnredni nаdzor će izvršiti tim koji će biti sаstаvljen od stručnjаkа iz Ministаrstvа grаđevinаrstvа, sаobrаćаjа i infrаstrukture i preduzećа iz drumskog i železničkog sаobrаćаjа.
Predmet kontrole i provere biće mostovi nа putevimа i prugаmа koji su grаđeni pre više decenijа, а koji su u međuvremenu sаnirаni i rekonstruisаni.
„Cilj vаnrednog inspekcijskog nаdzorа biće kontrolа kаko potrebne dokumentаcije, tаko i konstrukcije mostovа“, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Dodaje se i da jаvnа preduzećа „Infrаstrukturа Železnice Srbije“ i „Putevi Srbije“ u sklаdu sа zаkonom i svojim nаdležnostimа redovno kontrolišu sve mostove nа prugаmа, аuto-putevimа i regionаlnim putevimа.
Tragedija u Italiji
Tragedija u Đenovi nametnula je pitanje bezbednosti naših mostova. U Đenovi spasioci, posle dva dana, nastavljaju potragu za preživelima iz ruševina nadvožnjaka. Broj žrtava revidiran je na 38 ljudi, među njima i troje dece, dok je više desetina zatrpano.
Ministar saobraćaja Italije Danilo Tonineli ocenio je da će broj žrtava rasti i da je vrlo moguće da je u pitanju tragedija ogromnih razmera. Premijer Đuzepe Konte je proglasio vanredno stanje u pokrajini Liguriji na godinu dana i zapretio da će biti oduzete dozvole koncesionarima koji upravljaju tim nadvožnjakom.
Više stotina vatrogasaca je i dalje na mestu tragedije, ali uz sve manje nade da će naći preživele. Opremljeni su teškim mašinama, a pomažu im i psi tragači. Više od 400 ljudi je evakuisano iz oblasti oko vijadukta, pošto im je saopšteno da su njihove kuće u opasnosti, prenose mediji. Glavni tužilac u Đenovi Frančesko Koci izjavio je da se još oko 20 osoba vodi kao nestalo.
Podsetimo, u Đenovi, gradu na severu Italije, došlo do tragedije za koju se strahuje da bi mogla da bude ogromnih razmera. VIijadukt Morandi koji, kao deo auto-puta A10, prolazi kroz Đenovu, grad na severu Italije, u utorak se urušio i u smrt odneo najmanje 35 osoba. Vijadukt je izgrađen šezdesetih godina prošlog veka, a rekonstruisan je 2016. godine.
Tokom urušavanja nadvožnjaka, koji je jednim delom premošćavao reku Polčevere, nalazilo se 35 vozila i tri kamiona. Ona su se obrušila u provaliju duboku oko 90 metara, stvarajući stravičnu sliku. Ispod ruševina ostalo je zarobljeno na desetine ljudi i automobila.
Jedan od svedoka je za italijanski Skaj njuz rekao da je video vozila na putu u trenutku kada se urušio, što je opisao kao apokaliptičnu scenu.
Očevici ovog stravičnog događaja tvrde da je u stub mosta udario grom i, prema iskazu jednog od njih, on se onda urušio! Postavlja se pitanje da li je zaista kriv grom koji je udario u most ili zapuštenost nadvožnjaka na međunarodnom putu A10.
Sumnja se da je uzrok tragedije nedovoljna stabilnost konstrukcije, što je možda bilo presudno u uslovima olujne nepogode jer su jake kiše pogodile celu pokrajinu Liguriju.
Ijan Firt, građevinski inženjer i ekspert za mostove i nekadašnji predsednik svetske Asocijacije građevinskih inženjera, ocenio je da je nadvožnjak Morandi, kako se izrazio, „imao veoma neobičnu konstrukciju“.
“Prerano je izvesti zaključak šta je dovelo do obrušavanja mosta, ali se, s obzirom na njegovu starost, mora uzeti u obzir činjenica da je korozija delova koji su držali konstrukciju u situaciji olujne kiše mogla da bude kap koja je prelila čašu”, objasnio je Firt. “S druge strane, moguće je da jako nevreme uopšte i nije uticalo da tragediju i da se ona dogodila potpuno nezavisno od vremenskih neprilika”.
Italijanski ministar saobraćaja pozvao je rukovodioce kompanije „Autostrade“ koja je radila na rekonstrukciji nadvožnjaka da podnesu ostavke.
