Dan ekološkog duga označava datum kada godišnja potražnja čovečanstva prema prirodi premašuje ono što Zemlja može da regeneriše u toj godini. Ovaj datum se pomerio sa kraja septembra (mereno 1997. godine) na 2. avgust ove godine, najranije otkako je svet prvi put ušao u ekološki dug početkom 1970-ih. Drugim rečima, čovečanstvo trenutno koristi resurse 1,7 puta brže nego što ekosistemi mogu da se regenerišu. Dakle, globalno koristimo 1,7 planeta a imamo samo jednu. Troškovi ovog globalnog ekološkog prekomernog trošenja postaju sve vidljiviji širom sveta, u obliku nestajanja šuma, suša, oskudice vode, erozije tla, gubitka biološke raznovrsnosti i nakupljanja ugljen-dioksida u atmosferi.
Emisija ugljen-dioksida najbrži je rastući faktor prekomerne potrošnje i čini čak 60 odsto od ukupnog ekološkog otiska čoveka. Ekološki otisak podrazumeva ljudske potrebe za svim prirodnim resursima – voda, hrana, vazduh, energija, isl.
Prema Mreži za globalni ekološki otisak, za trenutne potrebe čovečanstva koristimo prirodne resurse 1,7 puta brže nego što ekosistemi mogu da se regenerišu, a prema WWF-ovom Izveštaju o stanju planete, objavljenom u oktobru prošle godine, sve zemlje u našem regionu žive iznad svojih prirodnih kapaciteta.
„Činjenica da se ovaj dan svake godine pomera unapred govori nam da se i dalje prema planeti ne ponašamo odgovorno. Živimo od sve veće pozajmice koju uzimamo s računa bolje budućnosti svoje dece“, ističe Deni Porej, direktor Svetske organizacije za prirodu.
Budući da naše potrebe sve više prevazilaze mogućnosti planete da se regeneriše, na šta dodatno utiču posledice klimatskih promena, Dan ekološkog duga je snažan podsetnik na hitne akcije koje pojedinci i zemlje moraju da preduzmu kako bi zaštitili šume, okeane, slatkovodne resurse, biljni i životinjski svet.
Postavlja se pitanje koliko su takve akcije moguće na globalnom nivou?
Potreba za održivim razvojem nikada nije bila veća, ali sa druge strane, ova oblast ne nailazi na podjednako interesovanje u svetskoj ekološkoj politici, jer u njoj globalna etika ne postoji, iako se radi o opštoj dobrobiti svih stanovnika naše planete, objašnjava Marko Vujić, sekretar pri Centru za ekološku politiku i održiv razvoj.
„Dovoljan je primer povlačenja SAD-a iz najvećeg planetarnog sporazuma koji se tiče upravo klimatskih promena (Pariski sporazum). Praksa pokazuje da smo kao čovečanstvo, iako na visokom nivou tehnološkog napretka, globalne povezanosti, protoka novca, roba, ljudi i kapitala, ipak daleko od globalnih suštinskih vrednosti, poput očuvanja planete i brige o generacijama koje dolaze posle nas. Koncept održivog razvoja predstavlja zdravu tendenciju, ali partikularno praktikovan, ne može da sačuva planetu ni za nas, a još manje za buduće generacije”, kaže Vujić za sajt B92.
Upravo iz tih razloga mnogi kažu da smo zakasnili da planetu vratimo u relativnu ravnotežu i optimalnu održivost. Prognoza je takva da čak i ako čovečanstvo smanji ispuštanje štetnih gasova, kao što je predviđeno Pariskim klimatskim sporazumom, sama planeta bi mogla omesti ljudske napore i zauvek se pretvoriti u staklenu baštu, utvrdila je studija objavljena u ponedeljak.
Uz takav scenario, prosečna temperatura na Zemlji mogla bi biti 4 ili 5 Celzijusovih stepeni viša u odnosu na predindustrijsko razdoblje, što bi bilo mnogo više nego što je zadato Pariskim sporazumom (najviše +2 stepena Celzijusa), navodi se u toj studiji časopisa „Proceedings of the National Academy of Sciences“ (PNAS), a prenosi „Jutarnji list“.
Emisije štetnih gasova već su prouzrokovale porast prosečne temperature na Zemlji za 1 stepen, povećavajući verovatnost i intenzitet letnjih vrućina, suše i olujnih nevremena. Zagrevanje za 3 stepena moglo bi na kraju značiti smrtnu presudu za 40 odsto amazonske prašume, navodi se u nedavnom istraživanju. Takođe, požari koji nisu uključeni u taj model, mogli bi ubrzati to propadanje zbog koga u atmosferi mogu završiti milijarde tona CO2.
„Svi ti događaji zajedno mogli bi podstaknuti Zemljin sistem na nov način funkcionisanja“, zaključio je Hans Joahim Šelnhuber, koautor studije i direktor Potsdamskog instituta za istraživanje klimatskih uticaja koji je ocenio i da na Zemlji koja će biti toplija za 4 do 5 stepena neće moći živeti više od milijarde ljudi.
„Svakako da smo delove biološkog diverziteta bespovratno izgubili, poput poslednje jedinke belog nosoroga pre nekoliko meseci. Takve primere imamo gotovo svakog meseca, jer posledice decenijskog neodgovornog odnosa čoveka prema ostatku prirode uzimaju svoj danak. No, ne bi trebalo biti pesimističan, već se voditi maksimom da nikada nije kasno ako se krene – odmah“, upozorava on.
Kakva je situacija u regionu?
Dani Porej objašnjava da, prema njihovom Izveštaju o živoj planeti, sve zemlje u našoj regiji žive iznad svojih prirodnih kapaciteta, a ove rezultate potvrdila je Mreža za globalni ekološki otisak.
Prema tim podacima Slovenija predvodi u našoj regiji s najvećim ekološkim otiskom i prva je ušla u ekološki dug 12. maja. ove godine. Slede je Hrvatska koja je u dug ušla 19. juna, potom Crna Gora (29. juna), Bosna i Hercegovina (6. jula), Makedonija (19. jula). Ovaj dug najkasnije će napraviti Albanija 14. oktobra.
Činjenica da se Srbija na ovoj skali rušitelja ekološke ravnoteže nalazi na pretposlednjem mestu, nije pokazatelj veće ekološke svesti Srbije, njene politike i stanovništva, već je proizvod istorijski devastirane industrije, objašnjava Vujić.
„Industrija, i njeni procesi su, uz saobraćaj, glavni učesnici u ukupnom ekološkom otisku jedne države, ili regiona. Verujem da mali broj građana teši činjenica da mi, kao država imamo nisku ekološku stopu, kada je životni standard niži od same stope“, kaže on.
Dok razvijene zemlje najviše narušavaju ekološku ravnotežu, one stvaraju probleme koji se odražavaju na sve ostale. U razvijenim zemljama preovladavaju globalne ekološke teme poput GMO hrane i klimatskih promena.
Za razliku od njih, Srbija, kako kaže Marko Vujić, ima mnogo osetnije probleme.
„Tri decenije nemara prema životnoj sredini na teritoriji Srbije imaju za posledicu preko 5.000 divljih deponija, 90 odsto otpadnih voda mi u 21. veku izlivamo direktno u reke, bez bilo kakvog prečišćavanja. Ono što je Evropa rešavala još sedamdesetih i osamdesetih godina kod nas tek u tragovima zauzima prostor u drugoj deceniji 21. veka“, istakao je Vujić.
Korak napred: smanjena upotreba plastičnih kesa za 60 procenata
Međutim, izgleda da nije sve tako crno i da su izgledi za čistiju Srbiju bolji.
U prvim danima od dogovora da veliki trgovinski lanci naplaćuju plastične kese, njihova upotreba smanjena je za 60 odsto, izjavio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i ocenio da je to impresivan rezultat i veći od očekivanog. On se zahvalio na razumevanju trgovinskim lancima koji su počeli da naplaćuju plastične kese, te očekuje da se i ostali pridruže.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan sastao se sa predstavnicima asocijacije domaćih trgovačkih maloprodajnih lanaca-DTL koja objedinjuje 13 trgovačkih preduzeća sa preko 570 maloprodajnih objekata u Srbiji, koja se uključila u akciju za smanjenje korišćenja plastičnih kesa.
Od kada su trgovinski lanci počeli da naplaćuju plastične kese njihova upotreba je smanjena za 60 odsto i interesovanje za njih primetno je opalo, navodi se u zvaničnom saopštenju.
„Ohrabruje odgovor poslovne zajednice, trgovinskih lanaca i građana koji su se odazvali akciji i smanjili upotrebu plastičnih kesa. Pokazalo se da se promenom ponašanja, zamenom plastične kese cegerom ili torbom, možemo odgovorno odnositi prema životnoj sredini i budućim generacijama“, rekao je ministar Trivan.
Trivan je podsetio da korišćenje plastike, koja može i vekovima da zagađuje biodiverzitet i ugrožava zdravlje, nije samo naš, nego i planetarni problem, navodeći da u Pacifiku postoji ostrvo nastalo od plastičnih kesa i ambalaže koje je veličine Teksasa i da svaka deseta riba sadrži čestice plastike.
Danas je već na snazi nova direktiva EU koja tretira plastiku i plastične kese, i koja kaže da se sa plastičnim kesama u određenom roku moramo oprostiti, objasnio je Trivan i dodao da direktiva predviđa najpre smanjenje, a zatim i opraštanje od plastičnih kesa.
„Mi idemo ka tome. Krenuli smo sada, biće potrebno nekoliko godina da to uradimo kako valja, treba biti uporan i temeljan“, poručuje Trivan i navodi da je pitanje samo trenutka kada će biti doneta odluka o zabrani upotrebe plastičnih kesa.
Ministar je naglasio da je država spremna da se rukovodi evropskim direktivama čiji je cilj da se potrošnja kesa u Evropi do 2025.godine smanji za devet puta. On je ukazao i da će ako bude bilo potrebe država primeniti i administrativne mere za zabranu njihove upotrebe.
„Lično, potpuno bih zabranio upotrebu plastičnih kesa ukoliko ne uspemo ovakvim inicijativama da njihovu upotrebu svedemo na zadovoljavajući nivo. Opredelili smo se za put za koji verujemo da je dobar i oko kojeg za sada imamo društveni konsenzus“, kazao je Trivan.
Direktor DTL-a Obrad Popović rekao je da se ta asocijacija , kao društveno odgovorna pridružila akciji prepoznavši ozbiljnost posledica upotrebe plastičnih kesa i ambalaže.
„Sredinom prošlog meseca počeli smo da naplaćujemo kese i cilj nam je da se upotreba smanji ispod 40 odsto u odnosu na prošlogodišnju a za samo 15 dana naplate upotreba kesa smanjena za 50-60 odsto“, izjavio je Popović i najavio da će DTL od svake prodate kese izdvajati 20 para za projekte u oblasti ekologije, obrazovanja ili zdravstva u Srbiji.
