Sve više kompanija se odlučuje da, kao jedan od načina plaćanja za njihov proizvod ili uslugu, ponudi plaćanje upravo kriptovalutama. Kompanija koja je najavila da uskoro otvara svoje objekte u Srbiji, „Starbucks“ u saradnji sa kompanijama Intercontinental Exchange (ICE), Microsoft, BCG, i drugima, radi na novoj digitalnoj platformi koja će potrošačima omogućiti korišćenje bitcoina i drugih kriptovaluta u „Starbaksu“.
Iz najpoznatijeg lanca kafe „Starbucks“ objašnjavaju da zapravo „korisnici neće moći da plaćaju Frappuccino bitkoinom“, kako su neki mediji pogrešno navodili, već da je kompanija deo novog poduhvata koji stvara platformu Bakkt, čiji je cilj da pretvori digitalnu valutu poput bitkoina u američke dolare, koji se mogu koristiti u Starbaksu.
Nova platforma za trgovanje bitkoinom – „Bakkt“ razvijena je u saradnji sa kompanijama „Microsoft”, „Starbucks” i „BCG”. Platforma će bitkoine i druge kriptovalute pretvarati u američke dolare, koji se mogu iskoristiti za bilo šta iz Starbaksove ponude, prenosi Tanjug.
Platforma se zove „Bakkt”, a osnivač i izvršni direktor fonda BKCM Brajan Keli kaže da su ovo velike vesti. „Ovo su veoma važne vesti za bitkoin, jer ljudi često pitaju gde ga mogu potrošiti. Sada, u svakom „Starbaksu“ mogu to da učine”, rekao je Keli a prenosi CNBC.
„The Intercontinental Exchange” (ICE), vlasnici njujorške berze kapitala (NYSE), najavili su da će u novembru ove godine započeti trgovinu fjučersima kriptovalute bitkoin.
Oni će osnovati novu kompaniju koja bi, prema pisanju svetskih poslovnih medija, za misiju imala forsiranje bitkoina i digitalnih valuta kao mejnstrim finansijske imovine.
Analitičari ističu da bi ICE-ovo formalno „pokroviteljstvo” nad berzanskim listanjem bitkoina pomoglo da se privuku institucionalni investitori, veliki penzioni fondovi i osiguravajuća društva, te učiniti manje skeptičnim prema ulaganju u kriptovalutu.
„Bakkt je dizajniran tako da omogućava fleksibilni ulazak u trgovinu bitkoinom za institucionalno, trgovačko i potrošačko učestvovanje u digitalnoj imovini, promovišući veću efikasnost, sigurnost i korisnost”, rekao je tim povodom Kelly Loeffler, glavni izvršni direktor Bakkta.
On ističe kako će transparentno i integrisano tržište digitalnom imovinom dovesti do većeg poverenja u digitalnu imovinu na globalnom tržištu.
Cena bitkoina trenutno iznosi 7.500 dolara, dok je najveća cena bila 20 hiljada dolara, a švajcarska USB banka je nedavno objavila analizu prema kojoj bi bitkoin morao da dosegne vrednost od 213 hiljada dolara ako bi želeo da zameni ponudu američkih dolara.
Američki regulator „Commodity Futures Trading Commission” je do sada bio vrlo kritičan prema institucionalnoj upotrebi bitkoina i biće zanimljivo videti njegovu reakciju na ovakav zahtev ICE.
Proizvodnja kriptovaluta u Gradiški
Kompanija „Bitminer Factory“ je 21. jula 2018. godine pokrenula proces prikupljanja novca za svoje operacije u Bosni i Hercegovini. Lansiran je takozvani ICO (Initial Contract Offering), a reč je o procesu kojim se može kupiti token (žeton) i na taj način učestvovati u finansiranju operacije ove kompanije, i naravno pri tome zaraditi.
U Bosni i Hercegovini uskoro bi trebalo da počne sa radom jedno od najsavremenijih postrojenja za takozvano „rudarenje“ ili proizvodnju kriptovaluta.
Postrojenje će biti u vlasništvu italijanske kompanije „Bitminer Factory“, koja je najveća firma te vrste u Italiji, a nalaziće se u mestu Nova Topola, u opštini Gradiška.
Ova kompanija sebe već naziva „najvećim operatorom farmi (za kriptovalute) u Italiji i Bosni i Hercegovini“, prenosi BiznisInfo. Bosnu i Hercegovinu opisuju kao prijateljsku zemlju na Balkanu koja se brzo razvija, s valutom koja je vezana za euro i sa jeftinom strujom.
Maksimalan iznos koji kompanija namerava da prikupi od investitora je 100 miliona dolara, a već u prvih nekoliko dana donirana su dva miliona dolara.
Da bi se shvatilo o kakvom se postrojenju radi, mora se razumeti šta su zapravo kriptovalute, ili digitalne valute.
Ukratko, digitalne valute su izmišljene kao način novčanih transakcija bez posrednika (kao što su banke, kompanije za kartično poslovanje, firme za transfer novca itd.). Cilj im je da se novac prenosi širom sveta brže i jeftinije, bez nadzora posrednika.
S obzirom na to da prilikom plaćanja, odnosno prenosa novca, nema posrednika, tržište regulišu sami učesnici na tržištu, odnosno pojedinci ili kompanije koje se bave takozvanim rudarenjem (eng. mining). Oni pomoću kompjutera regulišu tržište, potvrđuju legalnost svake transakcije i sprečavaju eventualne zloupotrebe.
U svakom slučaju, iz ovakvih postrojenja ne izlazi nikakav proizvod u fizičkom obliku, ali ona ipak troše ogromnu količinu energije. Upravo je ogromna potrošnja energije jedan od najvećih problema industrije digitalnih valuta.
Kompanija „Bitminer Factory“ specifična je po tome što kombinuje proizvodnju energije iz obnovljivih izvora sa rudarenjem digitalnih valuta.
„Mi već koristimo sredstva za razvoj naše prve mobilne jedinice za rudarenje MMU-P14 u Bosni i Hercegovini, sa našim lokalnim partnerom u Novoj Topoli. Imamo pristup infrastrukturi električne energije koja je već u upotrebi, a koja će ubrzati konekciju električnoj mreži našeg postrojenja i osigurati veoma nisku cenu struje (0,066€/kWh)“, poručili su nedavno iz ove kompanije investitorima.
Iz kompanije navode i da je MMU-P14 jedinica razvijena u saradnji sa proizvođačem grafičkih kartica, te da omogućava jednostavno instaliranje jedinica za rudarenje.
Iz skice projekta vidi se da on ne uključuje samo „farmu“ za rudarenje digitalnih valuta, već i izgradnju energetskih kapaciteta iz obnovljivih izvora (hidro ili solarnih elektrana) koji bi ova postrojenja napajali strujom.
„Bitminer Factory“ je deo velike italijanske korporacije koja posluje već 50 godina, i koja, kako se tvrdi, ima ogromno iskustvo u građevinarstvu, biznisu s naftom i gasom i obnovljivim izvorima energije.
„Naše operacije u BiH će biti smeštene kod lokalnog partnera koji ima više od 300 miliona eura godišnjih prihoda“, navodi se u jednom od obaveštenja investitorima iz juna ove godine.
Inače, prema nezvaničnim informacijama i druge kompanije koje se bave ovim poslom već prenose svoje kapacitete u BiH i region, ili to nameravaju da učine, a razlog je vrlo jednostavan – mogućnost dobijanja struje po mnogo nižim cenama u odnosu na razvijene zemlje.
Industrija kriptovaluta, prema nekim procenama, troši više energije nego čitava država Izrael. Zbog toga su potraga za jeftinom strujom i uvođenje obnovljivih izvora energije jedan od osnovnih izazova ove industrijske grane.
