Još 2007. godine Vlada Republike Srbije donela je Preporuku kojom se poslodavcima preporučuje da organizuju rad na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje direktnom sunčevom zračenju zaposlenih za vreme visokih spoljnih temperatura, iznad 36°C, a naročito u periodu od 11 – 16 časova, ukoliko to dozvoljava proces rada.
Poslodavac je dužan da u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS”, broj 101/05) obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac ne može uticati na spoljašnje faktore kao što su sunčevo zračenje, temperatura i vlažnost vazduha, ali primenom mera iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu može se u velikoj meri izbeći ili smanjiti toplotni stres.
Kada zaposleni obavljaju poslove na otvorenom pri visokim temperaturama poslodavci su dužni da primenjuju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonske propise.
Poslodavac je dužan da Aktom o proceni rizika uzme u obzir i rizike po zdravlje zaposlenih koji rade na otvorenom pri visokim temperaturama.
Mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrđene su, pre svega, Uredbom o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima („Službeni glasnik RS”, broj 14/09 i 95/10) i Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu („Službeni glasnik RS”, broj 21/09), kao i drugim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Uredbom je, između ostalog, propisan i pregled mera za bezbedan i zdrav rad na privremenim i pokretnim gradilištima i definisano je da u toku rada na gradilištu metode rada i aktivnosti, kao i fizička opterećenja zaposlenog moraju biti određena prema temperaturi okoline, kao i da zaposleni moraju biti zaštićeni od štetnog dejstva atmosferskih uticaja na njihovu bezbednost i zdravlje.
Pravilnikom je propisan pregled mera za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, definisano je da radna mesta na otvorenom prostoru moraju biti tako uređena da zaposleni koji rade na tim radnim mestima budu zaštićeni od nepovoljnih vremenskih prilika i imaju obezbeđenu prvu pomoć.
Mere koje su poslodavci dužni da primenjuju pri radu na otvorenom pri visokim temperaturama su: organizacione, tehničke, zdravstvene, promena režima rada i dr.
Ovo u praksi podrazumeva:
- čestu zamenu zaposlenih za obavljanje poslova na otvorenom;
- češće pauze uz obezbeđivanje velikih količina vode i bezalkoholnih napitaka;
- obezbeđivanje prostora gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i rashlade;
- obavezno davanje informacija zaposlenima o opasnostima po zdravlje zbog izlaganja visokim temperaturama;
- upoznavanje zaposlenih sa simptomima bolesti prouzrokovanih visokim temperaturama;
- obezbeđivanje i pružanje prve pomoći ukoliko dođe do zdravstvenih problema zaposlenih.
Ukoliko poslodavci ne primenjuju preventivne mere pri radu na otvorenom pri visokim temperaturama, štetno dejstvo visokih temperatura na zdravlje zaposlenih može dovesti do: dehidracija organizma, bržeg zamaranja, umanjenja sposobnosti za rad, povećanja grešaka pri obavljanju posla, pojave zamora, toplotnih grčeva, iscrpljenosti, toplotnog udara i dr.
Direktive EU iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu su transponovane u nacionalno zakonodavstvo Republike Srbije i ovim propisima nije utvrđena maksimalna spoljna temperatura pri kojoj bi poslodavac morao obustaviti rad.
Kada su u pitanju ekstremne temperature vazduha može se proglasiti elementarna nepogoda, što je propisano Zakonom o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS”, br.111/09, 92/11, 93/12), a istu proglašava, u zavisnosti od teritorije zahvaćene elementarnom nepogodom, opština, grad, Vlada Republike Srbije.
PREVENTIVNE MERE ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD NA OTVORENOM PRI VISOKIM TEMPERATURAMA
1. ORGANIZACIJA RADA
– Izbegavanje rada u najtoplijem delu dana (od 11 – 16 časova, u skladu sa Preporukom Vlade Republike Srbije, ukoliko to dozvoljava proces rada);
– Organizovati rad po smenama;
– Uvođenje dodatne radne snage;
– Preraspodela obavljanja poslova – teži deo posla obavljati u hladnijem delu dana;
– Praviti češće pauze uz obezbeđivanje velike količine vode i bezalkoholnih napitaka;
– Izvršiti obuku zaposlenih za pružanje prve pomoći;
– Zaposlenima se mora omogućiti da tokom odmora (pauze) mogu skinuti sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu;
– Obezbediti odgovarajući prostor gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i odmore;
– Izvršiti aklimatizaciju zaposlenih na uslove pri visokim temperaturama.
2. OSPOSOBLjAVANjE ZAPOSLENIH ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD
Pored osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, poslodavac treba da:
– upozna zaposlene sa simptomima bolesti prouzrokovanih visokim temperaturama;
– obavezno daje informacije o rizicima po zdravlje i život zaposlenih pri izlaganju visokim temperaturama;
– upoznaje zaposlene sa opasnostima uzimanja lekova koji onemogućavaju ili usporavaju aklimatizaciju.
3. SREDSTVA I OPREMA ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU I/ILI RADNA ODELA
Pored sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu na otvorenom pri visokim temperaturama, ukoliko je to moguće, zaposlenima treba obezbediti:
– letnja odela, kape, marame i sl.;
– da nose laganu, svetlu i komfornu odeću od prirodnih materijala;
– da nose kape, marame ili lagane šešire širokog oboda za glavu koje prekriva i vrat, ukoliko zaposleni nije obavezan da nosi sredstvo i opremu za ličnu zaštitu glave.
4. PREVENCIJA ZDRAVSTVENIH PROBLEMA
– Unositi dosta tečnosti. Ako fizička aktivnost traje kraće od 60 minuta dovoljno je piti običnu vodu da se nadoknadi izgubljena tečnost, a kada fizička aktivnost traje duže od 60 minuta više nije dovoljna obična voda za nadoknadu tečnosti jer su se obilnim znojenjem izgubili i elektroliti, pa se preporučuju pića sa dodatkom ugljenih hidrata i elektrolita. Da bi se sprečila dehidracija važno je:
1. unositi najmanje dva litra vode na dan;
2. izbegavati napitke sa kofeinom, alkoholom, gazirana pića i sportske napitke sa puno šećera jer sadrže sastojke koji izazivaju dehidraciju;
3. unositi na svakih 15 – 20 minuta po jednu čašu rashlađene vode.
– Praviti česte pauze u hladovini ili u rashlađenim prostorijama;
– Pravilna ishrana – izbegavati tešku i obimnu hranu, jesti sveže voće i povrće. Preporučuje se da se u ishrani pre svega koriste sveže voće i povrće, mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti, hleb u manjim količinama i riba i morski plodovi, a ne preporučuje se teška i masna zapržena jela, crveno i sušeno meso, konzervirana hrana i konzumiranje u većim količinama slatkiša i namirnica koje sadrže rafinisan šećer i zasićene masnoće;
– Koristiti zaštitnu kremu za sunce;
– Pružiti odgovarajuću prvu pomoć.
Ovim smernicama su date osnovne informacije koje bi trebalo da pomognu poslodavcima i zaposlenima kada se rad obavlja na otvorenom pri visokim temperaturama, odnosno navedene informacije imaju za cilj da se rizik po zdravlje zaposlenih snizi na prihvatljiv nivo.
