Ideja da svi uređaji budu povezani na internet potiče još iz osamdesetih godina prošlog veka. Na osnovu pomenute ideje razvijeni su koncepti pametnih kuća, pametnih fabrika kao i pametnih gradova. Ideja je nazvana Internet of Things (IoT).
Naime, radi se o povezivanju na internet pojedinačnih uređaja kao što su: TV aparat, klima uređaj, mašina za pranje veša, prskalica za zalivanje travnjaka i mnogih drugih. Svaki uređaj koji se poveže na internet omogućava da se njime upravlja signalom koji dolazi sa interneta, objašnjava Kunjadić.
Na taj način možemo pomoću mobilnog telefona uključiti, isključiti ili podesiti parametre rada bilo kog uređaja, a mogu se ostvariti i znatne uštede energije, a pre svega vremena koje predstavlja nenadoknadiv resurs.
Svaki uređaj koji se može povezati na internet poseduje mikro-kontroler koji komunicira sa kontrolnim uređajem i prenosi komande uređaju koji kontroliše. Osnovni uslov da bi se uređaj povezao na internet je posedovanje IP (Internet Protocol) adrese, koja predstavlja sekvencu od četiri niza cifara pri čemu svaki niz može sadržati najviše tri cifre i na osnovu čega se definišu lokacija i identitet uređaja u mreži, navodi se u kolumni za Telegraf.
Pored IP adrese, uređaj se jednoznačno identifikuje svojom MAC (Media Access Control) adresom koju dobija prilikom proizvodnje u fabrici i predstavljena je u heksadecimalnom obliku. Osnovni problem kod kontrolera je mala memorija koja je optimizovana tako da može da prenosi samo jednostavne i kratke informacije.
Postavlja se pitanje kako programirati a još je zanimljivije kako primeniti sisteme zaštite korišćenjem veoma ograničenih memorijskih resursa?
IOTA kripto valuta se zasniva upravo na radu uređaja koje smo pomenuli a povezani su na internet. Platforma na kojoj radi IOTA je Tangle, što predstavlja primenu matematičkog modela DAG (Directed Acyclic Graph), prenosi Telegraf. Tangle mrežu zapravo čine IoT mreža pri čemu su nodovi u procesu sami uređaji dok se transakcije vrše razmenom signala između samih uređaja.
Broj IoT uređaja je porastao sa oko 6 milijardi u 2016. godini na preko 11 milijardi ove, 2018. godine. Mreža je stalno rastuća. Iako su sami uređaji skromnih procesorskih mogućnosti njihov broj omogućava izvršavanje velikog broja simultanih transakcija.
Osnovna prednost Tangle koncepta umesto blockchaina je taj što je Tangle prilagođen izvršavanju kriptografskih izračunavanja na uređajima sa malim memorijskim kapacitetima pri čemu se sama izračunavanja hash vrednosti vrše znatno brže nego u blockchain sistemu, objašnjava Kunjadić za Telegraf.
Sa stanovišta korisnika najbitnija prednost IOTA sistema je apsolutno odsustvo bilo kakve provizije prilikom plaćanja! Pored toga nema ni troškova koji uz to idu. Svi IOTA coin-i su unapred izdati. Ako se imaju u vidu sve navedene tehnološke prednosti Tangle sistema kao i podrška velikih konzorcijuma kao što su: Samsung, Fujitsu, Folksvagen, Microsoft i Deutsche Telekom, postaje jasno zašto će Tangle potisnuti blockchain, zaključuje na kraju Kunjagić.
