Konferenciju su zvanično otvorili ministar unutrašnjih poslova Oliver Spasovski, potpredsednik Republike Makedonija dr Frosina Tashevska Remenski, direktor Fondacije „Hans Seidel“ za jugoistočnu Evropu dr Klaus Fizinger, predsednik makedonske Komore za privatnu bezbednost mr Verica Milevska Stefanovska i dekan Fakulteta bezbednosti iz Skoplja prof.dr Nikola Dujovski.
Konferenciji su prisustvovali profesori iz preko 15 zemalja, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Nemačku, Belgiju, Bugarsku, Slovačku, Tursku, Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, Ujedinje Arapske Emirate i druge.
Konferencija je protekla u znaku potrebe za značajnim reformama u sistemu bezbednosti zemlje. Između ostalog, ostvarena je misija Konferencije – ohrabrena je akademska zajednica, kao i praktičari iz oblasti bezbednosti da razmene informacije i iskustva na osnovu korišćenja naučnih metoda za istraživanje u ovoj oblasti, ali i da se iskustva iz prakse posmatraju kroz prizmu naučno-istraživačke dimenzije.
Ključni govornici na konferenciji bili su dr Rajnhard Pribe iz Nemačke, bivši šef ekspertskog tima EU koji se obratio skupu sa temom „Bezbednost – važna tema u procesu pristupanja EU,“ dr Ingrid Shikova sa Univerziteta u Sofiji i šef Žan Mone centra u Sofiji sa prezentacijom na temu „Kako budžet može da praviti razliku u oblasti bezbednosti,“ dr Filip Ejdus, sa Univerziteta u Beogradu koji je govorio o „demokratskom upravljanju i sektoru bezbednosti“ i dr Miodrag Labović, sa Fakulteta bezbednosti u Skoplju koji je govorio o „novom konceptu i odnosu reforme pravosuđa u oblasti krivičnog prava i političkog sistema“; kao i dr Itamar Lochard iz Sjedinjenih Američkih Država, koji je govorio o „sajber bezbednosti“.
U okviru Konferencije, organizovan je panel na temu „Mesto i uloga privatnog obezbeđenja u sistemu bezbednosti i upravljanje krizama“, na kom su govorili Verica Mileska-Stefanovska, predsednik Privredne komore privatnog obezbeđenja Makedonije, Orlando Mardner, sa Akademija profesionalne bezbednosti Velike Britanije koji je govorio o “odnosima između spoljašnjih faktora i unutrašnje slabosti – osnova za reformu bezbednosti“, dr Stefka Stefkovski iz Centra za upravljanje krizama Republike i dr Maja Timovska iz Direkcije za zaštitu i spašavanje Republike Makedonije.
Naučni skup u Ohridu ponudio je rešenja za buduće strukture sistema bezbednosti, kako bi se efikasno odgovorilo na savremene rizike i pretnje po bezbednost, kao i destabilizatore koji stvaraju situacije sukoba. Konferencija je ohrabrila naučnike i istraživače u razmeni znanja o nauci koja bi trebalo da se podvrgne potrebama bezbednosti, te izbor odgovarajućeg koncepta bezbednosti rada, kao jednog od preduslova za evroatlantske integracije zemlje.
Tema reforme sistema bezbednosti nastala je prvenstveno iz racionalnih, ekonomskih i bezbednosnih razloga vezanih za modifikaciju bezbednosnih pretnji i novom bezbednosnom okruženju.
Profesor dr. Miodrag Labović, dobitnik svetske nagrade za borbu protiv korupcije je na konferenciji podvukao da je borba protiv korupcije nemoguća bez političke podrške. „Političari moraju obezbediti ne samo donošenje dobrih zakona, već moraju primenjivati te iste zakone na sve. Druga stvar je nezavisnost sudstva, tužilaštva od istih tih političara“, rekao je Labović.
Rajnhard Pribe iz Nemačke je istakao da je bezbednost važna za zemlje zapadnog Balkana, i s tim u vezi, naveo četiri ključne teze:
„Bezbednost građana je mera uspešnosti društva, bezbednost spaja sve zemlje, stabilnost i bezbednost svake zemlje je osnov za pristup EU, i organizacija službi bezbednosti i njihovo postupanje predstavljaju ogledalo demokratije kroz poštovanje ljudskih prava“, rekao je Pribe.
Stručnjak za bezbednost iz Srbije i predsednik Internacionalne policijske organizacije (IPO) Ilija Životić, je izložio naučni rad o važnosti formiranja nevladinih edukativnih centara za upoznavanje građana o nepredviđenim situacijama, kao i dodatnu edukaciju pripadnika službi bezbednosti koji su školovani u vreme socijalizma i komunizma, a čije zemlje teže evroatlantskim integracijama.
