Kompanija IBM predstavila je u San Francisku veštačku inteligenciju koja je u stanju da vodi smislenu debatu sa ljudima koji su iskusni debateri.
Kompanija je predstavila svoj „Project debater“ u ponedeljak u San Francisku. Polemički računarski sistem oličen je u 1,5 metara visokoj mašini u obliku monolita, prenosi agencija AP.
Na molbu da debatuje u korist svemirskih istraživanja koja subvencioniše vlada, što je tema koju nije proučavao, kompjuter je brzo izneo uvodne argumente, izvlačeći prikupljene činjenice iz svoje baze novinskih članaka i magazina. Zatim je saslušao kontraargumente ljudi i izneo pobijanje njihovih stavova, prenosi Tanjug.
Kako mediji prenose, istraživački tim IBM-a, stacioniran u Izraelu, počeo je da radi na projektu nedugo nakon što je IBM-ov kompjuter Watson uspeo da pobedi dva kviz-majstora u takmičenju po imenu „Džepardi“ 2011. godine.
Kompanija IBM predstavila je u San Francisku veštačku inteligenciju koja je u stanju da vodi smislenu debatu sa ljudima koji su iskusni debateri.
Američki poslovni magazin „Forčun“ šaljivo navodi da je, od pojavljivanja prvih personalnih računara, bilo ljudi koji su vikali na njih, a da sada „Projekat Debater“ – razvijan šest godina – daje mašinama priliku da uzvrate ljudima.
IBM je naveo da je već godinama organizovao ovakve debate između ljudi i mašine, ali samo unutar kompanije, dok je sada prvi put predstavio takvu debatu u javnosti.
„Debater“ je osmišljen s namerom da primi i obradi jedno pitanje i da zatim skenira milijarde rečenica iz dokumenata od Vikipedije do članaka iz časopisa i vesti kako bi sačinio sopstvene argumente, protivargumente i zaključke, koje izgovara mirnim tonom.
Inače, teme ove javno predstavljene debate između mašine i čoveka bile su subvencionisanje istraživanja kosmosa i povećanje primene telemedicine, a nijedan od „Debaterovih“ argumenta nije bio unapred pripremljen, napominju iz kompanije IBM.
Iako je ova tehnologija još u ranoj fazi razvoja, ona je značajna jer predstavlja korak dalje u razvoju konverzacijskih oblika veštačke inteligencije (AI).
Da bi se lakše razumelo šta se tačno dogodilo i kada, potrebno je veštačku inteligenciju (AI) podeliti u kategorije. Prva je takozvani „slabi AI“ (Weak AI), koji je već u upotrebi. Ova vrsta veštačke inteligencije, na primer, koristi podatke i komplikovane algoritme da bi korisnicima prikazao njihovu Facebook početnu stranicu, ili da bi ih pobeđivao u igrama kao što je kompjuterski šah. Ovaj tip veštačke inteligencije ima sposobnost da se fokusira na jedno specifično polje, te infrastrukture poput finansijske već prilično zavise od njega.
Sledeća kategorija bila bi takozvani „jaki AI“ (Strong AI), a koja bi, konačno, mogla da razmišlja na isti način kao i ljudska bića. Stručnjaci ocenjuju da smo bar 30 godina udaljeni od ovog momenta. Cilj ove kategorije bi bio da se izgrade sistemi koji bi podražavali ljudsko ponašanje, a što mašinama još uvek predstavlja problem. Tako je lakše da se konstruiše mašina koja bi mogla da obavlja komplikovane računske operacije, od one koja bi mogla da donese mleko iz frižidera, pa je ljudski mozak još uvek u prednosti kada su u pitanju uobičajene radnje, iako već imamo robote koji su naučili da otvaraju vrata, te chatbot-ove koji uspevaju da obavljaju ono što smatramo osnovnom komunikacijom. Neki naučnici i dalje sumnjaju da ćemo se ikada sresti sa onim što predstavlja Strong AI, mada neki AI eksperti predviđaju da bi doba jake veštačke inteligencije moglo da nastupi u narednim decenijama, te da zavlada nakon 2050. godine.
Za stručnjake nema dileme, veštačka inteligencija sve je prisutnija i ima pozitivnu primenu u nauci, medicini, tehnici, svakodnevnom životu, pa i novinarstvu, ali oni takođe upozoravaju da uvek treba imati u vidu etičke principe. Takođe, veštačka inteligencija, kažu, treba da pomogne čoveku, a ne da bude sama sebi svrha.
Dakle, mašine sa veštačkom inteligencijom u mnogim sferama uspešno zamenjuju svoje kreatore, a moguće je da će ga u nekim oblastima i nadmašiti.
„Roboti mogu da voze automobile, botovi mogu da daju komentare i četuju, ali ne mogu da imitiraju kreativnost”, rekao je Erik Salobir iz Mreže Optik na jednom od panela.
Upravo je kreativnost vodila čovečanstvo napred i dokle god ona postoji, manja je verovatnoća da nas mašine zamene, smatra on.
I na kraju, jasno je da kompjuterizacija diktira pravac svemu. Ipak, ono što još uvek razlikuje čoveka od mašine su stvaralački duh i osećanja. Da li će tako i ostati?
