Zbog toga je zakonodavac uveo obavezu izrade procena ugroženosti od elementarnih nepogoda i predvideo da svi pravni subjekti u državi definišu i pripreme sopstvene kapacitete u cilju zaštite ljudi, imovine i poslovanja u periodima kada se desi ostvarenje pretnje ili vanredna situacija.
Da bi se zaštitili od elementarnih nepogoda i drugih nesreća neophodno je da se prvenstveno obavi adekvatna procena ugroženosti od vanrednih situacija, a nakon toga i da se donese plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.
U skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama Republike Srbije sva pravna lica, privredna društva, udruženja kao i javne ustanove su u obavezi da obave stručnu procenu ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća a nakon toga izrade Planove zaštite i spasavanja (Sl. Glasnik RS, br. 111/09, 92/11, 93/12). Bliže odrednice definisane su uputstvom o metodologiji za izradu procene ugroženosti i planova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama (Sl. glasnik RS broj 96/2012).
Procena ugroženosti od vanrednih situacija identifikuje sve postojeće opasnosti, izvore i manifestovanje ugrožavanja, moguće posledice, procena rizika, analiza resursa i sredstava zaštite, preventivne mere za odgovor na pretnje po štićene vrednosti izazvane elementarnim nepogodama i drugim nesrećama, zaštitu i spasavanje života i zdravlja ljudi, životinja, zaštite materijalnih, kulturnih dobara i životne sredine.
Svaka firma koja se bavi procenom ove vrste rizika, u svom sastavu mora da ima angažovana stručna lica specijalizovana i licencirana od strane MUP-a za izradu procena ugroženosti i planova zaštite i spasavanja. Stručni tim, na taj način ima mogućnost da na poziv klijenta u najkraćem roku obavi pripremne analize, prikupi neophodne podatke i pristupi izradi procene ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća kao i planovima zaštite i spasavanja.
Obavezu izrade procene ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća imaju svi subjekti zaštite i spasavanja: privredna društva, druga pravna lica, preduzetnici i druge organizacije, kao i organi jedinica lokalne samouprave, organi autonomne pokrajine i organi državne uprave.
Procenu ugroženosti izrađuje isključivo lice sa licencom za procenu rizika u vanrednim situacijama. Procena je dokument kojim se identifikuju opasnosti, izvori i oblici ugrožavanja, mogući efekti i posledice, procena ugroženosti-rizika, sagledavanje snaga, sredstava i preventivnih mera za odgovor na opasnosti izazvane elementarnim nepogodama i drugim nesrećama, zaštitu i spasavanje života i zdravlja ljudi, životinja, zaštite materijalnih, kulturnih dobara i životne sredine.
Sadržaj procena sadrži?
- Položaj i karakteristike teritorije;
- Procenu kritične infrastrukture sa stanovišta ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća;
- Identifikaciju opasnosti i procenu rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća;
- Procenu potrebnih snaga, sredstava i preventivnih mera za zaštitu i spasavanje.
- Sastavni deo procene čine i podaci iz prostornog plana jedinice lokalne samouprave, odnosno autonomne pokrajine.
Dakle, procene ugroženosti pravnih lica i privrednih društava obuhvataju objekte i prostor u njihovom vlasništvu ili na korišćenju i prostor oko tih objekata, koji može biti ugrožen elementarnim nepogodama i drugim nesrećama na postrojenjima u kojima obavljaju delatnost, odnosno može uzrokovati negativne posledice po širu zajednicu i okolinu u slučajevima prekida rada ili značajnih poremećaja u radu objekata kritične infrastrukture.
Nosioci izrade procene formiraju stručni tim za izradu procene, koji se sastoji od stručnjaka po vrsti delatnosti od značaja za zaštitu i spasavanje, odnosno procenu rizika.
Prilikom izrade procene, uzimaju se u obzir standardi urbanističko – planske regulative, tehničko – tehnološke dokumentacije, procedure proizvodnih i drugih procesa i statističkih podataka o svim elementima potrebnim za izradu iste.
Plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama
Lice sa licencom za procenu rizika u vanrednim situacijama takođe izrađuje plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, kao osnovni planski dokument na osnovu koga se subjekti zaštite i spasavanja organizuju, pripremaju i učestvuju u izvršavanju mera i zadataka zaštite i spasavanja ugroženog stanovništva, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine.
Plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama izrađuje se na osnovu procene ugroženosti.
Prema Zakonu o vanrednim situacijama, obavezu izrade plana zaštite i spasavanja imaju privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici; organi jedinica lokalne samouprave; organi autonomne pokrajine kao i organi državne uprave.
Privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici svoje planove zaštite i spasavanja donose, u skladu sa planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama jedinice lokalne samouprave na čijoj su teritoriji, dok planovi zaštite i spasavanja jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine moraju biti usklađeni sa Nacionalnim planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama Republike Srbije.
Ovlašćena i osposobljena pravna lica i druge organizacije, opremljene i osposobljene za zaštitu i spasavanje izrađuju sopstvene planove u cilju realizacije zadataka zaštite i spasavanja.
Pravna lica, vlasnici i korisnici visokih brana i akumulacija, dužna su da izrađuju planove zaštite i obavezna su da, naročito, planiraju i način uzbunjivanja i obaveštavanja stanovništva nizvodno od visokih brana.
Plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama treba da sadrži:
- pripravnost odnosno spremnost za vanredne situacije;
- mobilizaciju – aktiviranje u slučaju neposredne opasnosti ili nastanka vanredne situacije;
- zaštitu i spasavanje po vrstama opasnosti;
- mere i zadatke civilne zaštite;
- osmatranje, rano upozoravanje i uzbunjivanje;
- upotrebu snaga zaštite i spasavanja;
- ublažavanje i otklanjanje posledica;
- informisanje javnosti.
