Vertikalno umrežavanje jedinica nudi veliki potencijal za logističku industriju, jer će sajber-fizički sistemi kao što su autonomna vozila ili inteligentne aplikacije za nabavku C-delova u velikoj meri kontrolisati čitav lanac snabdevanja. Ovo čini dobavljača interesantnim partneru kada je u pitanju njihovo integrisanje u proces.
Četvrta industrijska revolucija označava promenu u industrijskom sektoru: sve se razvija iz pred-planiranog i sekvencijalnog procesa u organizacioni, samoorganizovani logistički sistem.
Digitalne tehnologije: IoT (Internet stvari), robotika, cloud computing, sajber-fizički sistemi i big data su ključni u primeni koncepta Industrija 4.0. Industrija 4.0 podrazumeva potpunu digitalizaciju svih procesa proizvodnje i primenu pomenutih digitalnih tehnologija prilikom kreiranja ideje o nekom proizvodu, inženjeringu proizvoda, organizaciji proizvodnje, realizaciji proizvodnje, kontroli procesa i pružanja industrijskih usluga.
Industrija 4.0, kao četvrta industrijska revolucija, već je počela i traje u mnogim zemljama. Time se obezbeđuje opstanak industrije i njen konkurentan razvoj u savremenim uslovima.
Digitalizovana fabrika
Nova generacija digitalizovanih fabrika u razvijenim zemljama promenila je način života i rada – najteže poslove preuzeli su roboti i mašine, a odustalo se i od masovne proizvodnje.
U digitalizovanoj fabrici obezbeđuje se inteligentno sadejstvo procesa proizvodnje i povezuju se fizički, digitalni i virtuelni svet. Digitalno preduzeće, osim digitalizovanih mašina, mora da ima i industrijski softver koji obuhvata proizvodne procese, komunikacionu infrastrukturu, bezbednosni sistem i digitalizovane industrijske servise.
Softverska rešenja mogu se razvijati u sopstvenoj sredini, ali ih većina kompanija kupuje od specijalizovanih proizvođača. Sadašnjem razvoju Industrije 4.0, još osamdesetih godina prošlog veka, prethodili su CIM, CAM i CAD sistemi, ali oni zbog tadašnjeg tehnološkog nivoa nisu mogli da obuhvate ukupnu digitalizaciju poslovanja.
IoT (Internet of Things) rezultirao je četvrtom industrijskom revolucijom. Nemačka vlada je inicijativu Industrija 4.0 proglasila kao ključnu za dalji razvoj industrije. Ova inicijativa je zanimljiva, jer je ovo prva industrijska revolucija koja je planirana unapred – ostale možemo analizirati samo iz istorijske perspektive. To nam daje prednost, jer se za nju možemo pripremiti i njen puni potencijal iskoristiti za razvoj i napredak. Očekivani ekonomski uticaj četvrte industrijske revolucije je izuzetno značajan, zbog čega neizbežno moramo biti deo iste.
Evropska komisija je, u okviru sprovođenja Strategije jedinstvenog digitalnog tržišta, u aprilu 2016. godine predstavila planove i mere za podršku digitalizaciji evropske industrije. Razvoj Industrije 4.0 je jedan od prioriteta, te su zbog toga su osnovani podsticajni fondovi, usvojeni određeni standardi i predloženi novi propisi. Nekoliko članica EU usvojilo je i posebne strategije za podršku razvoju Industrije 4.0.
Dolazak Industrije 4.0 u Srbiju
Strateški pravci kao osnova bele knjige, sa predlozima istraživanja, razvoja i primene najnovijih tehnoloških procesa u Srbiji, koja će biti predstavljena Vladi Srbije na jesen, glavni su rezultati međunarodne konferencije „Industrija 4.0“ održane u proizvodnom kompleksu kompanije FCA Srbija u Kragujevcu prošle nedelje.
Automobilska industrija uvek je ogledalo stanja industrije jedne zemlje. Svi tehnološki i poslovni trendovi skoro uvek su prvo primenjivani upravo u toj industriji, zbog čega je i prisustvo grupacije FCA u Srbiji od ogromnog značaja.
„Privredna komora Srbije podržava svoje članice u procesima digitalne transformacije i uvođenja Industrije 4.0, svesna da je to preduslov za opstanak na sve konkurentnijem globalnom tržištu“, rekao je Mihailo Vesović, savetnik predsednika PKS na skupu u Kragujevcu.
„Upravo znanje i praksa koju su velike globalne kompanije sa svojim poslovanjem donele u Srbiju mogu da ove procese ubrzaju i učine dostupnim velikom broju domaćih kompanija dobavljača u automobilskoj industriji, kao i Univerzitetima i naučno-istraživačkim centrima u našoj zemlji“, istakao je Vesović.
Konferencija je održana u okviru Nedelje visokih tehnoloških znanja koju organizuju Mašinski fakultet u Beogradu u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, komercijalnim odeljenjem Američke ambasade u Beogradu i kompanijom FCA Srbija, uz podršku Ministarstava nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva privrede Vlade R. Srbije, kao i vodećih industrijskih preduzeća.
Konferenciji je prisustvovalo preko stotinu gostiju, kreatora inovativnih politika, direktora kompanija, predstavnika industrijskih udruženja i akademske javnosti – međunarodnih i domaćih eksperata, naučnika i istraživača.
„Industrija 4.0 sve brže postaje realnost. U našoj fabrici u Kragujevcu, počeli smo da pristupamo digitalnoj proizvodnji kroz razvoj naprednih rešenja za virtuelnu simulaciju na spram fizičkog okruženja, uključujući rešenja bazirana na analizi podataka, aditivnoj proizvodnji, prediktivnom održavanju i horizontalnoj i vertikalnoj integraciji“, izjavio je Alesio Leonardi, direktor fabrike FCA Srbija.
„Konkurencija i tehnološki napredak zahtevaju kapacitet da se upravlja veliki procesima proizvodnje na efikasan i pouzdan način, tražeći brža rešenja i odgovore, stalno učeći sa konstantnom otvorenošću za inovacije da bi sve ove potrebe bile održive i efikasne“, naglasio je Leonardi.
„Upotreba novih tehnologija zahtev je proizvodnje u 21. veku i kako svet bude napredovao u procesu proizvodnje biće potrebno odrediti gde i kako glavni inovatori i industrijski resursi mogu obezbediti pomoć neophodnu za napredak proizvodnje“, istakao je ambasador SAD u Srbiji, Nj.E. Kajl Skot, posebno ukazavši na američka iskustva u dosadašnjem unapređenju industrijskog razvoja.
„Mi u Sjedinjenim Državama pomažemo razvoj naprednog proizvodnog procesa. Kako bismo bili uspešni, stvaramo jedinstvene inovacije gde se koncepti prilagođavaju i primenjuju u praksi“, objasnio je Skot.
Industrija razvijenih zemalja bazira se na fabrikama budućnosti, digitalnoj i sajber-fizičkoj proizvodnji, a potrebno je da Srbija krene putem ove industrijalizacije kako bi ostvarila visoke stope rasta i opstala u sve surovijoj tržišnoj utakmici u svetu, zaključeno je na kraju konferencije.
Sveobuhvatna digitalizacija industrije, uz sticanje inženjerskih znanja koja mogu da prate taj proces, predstavlja budućnost Srbije. Zbog toga je potrebno da postojeće inženjerske discipline budu integrisane sa informaciono-komunikacionim tehnologijama ali i „mekim veštinama” poput učenja stranih jezika, preduzetničkih i marketinških sposobnosti. Srbija mora da angažuje sve svoje kapacitete, kako bi uvećala industrijsku proizvodnju.
