Ako je verovati Globalnom indeksu mira (Global Peace Index), svet u protekloj godini nije postao mirnije mesto za život. Institut za ekonomiju i mir sa sedištem u Australiji objavio je u sredu u 12. izdanju svog Globalnog indeksa mira izveštaj za 2018. godinu, gde su 163 zemlje i teritorije rangirane prema indeksu mira u njima.
Izveštaj pokazuje da je svet manje miran danas nego bilo u kom trenutku u poslednjoj deceniji. U 92 ispitane države stanje mira lošije nego prethodne godine, dok je u 71 zemlji nešto bolje nego ranijih godina. Tako se negativni trend nastavlja četvrtu godinu zaredom.
Kako prenosi Dojče vele, Srbija se prema ovom indeksu nalazi na 54. mestu u svetu, između Senegala i Indonezije. Od zemalja regiona, bolje su plasirane Slovenija (11), Hrvatska (27) i Albanija (52), a lošije Crna Gora (58), Makedonija (87), BiH (89) i Kosovo (92).
Kako se objašnjava u izveštaju, na plasman utiču faktori poput broja konflikata u koje je država upletena i njihovog trajanja, broja smrtno stradalih, odnosa sa susedima, kriminaliteta u društvu, udela izbeglica u populaciji, stope ubistava, verovatnoće da izbiju nasilne demonstracije, troškova za vojsku, dostupnosti ručnog vatrenog oružja i tako dalje. Tako recimo SAD, koje se često nazivaju „liderom slobodnog sveta“, završavaju tek na 121. mestu, a Rusija na čak 154. mestu.
Od Islanda do Sirije
Stiv Kilelea, osnivač i predsednik Instituta, za Dojče vele kaže da su za pogoršanje stanja u poslednjih deset godina odgovorni pre svega konflikti na Bliskom istoku. Najlošije pozicionirana na listi i dalje je Sirija, a pri dnu su i Avganistan, Južni Sudan, Somalija, Jemen, Libija…
Prvih deset mesta zauzimaju Island, Novi Zeland, Austrija, Portugalija, Danska, Kanada, Češka, Singapur, Japan i Irska. Najveća poboljšanja beleže neke zemlje podsaharske Afrike poput Gambije, Liberije, Burundija i Senegala.
„Broj mrtvih na svetskim bojištima se u poslednjih deset godina podigao za 246 procenata, a broj žrtava terorizma za 203 odsto“, kaže Kilelea.
U studiji, pogoršanje indeksa mira u svetu pripisuje se nizu faktora uključujuči pojačane terorističke aktivnosti, jačanje sukoba na Bliskom istoku, rast regionalnih tenzija u istočnoj Evropi i severnoj Aziji, kao i rast broja izbeglica i političkih tenzija u Evropi i SAD.
Kako Dojče vele ističe, premda je Evropa najmirniji svetski region, stanje je narušeno u 23 od 36 zemalja koje se tu broje i to posebno u zapadnoj Evropi. Bolja vest je, kažu, što su 104 zemlje sveta umanjile vojne izdatke u odnosu na BDP, a njih 115 je redukovalo broj vojnika.
Kako se navodi u izveštaju, Evropa koja je držala položaj najmirnijeg regiona u svim dosadašnjim izdanjima ovog indeksa suočena je sa porastom političke nestabilnosti, uticajem terorizma i percepcijom kriminaliteta.
Ipak, neke zemlje su mirnije danas nego što su bile 2008. godine, ustanovili su istražitelji. Island ostaje najmirnija zemlja na svetu, što je položaj koji drži od 2008. godine, dok je Sirija petu godinu za redom najmanje mirna zemlja na svetu.
Koliko to košta?
U ovogodišnjem izveštaju o Globalnom indeksu mira prvi put je uveden i pojam „pozitivnog mira“ koji ne tretira mir samo kao odsustvo sukoba već istražuje društvene strukture, faktore i institucije koje aktivno doprinose miru i miroljubivosti. „Svaki procenat poboljšanja na polju pozitivnog mira ide sa 1,8 odsto privrednog rasta“, kaže Kilelea.
Njegovi institut računa da su, osim ljudskih, i ekonomski troškovi sukoba, ratova i nasilja ogromni – otprilike 2.000 dolara godišnje po glavi svakog čoveka na Zemlji. Ako uzmemo broj trenutni stanovnika (7.627.317.138 ljudi), to je oko 15.254.634.276.000 dolara, odnosno više od 15 biliona dolara!
Globalni indeks mira određuje Institut za ekonomiju i mir (IEP), u saradnji sa međunarodnim panelom stručnjaka sa instituta za mir i analitičkih centara koji daju podatke koje prikuplja Economist Intelligence Unit. Spisak je prvi put objavljen maja 2007. godine i od tada se ažurira na godišnjoj bazi.
Indeks se generiše na osnovu tri osnovna parametra: nivoa sigurnosti i bezbednosti u društvu, sezanju domaćeg ili međunarodnog uticaja, i stepenu militarizacije. Prilikom rangiranja, u obzir se uzimaju i unutrašnji faktori kao što je nivo nasilja i zločina u zemlji, ali i spoljašnji- vojna ekspenditura i ratovi.
Ažurirani indeks se objavljuje svake godine na ceremoniji u Londonu i Vašingtonu, kao i u sekretarijatu UN u Njujorku.
