Pre nepunih mesec dana, pred istim Domom zdravlja dogodio se još jedan incident, kada je jedan Beograđanin brutalno pretučen na stepeništu ispred odeljenja stomatologije jer je hteo „da uđe preko reda kod zubara“. Pretučeni čovek tada je ispričao da su ga povredila četvorica muškaraca koji su takođe čekali pregled kod stomatologa.
Kako je „Blic“ nedavno pisao verenica rukometaša je zbog komplikacija i pobačaja koji joj je pretio prošle nedelje iz jedne beogradske bolnice prebačena u GAK Višegradsku. I pored terapije koju je dobila, prevremeni porođaj je krenuo tokom noći. Tada je i počela drama, jer je rukometaš Jovanović došao do porodilišta, pokušao da razvali vrata, a kada je uspeo da uđe, vikao je i krivio lekare. On je lekare nazivao pogrdnim imenima i okrivio ih da su mu ubili dete.
Događaji poput ovih, koji su se desili u proteklih nekoliko nedelja, su sve češći. Međutim, mnogi incidenti nisu ispraćeni u medijima, pa je realno stanje ugrožavanja bezbednosti medicinskog osoblja daleko više zabrinjavajuće.
Iako su, još 2016. godine, u pojedinim zdravstvenim ustanovama uvedeni „panik tasteri“ i detektori za metal, kako bi se povećala bezbednost i smanjili napadi na zdravstvene radnike, te se pokušalo kroz izmene zakona povećati bezbednost zaposlenih u zdravstvenim ustanovama- većeg pomaka izgleda da nema.
Jedan deo sukoba potiče od toga što se kroz medije stvorila negativna slika o medicinskim radnicima, a deo razloga mogućih sukoba leži u i tome što pacijenti smatraju da imaju veća prava, a da im upravo lekari uskraćuju ta prava.
Lekari i medicinsko osoblje svakodnevno su izloženi verbalnom nasilju, a često ono preraste i u fizički sukob. Problem je, kažu zaposleni u medicinskim ustanovama, što je većina osoblja ženskog pola, kao i to što ne postoji adekvatna zaštita medicinskog osoblja.
„Dešava se da osobu koja je pod dejstvom narkotika ili u „krizi“, nakon napada policija odveze ali se on ubrzo vrati i onda situacija bude još gora. Dešavalo da se našem osoblju prete i prate ih nakon što se incident prijavi policiji. Mi tu ne možemo ništa“, rekla je zaposlena u jednom beogradskom Domu zdravlja.
Spasonosni status
Podaci kojima Lekarska komora Srbije raspolaže pokazuju da se godišnje dogodi između deset i petnaest napada na zdravstvene radnike. Međutim, to je samo vrh ledenog brega. Praksa pokazuje da su medicinski radnici gotovo svakodnevno izloženi najčešće verbalnom nasilju, da mnogi od onih koji dožive poniženje od strane pacijenta obično zaziru od toga da slučaj prijave jer ih je sramota, a i dodatno su obeshrabreni jer se nakon prekršajnih prijava boje odmazde od strane nasilnika. To naročito važi za lekare u unutrašnjosti.
„Kada mi je rekao ‘Vidimo se napolju kada ne budeš bila u uniformi’, samo mi je prošlo kroz glavu da zna gde stanujem. Ovo nije tako veliki grad i svi se manje-više poznajemo“, rekla je za „Vreme“ internistkinja koja se suprotstavila pacijentu odbivši da ga primi preko reda.
Ono što je zajedničko za sve slučajeve (medijski ispraćenih) napada na medicinske radnike je to da su svi bili okarakterisani kao posledica neuređenog sistema i refleksija „opšte situacije u društvu“. Takođe, nakon svakog većeg incidenta bila je poslata poruka da je poslednji čas da lekari i medicinski radnici dobiju status službenih lica sa svim obavezama i pravima koje on podrazumeva.
Iz Ministarstva zdravlja poručili da su još 2008. godine davali predlog za obezbeđivanje adekvatne zaštite za zdravstvene radnike i njihovo stavljanje u kategoriju službenih lica, a potom i sugerisali dopunu krivičnog zakonika za propisivanje novog krivičnog dela – napad na zdravstvenog radnika. No, da li je status službenog lica zaista lek za prevenciju nasilja nad medicinskim radnicima? Sa pravne tačke gledišta ispada da ne bi bili ništa bezbedniji nego što su sada. Prema rečima prof. Milana Škulića sa Pravnog fakulteta u Beogradu, verovanje da će im status službenog lica doneti pojačanu krivično pravnu zaštitu je pogrešno i „potpuno laičko posmatranje stvari“. Kako je objasnio, lekari, baš kao i novinari, profesori, advokati i druga lica koja se bave profesijama od javnog značaja praktično već imaju najviši nivo krivično pravne zaštite i sticanjem statusa službenih lica ne bi bile ništa više zaštićene nego što su sada. „Njihova krivično pravna zaštita je već podignuta na najviši mogući nivo u smislu krivičnog prava jer je pre par godina u Krivični zakon ubačena definicija ‘lica koja vrše poslove od javnog značaja’ – a to su lica koja imaju povećani rizik za bezbednost“, naveo je Škulić u izjavi za Tanjug.
Radi sprečavanja incidenata i povećane bezbednosti zdravstvenih radnika, od MUP-a je tražen pojačan nadzor putem pojačane kontrole dežurnih policajaca ili češćeg obilaska patrolnih grupa, jer kako se smatra, pojačano obezbeđenje zdravstvenih ustanova doprinelo bi većem stepenu bezbednosti zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.
Kada je reč o Ministarstvu pravde, inicijativa za izmenu i dopunu Krivičnog zakonika omogućiće da u slučajevima krivičnih dela kada je ugrožena bezbednost zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, javni tužilac može po službenoj dužnosti da podnosi krivične prijave protiv počinioca takvih dela. To bi omogućilo blagovremeno i efikasno pokretanje krivičnog postupka i time, veću bezbednost zaposlenih.
Komisija za bezbednost
U cilju rešavanja gorućeg problema, formirana je i Komisija za bezbednost zdravstvenih radnika, koja je sastavljena od predstavnika komora, sindikata i Ministarstva zdravlja. Komisija ima zadatak da prati i analizira stanje bezbednosti zdravstvenih radnika, kao i da pokreće inicijative za unapređenje bezbednosti zdravstvenih radnika.
Povodom nemilih događaja u vezi sa radom Centra za socijalni rad i nesrećnim slučajevima koji su se dogodili prošle godine, 25.07.2017. godine održan je sastanak Komisije za bezbednost zdravstvenih radnika u cilju definisanja konkretnih koraka i aktivnosti za naredni period. Direktorka Farmaceutske komore Srbije tom prilikom skrenula je pažnju na posebnu vrstu nasilja koja se javlja u apotekama u vidu razbojništva i krađe. Pored toga, ona je istakla da nasilnici mogu biti i pacijenti koji koriste određene lekove, te na to treba posebno obratiti pažnju. Komisija je tada predložila set aktivnosti koje bi sprovodilo Ministarstvo zdravlja sa ciljem podizanja svesti stručne i opšte javnosti o ovoj problematici, kao i izmene i dopune određenih zakonskih i podzakonskih akata.
Lekari koji su tokom obavljanja posla izloženi verbalnom ili fizičkom nasilju od prošle godine to mogu prijaviti putem onlajn prijave nasilja na internet stranici Lekarske komore Srbije. Komora je u saopštenju navela da je uvela onlajn prijavu nasilje jer se zalaže za borbu protiv svih oblika nasilja u društvu i smatra da nasilno ponašanje prema zdravstvenim radnicima ne sme da bude tolerisano.
Direktor LKS Milan Dinić rekao je da lekari prijavom nasilja na radnom mestu istovremeno pomažu i cilj Komore da predlaže izmene zakona i insistira na uvođenju preventivnih mera u zdravstvene ustanove kako bi se smanjio fizičko, ali i verbalno nasilje kom su izloženi zaposleni u zdravstvenim ustanovama.
„Nasilje nad zdravstvenim radnicima je neprihvatljivo i želimo da ohrabrimo kolege da prijave svaki vid nasilja koji dožive na radnom mestu. Tolerisanje nasilnog ponašanja prema zdravstvenim radnicima za posledicu nema samo rast nezadovoljstva zaposlenih, već i opadanje kvaliteta zdravstvenih usluga za građane“, rekao je Dinić.
Istraživanja i ankete među zdravstvenim radnicima koja su rađena u Srbiji u poslednjih nekoliko godina pokazala su da je tokom radnog staža od 72 do čak 85,2 odsto lekara doživelo neki vid nasilja na radnom mestu. Studija Lekarske komore Srbije o statusu lekara u Srbiji pokazala je da više od polovine lekara obuhvaćenih studijom, doživljava kao stresne sukobe sa bolesnikom ili članovima familije bolesnika.
Angažovanje privatnih kompanija za fizičko-tehničko obezbeđenje (FTO) u obezbeđivanju svih medicinskih ustanova nameće se kao moguće i efikasno rešenje problema. Za sada, nekolicina bolnica angažovala je fizičko-tehničko obezbeđenje, međutim većina ustanova, poput domova zdravlja nema ovu vrstu „zaštite“ ili je neophodan veći broj ljudi i tehničke opreme. Većina ispitanika koji su zaposleni u ovoj vrsti ustanova izjavilo je da bi samo prisustvo radnika obezbeđenja umanjilo šanse za bilo kojim vidom nasilja. Takođe, kamere za nadzor sprečiće sve učestalije krađe i pomoći pri prepoznavanju eventualnih izvršilaca napada. Problem se, očigledno, ne može iskoreniti, ali se ovim merama može značajno umanjiti.
Odgovornost svakako leži i na pacijentima i na zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, ali i na zakonodavnim i izvršnim organima jer, kako sada stvari stoje, nema tog statusa koji može da pomogne kada nezadovoljnom pacijentu „padne klapna“.
