Na osnovu raspoloživih podataka i saznanja, u ovom trenutku ne može se govoriti o masovnom prilivu migranata sa područja Bliskog istoka na prostor Balkana, kao tokom 2015. i 2016. godine, ali saopštenje sa sednice Vlade Republike Srpske da se očekuje dolazak od 50000 do 120000 migranata na područje Bosne i Hercegovine uzburkalo je bezbednosnu i političku javnost.
Zvanični podatak je da je za prva četiri meseca ove godine u BiH registrovano oko 3500 migranata, sa konstatacijom da se od početka maja dnevno beleži oko 100 migranata, upućuje na zaključak da će podrućje BiH zahvatiti ozbiljna migrantska kriza.
Kapaciteti za smeštaj migranata su krajnje skromni, primetno je njihovo prisustvo po gradovima, posebno u Sarajevu, a socijalne i zdravstvene službe često nisu na visini zadatka imajući u vidu zdravstveni tretman migranata.
Granice BiH su veoma porozne, kada je reč o ilegalnom ulasku migranata, dok je u isto vreme Hrvatska značajno pojačala mere kontrole ulaska na svoju teritoriju. Poseban problem predstavlja nedovoljna saradnja bezbednosnih i policijskih organa Federacije BiH i Republike Srpske, koji se ponašaju tako da problem oko rešavanja pitanja migranata prepuste drugoj strani, što dodatno komplikuje situaciju.
Na socijalna, zdravstvena, smeštajna pitanja migranata nadovezuje se možda i najvažnije, a to je bezbednosno pitanje.
Nadležni u BiH su priznali da mnogi migranti dolaze i borave bez dokumenata o identifikaciji.
BiH je prepoznata kao područje sa kojeg je nemali broj pripadnika islamskih radikalnih grupacija bio na području Sirije, gde je ratovao na strani Islamske države. Navedena činjenica dodatno komplikuje bezbednosnu situaciju sa migrantima. Mnoge analize govore da se jedan broj radikalnih islamista vratio u BiH što znači da sada mogu da organizuju i postanu baza za prihvat i smeštaj saboraca iz redova islamskih radikalista koji dolaze kao navodni migranti.
Ne treba isključiti mogućnost da radikalni islamisti iz BiH imaju uporišta u redovima policijsko bezbednosnih struktura u BiH i da su u prilici, da zahvaljujući toj činjenici, jednom broju svojih saboraca koji se pojavljuju kao migranti, obezbede nov identitet, što dodatno može da iskomplikuje pretnje kada je reč o međunarodnom terorizmu. Nov identitet može da znači nesmetano kretanje, boravak i planiranje terorističkih napadana na teritoriji cele Evrope.
Postavlja se pitanje o kojoj grupaciji migranata je reč, od oko 100000, koliko se očekuje da pristigne u BiH. Da li se radi o novim migrantima iz Sirije imajći u vidu granatiranje položaja sirijske vojske od strane izraelskih snaga, ili je reč o licima koja već borave u izbegličkim centrima ili ilegalno ili su u nekoj fazi tranzita na području Balkana.
Migranti dolaze ilegalno i legalno. Mnogi sa područja Bliskog istoka u Sarajevo dolaze redovnim avio letovima i potpuno legalno ulaze u BiH, gde pokušavaju da se različitim ilegalnim kanalima prebace do zapadnoevropskih država. Sa druge strane, nikada nisu stali ilegalni kanali prebacivanja migranata koji u BiH ulaze pre svega sa područja Crne Gore i to iz prvaca Albanije i Kosova i Metohije, dok je manji broj onih koji ilegalno prelaze iz Srbije u BiH, jer su mnogo razvijeniji ilegalni kanali prebacivanja migranata iz BiH preko teriotrije Srbije za zapadnu Evropu.
Veliki broj poslovnih, rodbinskih, verskih veza i kontakta, između državljana BiH i lica sa Bliskog istoka, a posebno odlazak mnogih da ratuju na strani islamskih radikalista stvorili su niz ilegalnih kriminalno-migrantskih veza koje organizuju prihvat, smeštaj i dalji tranzit migranata za zapadnu Evropu.
U saopštenju sa sednice Vlade Republike Srpske, povodom sve većeg broja migranata, navodi se da postoje rizici kada je reč o bezbednosti i javnom zdravlju. Vlada RS je zaključila da nema uslova za zbrinjavanje migranata na svojoj teritoriji, kao i da neće prihvatiti ni jednu odluku Savjeta ministara BiH, ukoliko bude doneta bez saglasnoti Republike Srpske, a koja se odnosi na određene mere na teritoriji RS. Ovde se najverovatnije misli na organizovanje centara za prihvat i smeštaj migranata, jer se već pominju vojni objekti na području RS kao mesta gde bi migrantima mogao da se organizuje smeštaj.
Očigledno je da će postojeći i najavljeni dolazak migranata u BiH usložiti bezbednosnu situaciju na Balkanu, da će pojačati rizik od teroritičkih aktivnosti pre svega kada je reč o prebacivanju, omogućavanju prihvata i davanju lažnog idetiteta teroristma, a sigurno će dovesti do daljih nesuglasica i zatezanja odnosa na relaciji Sarajevo – Banjaluka.
