Osnovna pretpostavka održive bezbednosti je da ne možemo uspešno kontrolisati sve posledice nebezbednosti, već́ moramo da radimo na rešavanju uzroka problema. Drugim rečima, „borba protiv simptoma“ neće funkcionisati, pa umesto toga moramo da “izlečimo bolest”.
Sadašnji pristupi nacionalnoj i međunarodnoj bezbednosti zasnovani su na pretpostavci da se nesigurnost može kontrolisati putem vojne sile ili ravnoteže politike moći i zadržavanja.
Najočigledniji nedavni primer ovakvog pristupa bio je takozvani „rat protiv terorizma“, koji u suštini ima za cilj da kontroliše terorizam, bez stvarnog rešavanja osnovnih uzroka. Takvi pristupi bezbednosti su duboki i odvraćaju svetske političare od stvaranja realnih i održivih rešenja za nove pretnje s kojim se suočava svet u XXI veku.
Održiva bezbednost se fokusira na međusobno povezane, dugoročne uzroke nebezbednosti, uključujući:
- Klimatske promene;
- Gubitak infrastrukture, oskudica resursa i masovna raseljavanja ljudi, što dovodi do civilnih nemira, nasilja i međunarodne nestabilnosti;
- Konkurencija nad resursima: konkurencija za sve oskudnije resurse – uključujući hranu, vodu i energiju, posebno u već́ nestabilnim delovima sveta;
- Marginalizacija većeg dela planete: sve veće socio-ekonomske podele i politička, ekonomska i kulturna marginalizacija većine svetske populacije;
- Globalna militarizacija: povećana upotreba vojne sile kao mere bezbednosti i dalje širenje vojnih tehnologija (uključujući hemijsko, biološko i nuklearno oružje).
Postoji mnogo drugih faktora koji mogu ugroziti bezbednost ljudi širom sveta (kao što su radikalizacija, ubrzan rast globalne populacije i nedostaci postojećih oblika globalnog upravljanja), ali ova četiri „glavna problema“ najbolje oslikavaju kompleksnost modernog sveta kao i problema sa kojima se on suočava.
Svet nikada nije bio međusobno povezan i toliko socijalno-ekonomski podeljen, sa takvim očiglednim ekološkim ograničenjima kao što je to sada. Nikada ranije se nisu tradicionalni pristupi ratovanju i upotrebe sile pokazali tako kontraproduktivnim, kao danas.
Održiva bezbednost pokušava da napravi razliku između ovih trendova i drugih pretnji po bezbednost, koje se mogu smatrati simptomima osnovnih uzroka problema i imaju tendenciju da budu više lokalizovani i neposredni (na primer terorizam ili organizovani kriminal). Održiva bezbednost zapravo promoviše sveobuhvatan, sistemski pristup koji uzima u obzir interakciju različitih trendova koji se često analiziraju izolovano. Takođe, posebna pažnja posvećuje tome kako sadašnje ponašanje međunarodnih aktera i zapadnih vlada doprinosi porastu, umesto smanjenju, nesigurnosti.
Održiva sigurnost ide dalje od analize pretnji ka razvoju okvira za nove sigurnosne politike. Potrebna je globalna pravda i jednakost kao ključni zahtevi održivog odgovora, zajedno sa napretkom ka reformi globalnih trgovinskih sistema, pomoći i otklanjanja duga; smelih, vidljivih i značajnih koraka ka nuklearnom razoružavanju (i kontroli biološkog i hemijskog oružja); i pomeranje troškova odbrane da se fokusira na ne-vojne elemente sigurnosti. Ovo uzima u obzir osnovne strukturne probleme u nacionalnom i međunarodnom sistemu, kao i institucionalne promene koje su potrebne za razvoj i implementaciju efikasnih rešenja.
