SWOT analiza kao ključ uspeha

SWOT analiza (akronim engleskih reči Strength, Weaknesses, Opportunities, Threats odnosno snage, slabosti, prilike, pretnje) je tehnika strategijskog menadžmenta putem koje se uočavaju strategijski izbori dovođenjem u vezu snaga i slabosti preduzeća sa šansama i pretnjama u eksternom okruženju. Prilikom ispitivanja potencijala nove vrste poslovanja ili proizvoda, SWOT analizom možemo odrediti moguće rizike ili dobitke

1746
SWOT analiza kao ključ uspeha
- Sponzor članka -hikvision srbija

SWOT analiza podrazumeva analitičku tehniku koja može pomoći Vašoj firmi da se suoči sa najvećim izazovima i pronađe nova profitabilna tržišta. Ova analiza predstavlja kamen temeljac uspešnog strategijskog plana svake firme. Nemoguće je predvideti do detalja budućnost male firme, ukoliko se prethodno posao ne sagleda iz svakog ugla, što podrazumeva detaljan uvid u sve unutrašnje i spoljašnje resurse i pretnje, a SWOT analizom se to postiže u četiri jednostavna koraka. Radi se, dakle, o osnaživanju, traženju prihoda i sklapanju partnerstava u oblastima u kojima ste slabi, koncentrisanju na šanse ali i na svesno uočavanje pretnji.

U poslovnom smislu, SWOT analiza omogućava firmama da uoče unutrašnje i spoljašnje uticaje i pretnje. Međutim, i druge organizacije otkrile su korist vodećih principa ove metode, poput zdravstva i prosvete, čiji su ciljevi prvenstveno da pomognu organizacijama pri uočavanju svih faktora, i pozitivnih i negativnih, koji mogu da utiču na strategijsko planiranje i donošenje odluka.

„Dobra SWOT analiza služi kao komanda tabla Vašeg proizvoda ili usluge i, ukoliko je pravilno izvedena, može Vam pomoći da upravljate i primenite dobru strategiju u svom poslu, bez obzira na veličinu vaše firme ili sektor u kome poslujete“, kaže Vajp Desai, osnivač i direktor HDX Hydration Mix-a.

Vlasnik firme svakako treba da učestvuje u stvaranju SWOT analize, ali preporučuje se da se i drugi članovi tima uključe u proces. „Naš tim menadžmenta izvodi SWOT analizu svaka tri meseca“, izjavio je Šon Volš, predsednik i direktor Paradigm Computer Consulting-a. „Udruživanjem znanja se smanjuje rizik od zanemarivanja stvari koje, ukoliko ostanu neprimećene, mogu da naškode našem poslu ili odnosu sa klijentima“.

Kroz zajedničke SWOT analize, radnici bolje razumeju i više su uključeni u rad firme. Međutim, firme ne bi trebalo da na SWOT analizu gledaju kao svemoćni lek, jer i SWOT analiza može biti nepravilno izvedena, ukoliko dopustimo da naš ego ili nesigurnost upravljaju postupkom. Ključno je biti što iskreniji i spreman na ulaganje koje zaista odražava vaše sposobnosti, postignuća i umeće.

Osnove SWOT analize

SWOT analiza je u potpunosti usmerena na četiri stavke svog akronima, dozvoljavajući firmama da uoče prednosti koje utiču na strategiju, delovanje ili inicijativu. Znati koje su pozitivne, a koje negativne stavke, može pomoći firmama da bolje osmotre delove plana na kojima bi trebalo raditi. Sama izrada SWOT analize obično podrazumeva skiciranje tabele od četiri kolone u kojoj se, poređenja radi, predstavljaju svaki od četiri elementa jedan do drugog.

Prednosti i slabosti se neće nužno poklapati sa navedenim šansama i pretnjama. No, ipak bi trebalo na izvestan način da se povezuju, budući da već postoje kao neka celina, jer bi spajanje spoljašnjih pretnji sa unutrašnjim slabostima moglo da istakne najozbiljnije probleme kompanije.

Nakon što ste uočili rizike, možete odlučiti da li je najbolje ukloniti unutrašnje slabosti dodeljivanjem resursa za rešavanje problema ili ipak, umanjiti spoljašnje pretnje napuštajući ugroženu oblast poslovanja kojoj biste se vratili nakon ojačavanja firme.

Prva dva slova u akronimu, S (snage) i W (slabosti), odnose se na unutrašnje faktore, odnosno na resurse i iskustvo kojima direktno raspolažete. Neki od primera oblasti su:

  • finansijski resursi, poput finansiranja, izvora prihoda i šanse za investicije;
  • fizički resursi, poput lokacije vaše firme, objekti i oprema;
  • ljudski resursi, poput zaposlenih, volontera i ciljane publike;
  • dostupnost prirodnih resursa, trgovačka marka, patenti i autorska prava;
  • trenutni procesi, kao što su programi zaposlenih, hijerarhija odeljenja i softverski sistemi.

Firme bi, takođe, trebalo da razmotre „prefinjenije“ elemente, poput kulture i imidža firme, efikasnosti i potencijala operacija, kao i ulogu ključnog osoblja.

Jasno uočavanje i dobrih i loših faktora je vrlo bitno za uspostavljanje detaljne SWOT analize. Mičel Vajs, profesor preduzetništva na Univerzitetu Harford, preporučio je, pre svega, potpunu analizu jakih i slabih strana snaga. „Firme ne mogu da očekuju da iskoriste ili kontrolišu spoljašnje faktore, dokle god unutrašnji nisu objektivno ocenjeni“, kaže Vajs.

Spoljašnji faktori utiču na svaku firmu, organizaciju i individuu. Bilo da su one povezane direktno ili indirektno za neku šansu ili pretnju, važno je uzeti ih u obzir i dokumentovati svaku od njih. Spoljašnji faktori se najčešće odnose na stvari koje vaša firma ne kontroliše, poput:

  • trendova na tržištu, kao što su novi proizvodi i tehnologija ili promene u potrebama ciljne grupe;
  • ekonomskih trendova, kao što su lokalne, nacionalne ili internacionalne finansijske težnje;
  • finansiranja, poput donacija, zakonodavnih i drugih izvora;
  • demografskih faktora, poput godina, rase, pola i kulture ciljne grupe;
  • odnosa sa dobavljačima i saradnicima;
  • političkih, ekoloških i ekonomskih propisa.

Model SWOT analize

Ova četvorodelna analiza, takođe, zahteva od onih koji je sprovode da ispitaju i izvrše strategiju na uravnotežen način. Ipak, ona svakako nije jedini faktor u razvijanju dobre poslovne strategije.

Kada se služimo SWOT analizom, zajedno sa drugim analitičkim modelima, ti okviri strateškog razmišljanja jesu vredni vašeg vremena i oni bi trebalo da vas vode pri donošenju odluka.

Dodatni analitički alati na koje treba obratiti pažnju su analize:

  • PEST (political, economical, social, technological / politička, ekonomska, društvena i tehnološka analiza);
  • MOST (mission, objective, strategies, tactics / misija, cilj, strategije, taktike) ili
  • SCRS (strategy, current state, requirements, solution / strategija, trenutno stanje, zahtevi i rešenja).

Strategije na osnovu SWOT analize

Mini-mini strategija odnosno minimiziranje internih slabosti i minimiziranje pretnji iz okruženja:

Mini-maksi strategija – minimiziranje internih slabosti i maksimiziranje šansi

Maksi-mini strategija odnosno maksimiziranje internih snaga i minimiziranje pretnji iz okruženja

Maksi-maksi strategija kojom se postiže maksimiziranje internih snaga i maksimalno se koriste šanse iz okruženja.

Kada koristiti SWOT analizu?

SWOT analizu bi trebalo koristiti tokom strategijskog planiranja. Kako ona prethodi bilo kakvom delovanju firme, pogodna je prilikom istraživanja mogućnosti novih inicijativa; odlučivanja o sprovođenju strategija nove politike; identifikovanju mogućih oblasti koje bi trebalo promeniti; prerađivanju i preusmeravanju planova.

SWOT analiza je odličan alat za organizaciju informacija, predstavljanje rešenja, identifikovanje prepreka i isticanje šansi. Izvedbom SWOT analize se na odličan način mogu poboljšati poslovni poduhvati i odlučivanje, što omogućava da se uoče ključni domeni u kojima je Vaša firma napredovala, kao i one kojima je potrebno poboljšanje.

Radeći SWOT analizu preduzeća treba stalno imati na umu kako se, i da li se određene slabosti preduzeća ili pretnje iz okoline mogu pretvoriti u snage ili prilike, koje možete iskoristiti za postizanje konkurentske prednosti na tržištu. Dakle, strateški menadžment treba da bude proces formulisanja, odnosno izbora i implementacije strategije radi ostvarivanja dugoročnih (ili za utvrđeni period) ciljeva tog sistema.

5/5 - (1 vote)
IZVORBusiness News Daily
Prethodni članakMeđunarodna konferencija na temu Opšte uredbe EU o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR)
Sledeći članakSrbija očekuje Zakon o klimatskim promenama