Ovom prilikom, u Narodnoj skupštini organizovana je izložba fotografija koja ima za cilj da poveća svest građana o posledicama neprilagođene vožnje.
Novi zakon o izmena i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima objavljen je 26. marta u Službenom glasniku, što znači da počinje da se primenjuje za 7 dana.
Novi zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima donet je bez člana koji najavljuje da vozači koji učine najteže saobraćajne prekršaje ostaju bez vozila, kako je najavljivano tokom izrade predloga novog zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima Srbije, a koji je izazvao najviše bure u javnosti.
Ovaj član nije unet u predlog novog zakona, već je ostavljen za neko buduće vreme, rekao Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Srbije, kada se policija adekvatno opremi audio i video uređajima.
Zakonom je uvedeno nekoliko veoma važnih novina koje počinju da se primenjuju od 03.04.2018. godine; Tako je granica za dozvoljenu količinu alkohola u krvi smanjena sa 0,3 na 0,2 promila, a uvedene su i strože kazne za prevoz dece u vozilima bez auto-sedišta; određuje se i rigoroznija kontrola vozila na tehničkim pregledima, znatno su pooštrene kazne za nasilničku vožnju, prekoračenje brzine, obilaženje vozila koja su se zaustavila na pešačkom prelazu da propuste pešake, ali je uvedeno i nekoliko novina koje će vozači pozdraviti, prenose mediji.
Tako je novim zakonom dozvoljeno obilaženje preko pune linije, ali samo u slučaju ako se obilaze sporija vozila, na primer traktori, bicikli, i ako se pritom ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Takođe, pojedine kazne poput onih za gubljenje tablica, isteka roka vozačke dozvole i slično su smanjene (sa 20.000 na 10.000 dinara), ali su zato kazne za najčešće previde koje čine naši vozači- duplirane. Zakonom je predviđeno da se za korišćenje telefona u toku vožnje kazna poveća sa 5.000 na 10.000 dinara, a ista kazna sleduje i za nevezivanje sigurnosnog pojasa u vozilu (i na prednjim i na zadnjim sedištima).
Mnogo novina tiče se i auto-škola, ali su i povećane nadležnosti Agencije za bezbednost saobraćaja. Međutim, izostalo je preciznije određivanje kao i oštrije kažnjavanje nadležnih za održavanje puteva, ali se očekuje da će ta oblast biti jasnije definisana Nacrtom zakona o putevima, koji je tokom septembra prošao javnu raspravu, prenose mediji.
Prema novom Zakonu, za veliki broj prekršaja vozači će morati da plate i do 120.000 dinara. Toliko će platiti svi sa više od 1,2 promila alkohola u krvi, oni čija vožnja bude okarakterisana kao nasilnička, ali i vozači koji odbiju da se podvrgnu alko-testu. Isti iznos moraće da plate i vozači koji upravljaju vozilom bez dozvole, ali i oni kojima je dozvola uzeta na određeni period. Ta kazna plaćaće se za prekoračenje brzine za više od 70 kilometara na čas u naselju i više od 80 kilometara na čas van naselja. Maksimalnom novčanom kaznom biće kažnjeni i vozači koji budu prevozili decu mlađu od 12 godina ili nižu od 135 centimetara na mestu suvozača.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima uređuju se „sistem bezbednosti saobraćaja na putevima, upravljanje bezbednošću saobraćaja, pravila saobraćaja, ponašanje učesnika u saobraćaju, nadležnosti i odgovornosti subjekata bezbednosti saobraćaja, ograničenja saobraćaja, saobraćajna signalizacija, znaci i naredbe kojih se moraju pridržavati učesnici u saobraćaju, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozači za upravljanje vozilima, osposobljavanje kandidata za vozače, polaganje vozačkih ispita, uslovi za upravljanje vozilom, izdavanje vozačkih dozvola, izdavanje nalepnica za vozila za osobe sa invaliditetom, uslovi koje moraju da ispunjavaju vozila, tehnički pregledi, ispitivanje i registracija vozila, posebne mere i ovlašćenja koji se primenjuju u saobraćaju na putu, kao i druga pitanja koja se odnose na bezbednost saobraćaja na putevima“ navodi se u tekstu Zakona. Kao obrazloženje potrebe za izmenama i dopunama postojećeg Zakona navodi se, između ostalog, i činjenica da je od 2014. zabrinjavajuće porastao broj nastradalih u saobraćajnim nesrećama.
Jedna od najvećih novina koju predviđaju izmene Zakona, prema rečima Damira Okanovića, direktora Komiteta za bezbednost saobraćaja, jeste to da će svaka stanica za tehnički pregled morati da ima opremu za video nadzor, odnosno za snimanje kompletnog tehničkog pregleda.
„Radionice tehničkih pregleda moraće da imaju i dobru internet vezu sa jedinicom MUP-a, tako da praktično uvodimo ‘sistem Velikog brata’ kada su u pitanju tehnički pregledi“, objašnjava Okanović.
On objašnjava da video nadzor neće biti obavezan odmah po usvajanju Zakona, već da će u prvoj fazi biti uvedeno fotografisanje tehničkog pregleda, jer, kako objašnjava, neće biti lako za kratko vreme „uspostaviti sistem“, a vlasnici servisa za tehničke preglede imaće rok od tri godine da primene sve odredbe Zakona.
Razlog za to je, kako kaže, što su se do sada uverenja o tehničkoj ispravnosti dobijala i bez dovoženja vozila na tehnički pregled, prenosi B92.
Uvođenje video nadzora na linijama tehničkog pregleda predstavlja najbitniju promenu za tehničke preglede i smatra se da će izmenama Zakona tehnički pregled prvi put posle dvadesetak godina ponovo dobiti svrhu i važnost koju je trebalo da ima i do sada.
Novi Pravilnik posle više od 30 godina
Naime, predviđeno je da se posle usvajanja Zakona usvoji i novi Pravilnik o linijama tehničkog pregleda koji će doneti prve veća promene u odnosu na važeći iz 1984. godine, a dobro je što Pravilnik predviđa rok od tri godine da se svi prilagode novim odredbama – i vozači i linije tehničkog pregleda, ali i radnici na liniji tehničkog pregleda.
Novi Zakon o izmenama i dopunama postojećeg Zakona definiše i minimalno vreme pregleda vozila na tehničkom pregledu, koje za putničko vozilo iznosi 35 minuta, a za teretno 55-60 minuta.
Cilj je da se spreči površnost pregleda, ali da se napraviti ravnomernu disperziju po linijama tehničkog pregleda, tako da sve linije tehničkog pregleda imaju dovoljno posla, navodi Vladimir Marinković, predsednik Nacionalne asocijacije tehničkih pregleda (NATEP), i dodaje da na taj način nećemo doći u situaciju da jedna linija ima 10.000 pregleda godišnje, a druga 1000.
Sva vozila starija od 15 godina ići će dvaput godišnje na tehnički pregled, dok je Zakon iz 2009. godine tu obavezu predvideo samo za autobuse i teretna vozila, a Marinković podseća da ona u potpunosti nije ni zaživela u praksi zbog ne usvajanja pravilnika koji prati Zakon.
