Na sastanku je usvojen i program od četrnaest tačaka u oblasti „bezbednosti i migracija“ koje bi svaka od država Zapadnog Balkana, kao kandidata za pristupanje Evropskoj uniji, trebala da sprovede kako bi se približila standardima EU. Ovaj program tiče se predloga za efikasnije suzbijanja problema poput ilegalne migracije, organizovanog kriminala i trgovine oružjem.
Predstavljeni program trebalo bi da se implementira u domaće zakonodavstvo balkanskih država do 2020. godine, koja je predviđena kao godina kada će Evropska unija ispitati koje su stvarni pomaci napravljeni u oblasti unutrašnje bezbednosti svake od potencijalnih država članica ponaosob.
Tanjug prenosi da će lideri 28 država članica EU na samitu koji se održava danas i sutra u Briselu usvojiti zaključke o Zapadnom Balkanu, koji će biti kratki i u najvećoj meri se odnositi na pripremu samita EU- Zapadni Balkan u Sofiji.
Podsetimo, u maju ove godine u Sofiji predviđen je i samit EU i Zapadnog Balkana, na kojem će prisustvovati svih šest lidera zemalja Zapadnog Balkana. U Bugarskoj, koja trenutno predsedava EU, predviđeno da ministri unutrašnjih poslova ali i pravde i finansija razgovaraju o pomacima napravljenim u ovim oblastima i donesu određene zaključke.
SUZBIJANJE KRIMINALA I ZAŠTITA GRANICA PRIORITET
U programu koji je donet na sastanku ministara unutrašnjih poslova Evropske unije u Briselu 08. marta ove godine, kao ključne navedene su tačke koje se tiču odbrane od terorizma, suzbijanja organizovanog kriminala i zaštite granica a predloženo je sledeće:
- U okviru odbane od terorizma potrebno da se postave nacionalni koordinatori ili službe za borbu protiv islamske radikalizacije, koji će biti umreženi i raditi zajedno;
- Predviđena je obuka policijskih snaga radi ciljanog suzbijanja organizovanog kriminala, trgovine ljudima i drogom ali i suzbijanja trgovine oružjem;
- EUROPOL će otvoriti kancelariju za vezu u svih šest zemalja;
- predloženo je da se postave i umreže koordinatori za nadzor granica iz svih zemalja u regionu, radi poboljšanja kontrole granica i suzbijanja ilegalnih migracija.
Uspešna implementacija ovog programa značila bi značajne pomake na putu ka priključenju EU zaključio je Junker, i kao ključnu stvar na ovom putu naveo „efikasniju borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije ali i obustavu međusobnih sukoba država Zapadnog Balkana“.
GRAĐANI MAKEDONIJE I BIH PREKO GRANICA SA LIČNOM KARTOM
Važan pomak na putu za članstvo je i međusobna saradnja zemalja u regionu. Kao jedan od potencijalnih pomaka na ovom putu, svakako je i skorašnji susret delegacija Makedonije i BiH u Skoplju. Tom prilikom potpisan je sporazum o mogućnosti putovanja državljana ove dve zemlje samo sa ličnim kartama, kao i Protokol prema kome će važiti isti uslovi za upis i studiranje učenika osnovnih i srednjih škola u obe zemlje. Ovo je drugi konkretan korak u saradnji ove dve zemlje, pored potpisivanja Sporazuma o uzajamnom priznavanju vozačkih odzvola.
Makedonski premijer Zaev i predsedavajući Saveta ministara BiH Zvizdić, složili su se da se ovim gestom pokazala dobra volja lidera zemalja Zapadne Evrope da međusobno sarađuju na putu ka Evropskoj uniji, te da su pokazali da deluju u interesu građana, koji se u biti ne razlikuju od interesa građana zemalja Evropske unije.
Zvizdić je dodao i da je saradnja ove dve balkanske zemlje prirodan potez, jer ove dve države, kao dve multietničke po čemu su i slične, koračaju istim putem- ka Evropskoj uniji.
Ipak, ove dve zemlje suočavaju se sa različitim problemima na tom putu. Dok Makedonija vodi brigu oko budućeg naziva države i suočava se sa posledicama donošenja zakona kojim je albanski jezik uveden kao drugi zvanični jezik u ovoj zemlji, Federaciju BiH muče drugi problemi.
Mediji prenose da su ambasadori Holandije, Italije, Španije, Francuske, Nemačke, Velike Britanije i SAD-a u Bosni i Hercegovini izrazili zabrinutost zbog nemogućnosti da vlasti BiH dogovore i usvoje set amandmana na Zakon o krivičnom postupku kao i Zakon o Obaveštajno-bezbednosnog agenciji (OBA), a zabrinutost su nedavno izrazili i Delegacija EU i OEBS.
U zajedničkoj izjavi ambasadora ovih sedam zemalja, podsetili su da je Ustavni sud BiH, odlukom od juna 2017. godine, vlastima koje su nadležne za ovo pitanje, dao rok od šest meseci za odgovor i usvajanje amandmana, ali tako nešto još uvek nije učinjeno.
Ambasadori su pozvali Savet ministara i Parlamenatarnu skupštinu BiH da usvoje amandmane na oba zakona, koji će biti usklađeni sa međunarodnim standardima, uz podsećanje da bi neusvanjanje pomenute legislative ugrozilo ne samo bezbednost BiH, već i bezbednost regionalnih i međunarodnih partnera ove zemlje.
NOVA BALKANSKA RUTA KROZ BOSNU?
Austrijski list „Viner cajtung“, analizirao je kretanje izbegličkog talasa nakon što je Balkanska ruta zvanično zatvorena i prebačena na Sredozemnu rutu od libijske obale ka italijanskim ostrvima, ali u svojim izveštajima navodi da se i preko Balkana ponovo beleži pojačano kretanje migranata. Ovi navodi odnose se najviše na Bosnu i Hercegovinu, gde je primećen priliv migranata koji na svom putu ka Evropskoj uniji prelaze teritorijalne granice Bosne i Hercegovine. Prema podacima Granične policije BiH, u periodu od januara do marta ove godine „otkriveno je čak 639 državljana zemalja visokog migrantskog rizika u pokušaju, ili neposredno nakon ilegalnog prelaska državne granice, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na 2017. godinu“. Sa prilivom migranata rastu i izazovi za koje Bosna i Hercegovina nije spremna, zaključuju.
