Učenici ove osnovne škole su pomenute narkotike pronašli u dvorištu Tehničke škole, iza objekta Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, u obliku više paketa oblepljenih trakama, kako prenose mediji.
Nakon što je slučaj prijavljen policiji, izvršen je uviđaj. Istraga je u toku.
Slučaj je privukao pažnju javnosti i ponovo pokrenuo pitanje potrebe za fizičko-tehničkim obezbeđenjem u svim osnovnim i srednjim školama, kako bi se sprečile ove vrste događaja.
Smatra se da do ovakve vrste incidenta ne bi došlo, da je pomenuta osnovna škola imala stručne osobe koje bi obezbeđivale prostorije škole i njenu okolinu.
Sve češći primeri stavljanja u promet narkotika, vršnjačkog nasilja ali i incidenata koji se dešavaju u školskim dvorištima, ukazuju na neophodnost angažovanja privatnih kompanija za bezbednost.
Podsetimo, osnovne i srednje škole u Srbiji i bezbednost dece koja ih pohađaju je na višem nivou od kada ih pored kamera i policajaca, čuva i tim profesionalnih čuvara. Privatno obezbeđenje u obrazovnim ustanovama je postalo trend, koji je uveden na insistiranje roditelja.
Ipak, nakon početne inicijative i oduševljenja, primetan je porast broja onih roditelja koji smatraju angažovanje privatnog obezbeđenja nepotrebnim troškom. Direktor zemunske OŠ „Gornja Varoš“ Ilija Mirović, za Blic je izjavio „da je škola prethodnih godina angažovala obezbeđenje, koje je roditelje koštalo 500-600 dinara po polugodištu, ali smo ga zbog malog odziva plaćanja ove godine ukinuli“.
Na području Beograda ima ukupno 288 osnovnih i srednjih škola, od kojih je većina pokrivena video-nadzorom, a za potrebe obrazovnih ustanova angažovano je preko 160 školskih policajaca, koji u velikom broju slučajeva dežuraju i u dve škole.
Međutim, procenjuje se da je broj incidenata u školama i njihovoj okolini alarmantan, pa bi obavezno angažovanje sertifikovanih radnika fizičko-tehničkog obezbeđenja moglo poslužiti kao prevencija ovakvih događaja.
Osim cene koja predstavlja prepreku angažovanju, roditelji kao prepreku često pokreću i pitanje da li je angažovano obezbeđenje u osnovnim i srednjim školama kvalifikovano da, svojim prisustvom, prilično direktno učestvuje u vaspitanju dece, s obzirom da nemaju pedagoškog iskustva?
Međutim, angažovano fizičko obezbeđenje u formalnom kontekstu, ne učestvuje u vaspitavanju dece, već za primarni posao ima obezbeđivanje samog objekta, iako deca neformalno ostvaruju kontakt sa radnicima obezbeđenja.
Lica angažovana na poslovima obezbeđenja škole nisu lica zaposlena u školi, već se tu nalaze po osnovu ugovora između škole i agencije za obezbeđenje. Škole obično ova lica angažuju kao „tehnička lica“ koja treba da asistiraju zaposlenom osoblju (npr. dežurnim nastavnicima) u slučaju eskalacije nasilja, i mogu da sprovode preventivne mere jer su kvalifikovana za to (kao stručna lica u oblasti bezbednosti), te ujedno kao lica koja obezbeđuju objekat. Angažovana lica imaju posebna prava i obaveze koje su utvrđene ugovorom i podrazumeva se da ne rade samostalno i samoinicijativno, već na neki način „pod nadzorom“ zaposlenih u školskoj ustanovi koji su kvalifikovani za rad sa decom.
Na osnovu svega navedenog, možemo zaključiti da izolovani incidenti doprinose široj slici problema i ukazuju na potrebu angažovanja privatnih kompanija koje će obezbediti adekvatno kvalifikovana lica za obavljanje ove vrste poslova i na taj način doprineti bezbednosti dece u Srbiji.
