Policija istražuje dva pokušaja ubistva nakon što su Sergej Skripal (66) i Julija Skripal (33) bili izloženi nervnom agensu u Salsburiju, okrug Viltšir.
Oni su u kritičnom, ali stabilnom stanju, nakon što su u nedelju, 4. marta, pronađeni na klupi u blizini tržnog centra Maltings. Policajac koji je među prvima stigao na mesto zločina, takođe je u kritičnom stanju, ali je razgovarao sa svojom porodicom.
Tragovi nervnog agensa pronađeni su u restoranu Zizzi gde je Skripal ručao sa ćerkom u nedelju popodne, ali i u obližnjem pabu “Mill”.
Pab i restoran su dve od pet lokacija u Salisburiju, na koje je fokusirana istraga.
Takođe se ispituje dom gospodina Skripala i groblje na kom su sahranjeni njegova supruga i sin. Na konferenciji za novinare, glavni tužilac Kier Pritchard iz policije Viltšira rekao je da „ne može sa sigurnošću da kaže“ koliko će potencijalna mesta zločina ostati zatvorena za javnost zbog kontaminacije.
Rusija je negirala bilo kakvo učešće u napadu. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je izjavio da je Moskva „spremna da razmotri“ ukazivanje pomoći.
Britanski ministar spoljnih poslova rekao je poslanicima u utorak da će Britanija reagovati, a možda čak i ograničiti svoje učešće na predstojećem Svetskom prvenstvu u fudbalu Rusiji, ukoliko se pokaže da je u trovanje umešana Moskva.
Takođe, Lord Ricketts, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, izjavio je za BBC Radio 4 da „nema sumnje da je naređenje došlo iz Rusije“ ali da je „stvarno teško odrediti ko je ovlastio napad i zašto“.
Predsedavajući Komiteta za spoljne poslove britanskog parlamenta Tom Tjugendhet izjavio je da napad nervnim agensom na bivšeg ruskog špijuna u južnoj Engleskoj deluje kao pokušaj ubistva iza kog bi mogla da stoji država i da očekuje da Moskva bude okrivljena, te da će biti iznenađen ako gospođa Mej “ne uperi prst“ u Kremlj.
Ono što je izvesno je da će Tereza Maj predsedavati sastankom Saveta za nacionalnu bezbednost kako bi se razgovaralo o mogućnostima ko stoji iza trovanja bivšeg ruskog špijuna i njegove ćerke, a očekuje se i da najnovija obaveštajna služba bude predstavljena odboru ministara i obaveštajnim i vojnim šefovima.
Vojno osoblje nastavilo je da pruža pomoć policiji tokom vikenda i uklonilo je sva vozila sa mesta zločina, uključujući i hitnu pomoć. U istragu je uključeno i više od 250 policajaca antiterorističke jedinice, koji su do sada doprineli istrazi sa preko 200 dokaza i više od 240 svedoka.
Britanska policija je saopštila da je 21 osoba tražila pomoć u bolnici zbog izloženosti nervnom agensu korišćenom u napadu na bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja i njegovu ćerku Juliju.
Policija je istakla je da nema opasnosti po javno zdravlje stanovništva.
U nedelju je gostima i zaposlenima u navednim objektima i objektima u blizini preporučeno da operu svoje stvari kao meru predostrožnosti. Ova mera predostrožnosti odnosila se na sve koji su se nalazili u blizini mesta zločina između 13:30 po lokalnom vremenu, 4. marta pa sve do ponedeljka.
Ljudima je savetovano sledeće:
- Oprati odeću (idealno u mašini za pranje veša),
- Odeću koja se ne može oprati u veš mašini, (na primer ona koja mora na hemijsko čišćenje) bi trebalo duplo umotati u plastiku do daljnjeg,
- Mobilne telefone i ostale električne uređaje, kao i ručne torbe treba obrisati vlažnim maramicama, koje zatim treba zapakovati u plastičnu kesu i baciti u kantu,
- Ostale predmete, poput nakita i naočara, treba oprati toplom vodom i deterdžentom,
- Potrebno je oprati ruke nakon svakog kontakta sa predmetima za koje se sumnja da su kontaminirani.
Neki stanovnici Salsburija, međutim, zabrinuti su jer savet nije ranije dat i plaše se da ove mere opreza nisu dovoljne kako bi se izbegla opasnost od trovanja i žele da znaju koje su dugoročne posledice izaganja ovom otrovu.
Profesor emeritus Haj, profesor za toksikologiju životne sredine na Univerzitetu u Lidsu, izjavio je da ukoliko niko nije imao fizičke simptome koji ukazuju na trovanje nervnim agensom, nedelju dana od kontaminacije, malo je verovatno da su u opasnosti. Međutim, navedene mere opreza pružaju dodatnu garanciju sigurnosti, dodao je on za BBC.
Šta su nervni agensi i kako deluju?
Nervni agensi su visoko toksične hemikalije koje sprečavaju nervni sistem da pravilno funkcioniše, onesposobljavaju telesne funkcije i mogu biti fatalani ukoliko osoba dođe u kontakt sa njima. Postoje u različitim oblicima – uključujući prah i gas – ali imaju tendenciju da budu tečnost, uglavnom bez mirisa, boje i ukusa.
Budući da su nervni agensi hemijska oružja, oni se klasifikuju kao oružja za masovno uništenje od strane Ujedinjenih Nacija u skladu sa UN rezolucijom 687 (usvojenom aprila 1991) i njihova proizvodnja i skladištenje je zabranjena po osnovu Konvencije o hemijskom oružju iz 1993; Upotreba opasnih gasova u vođenju rata je zabranjena ugovorima koji su već u Haškim konvencijama iz 1899 i 1907 i Ženevskim protokolom iz 1925.
Nervni agens mora biti progutan, udahnut ili prodiran kroz kožu, tako da obično zahteva od osobe koja ga isporučuje da se približi osobama koje ciljaju. Toliko je toksičan da se obično transportuje u nečemu čvrsto zapečaćenom, a onima koji ga primenjuju potrebna je zaštitna odeća. Otrov deluje u roku od nekoliko sekundi ili minuta ako se udahne i nešto sporije ako je izloženost rezultat kontaminacije kože.
Policija nije potvrdila koji je agens korišćen, ali izvor je BBC-u rekao da će verovatno to biti sarin ili VX nervni agens – jedan od dva najpoznatija.
Nervni agensi nisu materijali koji se mogu napraviti kod kuće. Njihov nivo toksičnosti je takav da je dozvoljeno proizvoditi ih isključivo u specijalizovanim objektima, kao što je univerzitet ili industrijska laboratorija, zbog čega neki stručnjaci sumnjaju da država stoji iza napada u Salsburiju, ali dr Simon Cotton, predavač hemije na Univerzitetu u Birmingemu, rekao je da bi to mogla napraviti i grupa koja ima pristup pravim objektima, te da ne treba donositi prerano zaključke.
Podsetimo, polubrat Severnokorejskog predsednika Kim Džong-una ubijen je nervnim agensom i umro za manje od 20 minuta nakon što je bio izložen VX nervnom agensu na aerodromu Kuala Lumpur 2017. Takođe, UN tvrdi da je sirijska vlada upotrebila nervni agens sarin – u napadu na Ghoutu, u blizini Damaska, 2013. i ponovo na Khan Sheikhoun na severozapadu zemlje u aprilu 2017. godine, ubivši stotine ljudi.
U napadu na metro u Tokiju,1995. godine, u kojem je poginulo 13 ljudi, tečni sarin je stavljen u plastične kese koje su probušene kišobranima sa oštrim vrhovima, a kada je ruski disident Aleksandar Litvinenko bio otrovan 2006. godine u Londonu, radioaktivna supstanca pod nazivom polonanijum 210, sipana je u šolju čaja.
