U čast Međunarodnog dana žena, osvrnuli smo se na poziciju žena u sferi privatne bezbednosti kao integralnog dela sistema bezbednosti.
Rodna ravnopravnost kao preduslov demokratizacije jednog društva podrazumeva jednako učešće muškaraca i žena u svim oblastima javnog života. Integracija rodnog aspekta u ključne tokove sektora privatne bezbednosti je značajan deo tog procesa.
U martu prošle godine, na okruglom stolu se govorilo o uticaju i primeni Rezolucije UN „Žene, mir i bezbednost“. Tom prilikom, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je da je situacija u toj oblasti u Srbiji znatno bolja nego u ranijem periodu, ali da je daleko od zadovoljavajuće.
Rezolucija koje je doneta 31.oktobra 2000. godine kao glavnu poruku ima neophodnost izgradnje strategije za ravnopravnost žena i muškaraca, tako da postane sastavni deo programa u svim najvažnijim sferama života: političkoj, ekonomskoj, socijalnoj.
Ovim dokumentom po prvi put se na tako visokom međunarodnom nivou afirmisala tzv. ljudska dimenzija bezbednosti čime se obogatio tradicionalni koncept bezbednosti. Upravo zbog ove ljudskie dimenzije bezbednosti, rezolucija poziva na porast učešća broja žena na svim nivoima donošenja odluka, npr. u sprečavanju i rešavanju konflikata, u posebnoj zaštiti žena u konfliktu, na povećanju podrške ženama koje su aktivne u izgradnji mira itd.
Podsetimo, Vlada Republike Srbije izradila je akcioni plan 2010. godine za implementaciju ovog dokumenta kako bi uvela rodnu perspektivu i osnažila ulogu žena pod nazivom Nacionalni akcioni plan RS za primenu rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN- žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji.
Istraživanje koje je tada sprovedeno, pokazalo je da žene čine više od polovine stanovništva ali da na rukovodećim mestima na kojima se odluičuje o pitanjima koja su od značaja za razvoj, mir i bezbednost zemlje ne čine ni trećinu rukovodećeg kadra.
Privatni sektor bezbednosti prepoznaje potrebu da se žene uključe na ključne pozicije. Iako u privatnom sektoru bezbednosti, pre svega u sektoru za FTO rade muškarci jer je klasifikovan kao „muška profesija“, primetan je i porast interesovanja kod žena za ove poslove, a viđanje žena na ovim pozicijama izaziva pozitivne reakcije i među stanovništvom.
Dragan Trivan, vlasnik agencije „Protecta“, koja se, između ostalog bavi i detektivskom delatnošću ističe da postoji veliko interesovanje za detektvisku profesiju kod žena, te da nemali broj radi honorarno ove poslove u njegovoj agenciji. On dodaje, da za razliku od ustaljenog mišljenja da je ova profesija rezervisana za isključivo za muškarce, žene se odlično snalaze u ulozi detektiva.
