Velike sile ne opraštaju izdaju, posebno ne od strane pripadnika obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi koji su najpozvaniji da štite njene državne interese i građane. Za njih je hapšenje, suđenje, kao i izrečena presuda na sudu samo javna osuda, a prava kazna stiže na kraju i ona je najsurovija.
Oduvek su ovakva ubistva predstavljala mnogo više od same fizičke likvidacije. Da je cilj da se onome ko je izdao svoju državu samo oduzme život, sigurno je da bi takve likvidacije bile pojednostavljene, kako bi bile manje primećene. U takvim slučajevima bilo bi jednostavnije da se likvidacija izvrši na sopstvenoj teritoriji i neposredno nakon otkrivanja.
Međutim, precizno se bira vreme, mesto i način izvršenja likvidacije, koja treba da predstavljaja opomenu i otvorenu pretnju svima onima koji bi pokušali da rade protiv interesa svoje države, a za račun neke druge. Mesto likvidcije je uglavnom tamo gde je lice prebeglo, odnosno u državi kojoj je odavalo tajne.
Milosti i oproštaja nema. Smrt je surova, dolazi postepeno, veoma je bolna i odvija se pred očima javnosti.
Upravo se to dogodilo u poslednjem u nizu slučajeva obračuna između ruske strane i onih koji su je izdali i pokušali da pređu na “drugu stranu”.
Kako javljaju britanski mediji ruski državljanin, Sergej Skripalin, hitno je prebačen u bolnicu jer je pronađen u nesvesnom stanju na klupi u jednom tržnom centru u gradu Salisberiju, zapadno od Londona. Prvi rezultati medicinskih ispitivanja ukazuju da je bio u kontaktu sa određenim supstancama koje su izazvale trovanje. Skripalin se nalazi u kritičnom stanju.
Penzionisani pukovnik ruske vojno-obaveštajne službe bezbednosti (Гла́вное разве́дывательное управле́ние – ГРУ) Sergej Skripalin, koji je nakon penzionisanja od 1999. do 2003. godine radio u Ministarstvu spoljnih poslova Ruske Federacije, uhapšen je 2004. godine u Moskvi, pod optužbom da je tokom devedesetih godina prošlog veka odavao tajne engleskoj obaveštajnoj službi, odnosno da im je prezentovao tajna saznanja o ruskim agentima u Evropi, za šta je kao protivuslugu dobio novac. Dve godine nakon hapšenja osuđen je na trinaest godina zatvora, ali je 2010. godine, u sklopu razmene špijuna sa SAD razmenjen, tako da je te godine otišao da živi u Englesku.
A sve je, kada je reč o neobičnim i svirepim likvidacijama počelo još pre četrdeset godina kada je na autobuskom stajalištu u Londonu, kišobranom u nogu uboden Georgi Markov, bugarski novinar. Markov, ozbiljan kritičar društvenog uređenja u Bugarskoj i na nivou Varšavskog ugovora, prebegao je u Englesku 1969. godine.
Ubrzo nakon incidenta prebačen je u bolnicu, ali je pet dana po prijemu preminuo. Nakon autopsije u nozi Markova je pronađena sitna metalna kugla, koja je izbačena iz mehanizma u kišobranu, u kojoj je najverovatnije bio otrov.
Posebno drastičan i brutalan slučaj likvidacije je Aleksandra Litvinjenka, bivšeg pripadnika ruske Federalne službe bezbednosti, koji je krajem devedesetih godina prošlog veka izneo niz optužbi na račun rada i angažovanja FSB-a, zbog čega je u nekoliko navrata bio hapšen. Uspeo je 2000. godine da preko Ukrajine i Turske prebegne u Englesku, gde je 2001. godine dobio azil, a zatim i britansko državljanstvo.
Sve je po mišljenju Litvinjenka bilo u redu do 01. novembra 2006. godine, kada mu je iznenada pozlilo i kada je prebačen u bolnicu. Ustanovljeno je da je otrovan radioaktivnim izotopom polonijem. Otrov je bio ubačen u šoljicu čaja. Reč je o otrovnoj supstanci od koje nema leka. Nakon tri nedelje u najstrašnijim mukama je preminuo. Svetska javnost je bila zapanjena fotografijama iz bolnice bivšeg pripadnika FSB-a koji je zatražio azil u Engleskoj.
Opomena je više nego jasna. Opraštanja za izdaju nema! Od najstrože kazne se ne može pobeći i sakriti! Kazna je surova! Biće izvršena kada se najmanje nada i na način koji gotovo niko ne može da predvidi!
