Bezbednosna situacija u Evropi sa posebnim osvrtom na Balkan aktuelizovana je nakon novih napada.
Opasnost od terorizma suštinski postoji kako navode teoretičari, iako se naš region i dalje ne definiše kao prioritet i primarna meta. No naravno, ukoliko se nastavi ekstremni vrtoglavi rast islamista pitanje je trenutka kada će i Balkan postati cilj.
I pored preventivnog delovanja namere terorista se ne mogu ni naslutiti, što remeti spokojstvo na Balkanu. Razlozi za brigu proizilaze iz činjenice da međunarodna zajednica neopravdano zapostavlja situaciju u ovom regionu. Sam terorizam predstavlja „Pandorinu kutiju“ nije pao s neba već je plod višedecenijske slabosti dezintegrisane Evrope i njene neozbiljnosti u pogledu ekstremista te zatim i terorista.
Balkanski visoki zvaničnici navode da su primarne mete svakako prestonice Zapadne Evrope, ali akcentuju i činjenicu da su preventivne mere i novac koji se ulaže u borbu protiv terorizma višestruko veće upravo u tom delu Evrope. Te da apropo toga postoji psihološki momenat koji potencijalne napadače odvraća od napada, usmeravajući ih ka drugim metama možda baš upravo kažiprstom pokazujući na Balkan.
Iluzija je verovati da NATO svojim novim avionima, balističkim raketama i formacijama može da spreči terorizam. Kontradiktornost je u činjenici da se terorizam dešava, uglavnom, u zemljama koje su dugo u NATO-u i koje su vrlo sofisticirano opremljene u okviru Severnoatlanskog pakta.
Elem, pesimizam i (ne)opravdani strah može utihnuti pred činjenicom da je veća šansa da čovek strada od udara groma ili davljenja u kadi nego od transnacionalnog terorizma.
