Veliki sistemi kao što je EPS moraju ići u korak sa vremenom i prepoznati prave hazarde rizike i pretnje. Nakon toga ih selektovati i rasporediti resurse koje imaju.
Mislim da EPS definitivno treba da razdvoji portirsku službu i službu obezbeđenja kopova, magacina i skladišta od kancelarijske bezbednosti. Naime EPS ima mnogo veće gubitke na štetnim nabavkama koje se ogledaju u kupovini nepotrebne imovine kao što su bili luksuzni automobili, iznajmljivanju nepotrebne ili preplaćene mehanizacije.
Direktor EPS ne bi smeo da potpiše ni jednu nabavku pre potvrde odgovornog lica korporativne bezbednosti. Direktor korporativne bezbednosti u tako velikoj kompaniji mora da ima neposredan kontakt sa generalnim direktorom. Dakle, samo njemu odgovara. To se praktikuje u EU i SAD iz razloga da bi njegov izveštaj stizao uvek na vreme i u originalnom izdanju. Direktor korporativne bezbednosti mora biti nezavisan od izvršnog direktora za klasične korporativne poslove, a ne njemu podređen. Generalni direktor i direktor korporativne bezbednosti su lica koja moraju proveriti da li je nabavka osnovana i da li je cena adekvatna.
Segment koji će posebno postati aktuelan je posledica liberalizacije tržišta struje. Ulaskom novih igrača pojaviće se potreba konkurencije za kupovinom insajderskih informacija, nudiće se bolji uslovi za prelazak vrhunskog menadžmenta EPS koji zna sve tajne preduzeća.
Neminovno će doći do elektronske i onlajn špijunaže. Korporativna bezbednost EPS bi trebalo da postane odgovorna za zaštitu informacija svake vrste pogotovu vezanih za unapređenje procesa proizvodnje električne energije.
Rukovodstvo ove firme mora na vreme da misli o tome i da selektuje dobar, mlad tim korporativne bezbednosti pred koje će izaći sa jasnim zahtevima kako bi se napravio kvalitetan periodični i dugogodišnji plan zaštite ogromnog sistema kao što je EPS.
