Veče je lagano izmicalo, a ona je obavljala uobičajene stvari kao i svakoga dana u to vreme. Čula se telefonom sa svojom decom koja su već nekoliko godina živela u velikom gradu gde su se prvo odselili zbog studija, a zatim se i zaposlili, dok je ona ostala sama u velikoj porodičnoj kući. Sa svojom najboljom prijateljicom koja živi u Australiji čula se preko Skajpa, podelile su jedna sa drugom kratak presek dešavanja toga dana, i radovale se skorašnjem susretu koji će konačno uslediti posle nekoliko godina.
Nakon toga je izašla iz kuće i prošetala velikim dvorištem za koje se uvek brinula da bude dobro osvetljeno i uredno. Bila je svesna da je raznim „uljezima” i „neželjenim gostima” njen lepo uređen dom privlačna meta, zbog toga što je veličina kuće i masivna ograda odavala utisak da se u njemu krije pravo bogatstvo.
Proverila je da li je sa bežičnim senzorom pokreta koji je pozicioniran na ulaznim vratima sve u redu, i kada se uverila da jeste, spokojno se vratila u kuću. Ovim praktičnim uređajem bila je veoma zadovoljna, jer se lako instalirao bez potrebe za sprovođenjem električne instalacije, zbog toga što se napajao preko baterija. Što je najvažnije, detektor pokreta ulivao joj je značajan osećaj sigurnosti kada bi uveče ostala sama u svom domu.
Ljiljana se ničega i nikoga nije bojala, ali je bila svesna da zlonamerni ljudi itekako postoje i da lopovi zaista nikada ne spavaju. Koliko god se trudila, nije mogla potpuno da zaboravi strašnu sliku koju su njen suprug i ona zatekli u svom domu po povratku sa jednog letovanja pre 10-ak godina. Provalnici su tada, za vreme njihovog odsustva, jednostavno ušli u kuću razbivši zadnje prozorsko staklo i ukrali kutiju sa vrednim nakitom, kao i značajnu svotu novca koju je porodica čuvala u spavaćoj sobi, naivno misleći da taj novac „nema od koga da krije”. Pored nenadoknadive materijalne štete, Ljiljana nikada nije uspela da se potpuno oslobodi od šoka kada je po povratku sa odmora svoju kuću zatekla „okrenutu naopačke”.
Ostatak večeri provela je ušuškana u fotelji praveći planove o dalekom putovanju za koje se spremala. Činilo joj se da ima toliko toga da uradi, i mada je neke od tih obeveza samoj sebi nametnula, ipak se spremala za putovanje u Australiju posle toliko vremena. Pored svega, znala je da ne sme da zaboravi da svoju komšinicu zaduži da obilazi kuću i odnosi poštu za vreme njenog odsustva. Oko 22.30h uz knjigu svoje omiljene Agate Kristi je zaspala.
Nedugo nakon što se uspavala čudan šum trgao je i učinio da joj srce jače zalupa. U svojoj porodici bila je poznata kao neko sa veoma lakim snom, ali u prvom trenutku nije bila sigurna da li je reč o neprijatnom snu ili zvuku jakni koje su često umele da se otkače sa čiviluka. Međutim, u narednom momentu bila je sigurna da je ispred svog prozora videla siluetu osobe koja je protrčala. Srce joj je lupalo sve jače, ali nije dozvolila panici da je savlada. Zgrabila je malu, ali moćnu spravu nalik na privezak koja je uvek stajala na noćnom stočiću pored njenog kreveta i stisnula nečujni panik taster.
Verovala je da će ažurni i pouzadni službenici obezbeđenja firme kojoj je poklonila svoje poverenje i brigu o svojoj bezbednosti što pre poslati najbližu mobilnu patrolu. Spustila je roletne i znala da je uljez, ukoliko je tu, krenuo ka garaži u kojoj se nalazio luksuzni auto i mnoge vredne stvari. Znala je da je osećaj nije varao, i iako je svaki minut delovao kao večnost, ovoga puta je imala sreće! Dostupna ekipa operativnih radnika obezbeđenja bila je u njenom dvorištu za svega 5,6 minuta!
Ispostavilo se da je Ljiljana u pravu, i na izlazu iz garaže ova brza i ažurna ekipa zatekla je mlađeg muškarca u pokušaju krađe. O svemu je obaveštena nadležna policijska stanica, a ispostavilo se da je reč o „sitnom lokalnom lopovu” koji je već bio poznat policiji. Kako se sve završilo bez većih posledica i štete, Ljiljana je bila srećna što je se samo potvrdilo da je njena bezbednost u sasvim pouzdanim i sigurnim rukama.
ŠTA JE PANIK TASTER I KOME JE NAMENJEN?
Ovi uređaji su sastavni deo protivprovalnih alarmnih sistema, i imaju funkciju da na jednostavan način, pritiskom na dugme, upozore nekog u hitnim i vanrednim situacijama. Iako su nekada panik tastere koristili isključivo objekti sa visokim rizikom od provala poput banaka, zlatara i menjačnica, razvojem sektora privatnog obezbeđenja njihova primena postala je sveobuhvatna. Danas ih koriste kako firme, tako i stare i nemoćne osobe, deca koja ostaju sama kod kuće ili ljudi koji žive sami i potreban im je viši nivo sigurnosti.
- Panik tastere sve više koriste firme da bi zaštitile svoje zaposlene i imovinu, dok su mnogi shvatili da je ovo odličan način da zaštite svoju kuću i porodicu. Posebno su našli svoju primenu kod starih sugrađana, koji ih uglavnom koriste za ličnu zaštitu i kao preventivu meru u slučaju težih bolesti kada nisu u mogućnosti da koriste telefon i sami pozovu hitnu pomoć. U hitnim situacijama potrebno je samo da pritisnu dugme, kako bi mobilna ekipa reagovala, došla na lice mesta i pozvala hitnu pomoć. Na primer, u slučaju infarkta ili preloma koriste se bežični panik tasteri koje osoba može nositi sa sobom ili na ruci kao narukvicu, objašnjava Dragan Ilić, vlasnik firme za obezbeđenje.
Panik tasteri se preko alarmnih sistema povezuju na monitoring centar neke od firmi za obezbeđenje, daju nečujni signal, nakon čega operateri upućuju najbližu mobilnu patrolu na štićeni objekat, a po potrebi obaveštavaju i nadležnu policijsku stanicu, vatrogasnu službu ili hitnu pomoć.
Prošle godine je ovo efikasno sredstvo tehničke zaštite, kako bi se zaposleni na svojim radnim mestima osećali bezbednije, dobilo oko 60 Centara za socijalni rad i zdravstvenih ustanova.
