Na graničnim prelazima, kamere su instalirane u nekim vozilima kao i u skenerima, ceo sistem je umrežen do perfekcije, a zaposleni su u kontaktu preko „motorola”.
Kod njih akcija traje neprestano. Kamere su instalirane na svim prelazima, u nekim vozilima kao i u skenerima. Suština njihovog posla je da obrađuju podatke, pomažu i pružaju podršku ljudima na terenu.
Ovog carinskog „velikog brata” odlikuje tehnička opremljenost Komandnog centra i profesionalnost ljudi koji ovde rade.
„Nikoliću! Nikoliću!”, obraća se preko „motorole” jednom cariniku Ivan Pejović, šef Odseka za tehničku podršku Uprave carina.
U tom trenutku Nikolić je na Batrovcima, a mi ga iz Beograda posmatramo na ekranu. Nikolić gleda kolonu kamiona na graničnom prelazu, a mi čekamo da se javi.
„Da, šefe”, javlja se on.
„Izdvojite za kontrolu taj kamion odmah iza cisterne”, zapoveda mu Pejović.
Carinik Nikolić odmah poziva kamiondžiju da skrene u drugu traku, kako bi kamion išao pod skener. Saznajemo da je u prikolici tovar sa uljem. Čekamo da li će i skener to potvrditi. Na monitorima jasno pratimo dalji tok procedure. Slika skeniranog kamiona istog trenutka pojavljuje se na jednom od monitora. U prikolici je ulje i ništa drugo. Ovoga puta bez „ulova”.
Međutim, Odeljenje za suzbijanje krijumčarenja od početka godine zaplenilo je robu u prekršaju čija je ukupna vrednost 240 miliona dinara.
Gotovo je nemoguće prevariti skenere na granici. Ovi uređaji rade na principu iks-rej zraka. Ti zraci omogućavaju dodatnu prodornost u materiju, nezavisno od vrste materijala koji se ispituje. Za 14 sekundi ovi uređaji snime unutrašnjost prikolice kamiona i na monitore proslede kompjuterizovane slike na kojima se sadržaj jasno vidi.
Komandni centar Uprave carina radi od 2012. i tu je baza svih skeniranih vozila.
„Upoređujemo slike, šasije, da li je došlo do nekih promena na ranije skeniranim vozilima. Posedujemo i rečni informacioni sistem. Njime pružamo pomoć rečnoj ekipi koja vrši kontrolu na vodi. U realnom vremenu pratimo sve brodove koji plove Dunavom i Savom”, objašnjava Pejović.
Njegov kolega Milomir Jović, koordinator u Komandnom centru, dodaje da svi rezultati i sva dokumentacija u vezi sa radom Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja pristiže kod njih. Kaže da je njihova uloga veoma bitna karika u lancu suzbijanja krijumčarenja. Analiziramo informacije, pratimo situaciju i donosimo odluke, dodaje on.
„Često se dešava da ljudi sa terena zatraže pomoć od nas. Na primer, pri skeniranju vozila posumnjaju da nešto postoji, ali nisu sigurni, i zatraže da i mi pogledamo i damo ocenu.
Od početka migrantske krize naša carina suočila se sa velikim izazovima. Uz pomoć skenera otkrili su na stotine migranata koji su se skrivali u prikolicama kamiona. Taj problem još ne jenjava o čemu govori i činjenica da je carina samo ove godine u pokušaju ilegalnog prelaska granice sprečila oko 850 migranata.
Što se tiče zaplena narkotika, kao jednog od zanimljivih slučajeva Pejović se priseća događaja iz 2013. na Horgošu.
„Tada je 137 kilograma marihuane bilo sakriveno u specijalno izdubljenim drvenim letvama koje nose ceradu kamiona. Čak 310 paketa je bilo tako dobro spakovano da ih ni policijski pas ne bi našao. Ali, na skeneru se sve jasno videlo”, seća se naš sagovornik dok nam na monitoru pokazuje sliku tog prekršaja.
Što se rada na granici tiče, bitno je naglasiti da tu postoji dvojaka kontrola. Na primer, pri izlasku iz zemlje putnici prvo nailaze na carinsku kontrolu a potom i na policijsku. Pri ulasku u zemlju je obratno. U carinskom Komandnom centru naglašavaju da, što se tiče krijumčarenja, Srbija je tranzitna zemlja. Ali putevi svake vrste šverca, a najviše droge i cigareta, ukrštaju se u našoj zemlji. Zbog toga i carina radi punom parom.
