Koliko uspešna preduzeća i kompanije posvećuju pažnje poslovanju i marketingu, u istoj meri, a u mnogim oblastima i više, pridaju važnost bezbednosti poslovanja. Očigledno da više nije dovoljno da određena proizvodna delatnost ili usluga budu na zavidnom tehnološkom nivou i da imaju kvalitet, već se postavlja i pitanje da li su poslovanje, proizvodi i usluge koje se plasiraju bezbedne, jer im od toga zavisi ekonomski uspeh, odnosno neuspeh.
Isplaniran slučajan bezbednosni incident
Da bezbednosni incident na beogradskom aerodromu sa improvizovanom eksplozivnom napravom, koja je po svemu sudeći napravljena za tu namenu, nije puka slučajnost ili nepromišljen gest, govori sled događaja oko roka za koncesiju za aerodrom i volšebno pojavljivanje dva državljanina Indije, koji su se sa sumnjivim predmetom, nalik eksplozivnoj napravi, pojavili na aerodromu.
Vlada Republike Srbije i beogradski aerodrom „Nikola Tesla“, 10. februara ove godine, objavili su koncesiju za finansiranje, razvoj, rekonstrukciju i upravljanje infrastrukturom aeodroma, na 25 godina. Jedan od uslova je da kompanija koja učestvuje na koncesiji ne upravlja drugim aerodromom u radijusu od 450 kilometara.
Da je reč o veoma ozbiljnom i finansijski isplativom projektu govori podatak da se u prvom krugu prijavilo 27 kompanija iz Nemačke, Ruske Federacije, Velike Britanije, Indije, Švajcarske, Francuske.
Za drugu fazu postupka kvalifikovale su se kompanije „Zurich Airport”, reč je o švajcarsko-francuskom konzorcijumu; „Vinci Airports” iz Francuske; konzorcijumu kompanija koje predvodi „Incheon” iz Južne Koreje, kao i Turske i Kipra; i konzorcijumu „GMR Infrastructure limited” iz Indije i „Terna” iz Grčke.
Ponuđači, koji su se kvalifikovali u drugu fazu postupka, podneli su zahtev da se rok za dostavljanje obavezujućih ponuda produži od 23. novembra na 8. decembar.
Planirano je da Vlada Republike Srbije do 25. decembra ove godine donese preliminarnu odluku o najboljoj koncesiji, nakon čega bi odabrani koncesionar trebalo da uplati oko 400 miliona evra.
Upravo u periodu između starog i novog roka za podnošenje preliminarnih odluka o najpovoljnijoj koncesiji (period od 23. novembra do 08. decembra), 27. novembra se na aerodromu dogodio bezbednosni incident sa dvojicom indijskih državljana, koji su u Beograd doleteli iz Nju Delhija, preko aerodroma u Moskvi, letom „Aeroflota“.
Kao i svi putnici oni su podvrgnuti detaljnoj bezbednosnoj kontroli i tom prilikom je u prtljagu jednog od indijskih državljana pronađen sumnjivi predmet, za koji je rekao da je stari model eksternog punjača za mobilni telefon, koji je kupio na pijaci u Nju Delhiju.
Daljom kontrolom od strane bezbednosnih organa utvrđeno je da se u „punjaču“, koji na sve drugo podseća osim na punjač za mobilni telefon, nalazi glina koja može da se iskoristi za fiksiranje eksplozivnih naprava, odnosno da je reč o predmetu koji je gotovo izvesno namerno napravljen da liči na eksplozivnu napravu.
Kako, na osnovu do sada raspoloživih saznanja nije reč o krajnje bizarnom i nepromišljenom postupku indisjkih državljana, već o planiranoj aktivnosti koja je trebalo da ugrozi ugled i samim tim umanji vrednost budućeg koncesionog ugovora, govore činjenice da se incident odigrao u tempiranom vremenskom periodu. Tačnije, dogodio se kada su navedene kompanije konkurisale za koncesiju, odnosno kada je produžen rok za podnošenje preliminarnih ponuda, mesec dana pre donošenja odluke Vlade Republike Srbije o budućem koncesionaru, ali i u vreme kada je beogradski aerodrom objavio uspešnu poslovnu vest da je u 2017. godini imao više od pet miliona putnika.
Na osnovu navedenog se može sa velikim stepenom verovatnoće konstatovati da je namera indijskih državljana, tačnije nekoga ko stoji iza njihovog postupka, bila da isceniraju bezbednosnu situaciju sa fingiranom eksplozivnom napravom na aerodromu, koja bi bila medijski propraćena u negativnom kontekstu po bezbednost i ugled aerodroma. Na ovaj način moglo bi da se razvije više teorija o planiranom terorističkom aktu.
Preplitanje interesa mega kompanija
Da situacija nije uvek onakva kakvom se u prvom trenutku čini i da je još uvek teško uperiti prst u onoga ko bi mogao da stoji iza najverovatnije isceniranog bezbednosnog incidenta na aerodromu, pokazuju podaci o ekonomskoj moći kompanija koje učestvuju u dodeli koncesije, i o njihovim isprepletnim interesima.
Tako je „Vinci Airports” iz Francuske, deo mega kompanije „Vinci”, u prošloj godini ostvario promet od 1,23 milijardi dolara. Pod upravom ove kompanije nalazi se na desetine areodroma u Francuskoj, Portugalu, Japanu, Latinskoj Americi, koji su prevezli 132 milina putnika u prošloj godini.
S druge strane, „GMR Infrastructure limited” iz Indije je 2016. godine ostvario promet od 1,3 milijardu dolara, dok se vrednost kompanije procenjuje na preko 10 milijardi dolara. Grčka „Terna”, koja nastupa zajedno sa indijskom kompanijom za dodelu koncesije, imala je prošle godine 2,2 milijarde dolara prometa i poseduje imovinu koja se procenjuje na oko 4 milijarde dolara.
I ostale kompanije, koje učestvuju u nadmetanju za koncesiju beogradskog aerodoroma, su sličnog ekonomskog potencijala. Nameće se pitanje da li ovako uspešne kompanije prepuštaju bilo šta slučaju i da li dozvoljavaju sebi rizik da ne ostvare zacrtane ekonomske ciljeve. Da vode brigu o interesima i potrebama drugih kompanija ne bi došli na ovako visoku ekonomsku lestvicu. Zbog toga se u ovom trenutku ni za jednu od kompanija, koje učestvuju u dodeli konzorcijuma, ne može reći da su nevine, a još manje nezainteresovane za nedavni bezbednosni incident na beogradskom aerodromu.
Faktor bezbednosti u procesu poslovanja kao podjednako važan činilac prilikom određivanja kvaliteta i cena roba i usluga
Povezanost segmenta bezbednosti i uspešnog privrednog poslovanja još uvek nije u dovoljnoj meri prisutna u našem društvu i javnosti.
Međusobna zavisnost je prihvaćena u proizvodnim subjektima čiji su proizvodi i usluge namenjeni tržištima u EU, SAD, Ruske Fedracije. Obostrana uslovljenost bezbednosnog i proizvodnog procesa samim tim znači da je usled lošeg ili boljeg kvaliteta segmenta bezbednosti i vrednost proizvodnog subjekta manja ili kurentnija na tržištu.
Kao što službe bezbednosti imaju zakonsku obavezu da zaštite bezbednost države i ustavom utvrđen poredak i da vode brigu o bezbednosti svih građana, privredni subjekti i sistemi moraju da preduzimaju mera bezbednosne zaštite imovine i poslovanja, naravno i lica koja su radno angažovana, kako bi ostvarili zagarantovali ekonomski uspeh.
Upravo je uspešna preventivna aktivnost bezbednosnog aparata beogradskog aerodoroma pokazala šta znači vođenje računa o segmentu bezbednosti i uspešnog finansijskog poslovanja. Ne samo da je sprečen eventualni teroristički čin, već je predupređena i subverzivna aktivnost koja je mogla da nanese ozbiljne ekonomske polsedice.
Ulaganje u bezbednosni sistem privrednog subjekta, danas prepoznatljiv u vidu korporativne bezbednosti, koje se između ostalog ogleda u zaštiti poslovnih podataka, specifičnih procesa proizvodnje, zaposlenih, zaštite od ali i zaštita poslovnih partnera, ne znači ništa drugo nego ulaganje u kvalitet poslovanja, kvalitet proizvoda i usluga i povećanje ukupne ekonomske vrednosti.
