Doprinos najboljoj zaštiti jedan na jedan konstantno uključuje određene rizike, rad na domaćim zadacima, poznavanje okoline i uopšte obavezu da se bude korak ispred incidenata.
Profesionalci bezbednosti koji rade sami, takođe moraju biti dostupni, slobodni i uvek u pripravnosti.
UOČITI RIZIK
Procena rizika je kamen temeljac u svakom polju bezbednosti. Uzimajući u obzir rizik, službenici obezbeđenja moraju imati dobru sposobnost prosuđivanja, istraživačke izvore i druge ključne podatke, kao što su lokalni kontakti i medijski izveštaji, kako bi procenili potencijalnu pretnju svom klijentu.
Procena rizika solo profesionalca zaštite je ista kao i kada ima više službenika obezbeđenja, jedino što profesionalci moraju uvek biti svesni svojih individualnih sposobnosti, i realno proceniti svoje mogućnosti da budu u potpunosti efikasni.
URADITI SVOJ DOMAĆI
Veoma je bitno znati dnevni red štićenika i imati informacije o lokacijama, potencijalnim problemima, dostupnim izvorima i opcijama hitnog odziva. S obzirom na to da je svaki šticenik jedinstven, stvari i događaji iz njegovog privatnog života, ličnosti, profesija, političko uverenje i finansijsko stanje, sve zaslužuje temeljnu istragu.
Ali, gde stručnjak treba da povuče crtu između informisanosti i nametanja? Odgovor je da bi se pružila efektna usluga, stručnjak mora biti sposoban da prikaže da je traženje informacija relevantno i da se može opravdati.
POZNAVATI OKOLINU
Naravno, fizička, poslovna, politička i društvena okolina u kojoj će usluge zaštite biti vođene, direktno će uticati na stručnjaka bezbednosti.
Raditi za direktora kompanije ili političara? Oba zadatka predstavljaju izazove u koordiniranju i olakšavanju usluga zaštite za vreme puta, u hotelu, na javnim mestima, za vreme slobodnih aktivnosti, i na poslovnim funkcijama. U svakoj različitoj okolini, različite mere zaštite imaju naročit značaj.
Generalno, zaštita jedan na jedan najbolje uspeva u kontrolisanim uslovima kao što su privatne poslovne zgrade sa ograničenim pristupom i parkingom. Tržni centri, sportska mesta, pozorišta, restorani i sportske oblasti, predstavljaju veće izazove. Naravno, radeći kao sam stručnjak zaštite u otvorenim sredinama među velikim grupama ljudi je ponekad neizbežno.
BITI KORAK ISPRED
Najbolji način da se izdrži promena zadataka i planova jeste da se pokuša da se ostane ispred njih. Na primer, dobar stručnjak zaštite filtrira prikladne informacije koje je dobio iz štićenikovih radnji, razgovara i planova.
Planiranje i logika — određivanje gde će biti štićenik, kada i kako će on otići tamo i nazad odgovara bezbedonosnoj funkciji najmanje kao fizičko prisustvo stručnjaka.
BITI DOSTUPAN
Biti dostupan štićeniku zahteva mesto ne dalje od dodira ramena, minimalno, i ne dalje od vidokruga, maksimalno.
Naravno, sam stručnjak bezbednosti ne može uvek biti pored štićenika, ali pametan stručnjak zaštite može smanjiti vreme razdvojenosti. Profesionalac će naći način da bude dostupan čak i u nepogodnim okolnostima.
BITI SLOBODAN
Pristupačnost znači biti fizički sposoban da se dođe do štićenika brzo. Biti slobodan znači ne biti zauzet nečim drugim. Stručnjak zaštite bi mogao biti samo nekoliko metara od štićenika, ali nedostupan da pomogne ukoliko je zauzet nečim.
Profesionalci moraju biti fleksibilni, kreativni i sposobni da rade sa drugima ne bi li ostali u kontaktu i dostupni štićeniku.
BITI U PRIPRAVNOSTI
Biti oprezan sa štićenikovom sredinom, položajem, i reakcijom na sukobe omogućava stručnjaku da proceni stav i način držanja štićenika. Male promene u stavu i načinu držanja mogu biti znak za stručnjaka da interveniše.
Osnovna je obaveza konstantno biti oprezan u prisustvu osobe koja se čuva i biti sposoban za pravilno tumačenje ne samo odgovora i nagoveštaja štićenika, već i odzive i reakcije onih oko njega ili nje.
BITI PRIBRAN
Izazov koji neprekidno suočava stručnjake zaštite koji rade bez pomoći ili pojačanja je izbeći bilo šta što može da im odvrati pažnju od štićenika.
Zadaci jedan na jedan mogu surovo iskušavati čak i najbolje stručnjake. Nedostatak osoblja da pruže pojačanje, faktori kao što su umor, deficit pažnje, pauze za toalet, obroci, loša oprema, menjanje mesta sastanaka, promena planova puta — sve doprinosi greškama u efektnim zaštitnim uslugama.
Sve ove stvari postaju čak i pojačane u stranim zemljama, gde se profesionalac bezbednosti mora boriti sa dodatnim komplikacijama. Biti zdrav je ideal, ali agentima treba rezervni plan, u slučaju da se razbole. Agenti uvek treba da nose osnovne lekove koji im razumno mogu zatrebati.
Treba dodati da će fizičke, poslovne, političke i socijalne sredine u kojima će usluge zaštite biti sprovedene, direktno uticati na stručnjaka bezbednosti. Da bi bio zaista efektan, bliska zaštita zahteva konstantno nadgledanje štićenika.
