Prof. emeritus dr Milo Bošković, redovni je profesor Pravnog fakulteta i profesor emeritus Univerziteta u Novom Sadu. U svom dugogodišnjem radu na Univerzitetima u Novom Sadu i Istočnom Sarajevu ostvario je uspešnu akademsku i naučnu karijeru. U svom naučnom i stručnom opusu, profesor Milo Bošković objavio je ukupno 104 rada naučnog i stručnog karaktera, od čega 48 knjiga (udžbenika i monografija). Njegova dela Kriminološki leksikon, Leksikon bezbednosti i Šesta kolona u naučnom statusu se tretiraju kapitalnim delima u prestižnim, kako domaćim, tako i poznatim inostranim bibliotečkim fondovima. Leksikon bezbednosti, koji je izdat ove godine, već se izdvojio kao najobimniji i najbolji leksikon ove vrste ikada objavljen u regionu.
Leksikon bezbednosti obuhvata čak 5.200 pojmova. U čemu je njegov doprinos bezbednosnim naukama i studijama bezbednosti?
Pored praktičnog značaja koji je uverenja sam nesumnjiv, jer se čini primenjivim i za višestruku upotrebu i korišćenje širokom krugu stručnjaka raznih nivoa i profila, od ljudi elementarnog znanja do visoko stručnih, Leksikon bezbednosti ima i naučni značaj, mada moguće nešto manji od onog koji je aplikativne prirode. U tom smislu, u mnogim naučnim raspravama ističe se da terminologija iz teorije i studija bezbednosti nije dovoljno naučno sistematizovana, da njome dominira nekonvencionalna politikološka frazeologija, najčešće nekopetentnih autora, koja često dovodi do konfuzije u domaćoj i međunarodnoj stručnoj komunikaciji. Mišljenja sam da je veliki broj odrednica u ovom leksikonu doprineo da se ovo stanje promeni.
Recite nam koliko je vremena bilo potrebno da nastane najobimniji i najbolji leksikon ove vrste ikada objavljen u regionu?
Teško je to vremenski omeđiti. Najmanje bih pogrešio ako bih rekao da je Leksikon plod celokupnog mog radnog iskustva na poslovima bezbednosti, dakle 25 godina, i iskustva u radu na visokoškolskim ustanovama u isto tolikom trajanju. Potrebu da literarno i praktično nasleđe uobličim umesto u različitim udžbenicima, ostvario sam u izdanju Kriminološkog leksikona još 1995. godine u izdanju renomiranih izdavača Matice srpske i Univerziteta u Novom Sadu. Potrebu da se to izdanje obnovi i proširi inicirali su i čitaoci, ali u tom slučaju i lično osećanje, tako da je ponovljeno izdanje Kriminološkog leksikona obnovljeno 2014, godine. Napokon, sve vreme sam osećao teskobu da se bezbednosna problematika Kriminološkim leksikonom može samo delimično iscrpeti, tako da sam bukvalno od njegovih osnova počeo, i posle tri godine intezivnog rada sačinio Leksikon bezbednosti u saizdavaštvu renomiranih institucija Službenog glasnika iz Beograda, i Pravnog fakulteta iz Novog Sada.
U kojim se sve oblastima Leksikon bezbednosti može koristiti i kome je sve namenjen?
Bukvalno ne postoji oblast u kojoj nema neku upotrebnu vrednost, jer je pojam bezbednosti neograničene primenjivosti od čoveka pojedinca, preko materijalnih dobara, do samog sistema. Naravno, postoje prioriteti i potreba i primene, a one se odnose prvenstveno na stručne subjekte korisnike, bilo kad je reč o praktičnoj primeni ili primeni u teorijskom smislu. Ako bih to praktično preveo mogao bih reći da bi svaki iole ozbiljniji stručnjak koristeći i ukrštajući pojmove, mogao bez problema sačiniti neki pravilnik zaštite u izvesnoj oblasti. Sa druge strane, svaki master student i student završnih godina bi koristeći isti metod mogao sačiniti solidan seminarski i prililno dobar završni – diplomski rad.
Leksikon obrađuje opšte pojmove bezbednosti, njihove posebne elemente, faktore ugrožavanja bezbednosti, kao i pojmove iz odgovarajućih međunarodnih i nacionalnih sistema sprečavanja i suzbijanja svih oblika ugrožavanja bezbednosti. Podelite sa našim čitaocima neke od pojma.
Na ovo ću malo diplomatski da se izvučem, kao pevači kad ih pitaju za najdraže pesme, glumci za uloge, umetnici za slike. Ali, da ne ostanem sasvim dužan ja ću preformulisati pojam policajca. Za policajca bi definicija bila mnogo kraća nego u leksikonu i glasila bi ovako: POLICAJAC, stručnjak čistih ruku, hladne glave i toplog srca. Za kriminologa bih ponovio Da Vinčijevu tezu koja bi se tumačila principom argumentum a contrario „Čuvaj se scientista čije znanje ne počiva i na iskustvu“.
„Ukoliko imate bilo kakvu sugestiju za dopunu odrednica ili izmenu njihovog sadržaja, bio bih vam zahvalan da mi ih uputite na mejl adresu: [email protected] ili [email protected] ”, na kraju razgovora poručuje prof. dr Milo Bošković čitaocima magazina SecuritySEE.
