Ljudi su uglavnom saglasni da se uz video nadzor osećaju bezbednije, ali se neretko zapitaju ko ih sve posmatra.
Procenjuje se da na javnim mestima ima najmanje 100.000 kamera, a neke procene idu i do nekoliko stotina hiljada! Video nadzorom je pokriveno više od 200 škola u gradu, postavljene su oko desetina vrtića i igrališta, na saobraćajnicama, u gradskom prevozu, na Kalemegdanu, Tašmajdanu, šetalištima, sportskim terenima.
Beograđani su, praktično, neprekidno pod kamerama. Kada izađu iz stana, snimaju ih kamere u liftu ili pred ulazom zgrade, u saobraćaju, u vozilima GSP, mnoge i na poslu, pred bankomatima i u menjačnicama, u tržnim centrima, kafićima i klubovima.
Kamere u školama, na aerodromu ili banci i pošti bez sumnje služe za povećanje bezbednosti i smanjenje kriminalnih aktivnosti, koje su u porastu.
Zakonski je regulisano samo korišćenje kamera koje je postavio MUP, prevashodno onih za praćenje saobraćaja ili onih u školama koje nadzire školski policajac.
Postavljanje video nadzora u stambenim zgradama kod nas nije precizno regulisano zakonom. Kamere se, uprkos tome, postavljaju, osim na interfone, i u liftove i holove.
I vozila javnog gradskog prevoza su pod video nadzorom. Kamere su ugrađene i u najstarije tipove tramvaja i autobusa, a ima ih i do pet u jednom vozilu. One takođe imaju sigurnosnu ulogu. Mnogi ne znaju da i taksisti samostalno postavljaju kamere u vozila, zbog negativnih iskustava sa različitim tipovima ljudi.
Kamera koja snima dok na bankomatu podižete novac ili proveravate stanje na računu, napravljena je takođe iz sigurnosnih razloga. Nije neprimetna, s obzirom na to da je u visini lica. Ali, bilo je slučajeva da su prevaranti postavljali „duple kamere” koje su „krale” šifre za račune. Neke banke su reagovale i na tastaturu stavile pokrivače, a ako banka to nema, korisnicima se savetuje da obavezno sami prekriju tastaturu dok ukucavaju pin-kod.
Ima i Beograđana ubeđenih da ni ulaskom u stan ne prestaje nadzor, pokazujući na kamere sa laptopova. Ovakve sumnje ne odstranjuju stručnjaci objašnjenjima da hakeri lako ubacuju virus pomoću kojeg imaju pristup kameri i mikrofonu sa ličnih računara. Njihov savet je: prelepite kameru neprovidnim flasterom.
KAMERE MOGU DA POSTAVLJAJU SAMO LICENCIRANE FIRME
Svi koji žele da stave kamere na svoje kuće, zgrade, javne i poslovne objekte po Zakonu o privatnom obezbeđenju moraju angažovati isključivo licencirane firme. Ukoliko se unajmi preduzeće bez dozvole, zaprećene su novčane kazne i do milion dinara za preduzeća. Mogu da se kupe i za manje od 50 evra, a uređaj za snimanje za 120 evra. Naravno, one kvalitetne i dugotrajne kamere su dosta skuplje. Dužnost licenciranih firmi je da ima sistem koji će snimke čuvati 30 dana.
