Postoji nekoliko ključnih koraka koje kompanije moraju preduzeti da bi osigurale visok stepen bezbednosti tovara.
To su, pre svega, raspodela zaduženja, integracija programa obezbeđenja u postojeće planove kompanije, bezbednosne procene radi utvrđivanja eventualnih slabosti, provera prošlosti zaposlenih, uspostavljanje veza i upotreba tehnologije.
Ovo su koraci do uspeha:
Raspodela zaduženja – ključni korak ka dobrom osiguranju tovara jeste kreiranje visoko rangiranog rukovodećeg mesta i određivanje osobe koja će se na tom mestu nalaziti i konstantno se baviti ovim pitanjem. U tom smislu, važno je imati direktora bezbednosti transporta u svojoj organizacionoj strukturi.
Integracija – sledeći korak je osiguranje da je bezbednosni program potpuno integrisan u poslovno planiranje kompanije. Na primer, grupa za razvoj poslovanja se prvo savetuje sa bezbednosnim sektorom, pa tek onda ulazi u poslovne aranžmane sa mušterijama ili dobavljačima. Ranije se bezbednosni sektor informisao o postojanju problema, tek nakon njegovog nastupanja, ali on mora biti uključen u proces od samog početka, što rezultira mogućnošću da problemi budu eliminisani pre nego što se ispolje.
Bezbednosne procene — ključni faktor koji doprinosi da učešće bezbednosnih struktura u ovom procesu uopšte ima smisla, jeste dobra informisanost. Bezbednosni tim mora imati način za utvrđivanje da li se može računati na sposobnost mušterija i dobavljača da ispune zahteve obezbeđenja lanca transporta. Potrebno je vršiti redovne i vanredne kontrole načina na koji saradnici posluju.
Provera prošlosti zaposlenih — ovo je još jedna kritična komponenta programa obezbeđenja trasporta. Ona je, čak, obavezna za neke firme. Ove provere sada imaju još veći značaj, s obzirom na to da je povećan obim tereta koji se transportuje rezultirao smanjenjem plata transportnih radnika, što odbija kvalitetnije kandidate.
Uspostavljanje veza — sledeći korak jeste izgradnja veza sa vladinim i industrijskim grupama, radi uvećanja resursa i razmene informacija, tj. unapređena komunikacija sa agencijama za sprovođenje zakona širom zemlje. Profesionalna udruženja su, takođe, značajan izvor informacija i osnova za njihovu razmenu. Ovo značajno ubrzava postupak provere za sve strane koje u njemu učestvuju.
Upotreba tehnologije — kompanije koriste tehnolgiju kako samostalno, tako i u kombinaciji sa postojećim resursima, da bi osigurale bezbednost transportnog lanca. Komunikacione tehnologije, pečati, GPS, RFID, kao i smart-boksovi, su samo neka od bezbednosnih sredstava koja se koriste u ove svrhe.
Komunikacija — poboljšanje komunikacione opreme je bila glavna briga za neke organizacije. Na primer, neke firme imaju svoj visoko sofisticirani centar za praćenje tovara preko globalnog sistema, izvedenog iz GPSa. Osim toga, mnoge kompanije se služe uslugama drugih agencija za praćenje svojih kamiona.
GPS (Globalni pozicioni sistem) — GPS koristi 27 satelita da bi utvrdio lokaciju GPS uređaja bilo gde na Zemlji. Ova tehnologija, koja se pojavila sedamdesetih godina prošlog veka, a komercijalno postala dostupna sredinom devedesetih, postaje sve preciznija i jeftinija i trenutno pruža mogućnost lociranja objekta u rezoluciji od jednog centimetra. Prodaja GPS uređaja konstatno raste od 2000. godine.
Smart-boksovi ili pametni kontejneri — su još jedna inovacija u tehnologiji prevoza robe. Kompanije mogu kreirati ove smart boksove kombinovanjem RFID tehnologije sa ostalim bezbednosnim proizvodima, kao što su žigovi (pečati) na prtljagu. Kutije koriste RFID, zajedno sa elektronskim žigovima (e-seals), koji opet koriste nekoliko tehnologija. E-seal može koristiti infracvene ili celularne (baterijske) tagove, na primer.
Roba je bez obzira na relaciju prevoza ili njenu vrstu, tokom puta do odredišta izložena čitavom nizu najrazličitijih rizika. Mislite o tome na vreme, i potrudite se da usvojite neke od zlatnih koraka koji vode ka uspešnom transportu robe.
