Godišnje se u svetu ukrade na stotine hiljada laptopova, ali većina zaposlenih i kompanija i dalje nije svesno u kojoj meri je svako izložen riziku. Još više zabrinjava podatak da 97% ukradenih računara nikada nije pronađeno.
Službena putovanja predstavljaju neodvojivi deo poslovanja većine velikih kompanija. Samo u SAD, broj službenih putovanja veći je od 237 miliona godišnje. Po pravilu, putnici sa sobom nose laptop bez kojeg ne mogu da zamisle obavljanje posla. Mnogi zaposleni, takođe, sa sobom nose svoje poslovne računare kući ili na sastanke u gradu.
Ova računarska sila svakako doprinosi većoj produktivnosti, ali takođe izlaže kompanije ogromnom riziku. Firme moraju da razumeju pretnje sa kojima se suočavaju, i značaj toga da obezbede adekvatno „naoružanje” koje omogućava zaštitu od ovih pretnji.
- Zaposleni sa sobom ne bi trebalo da nose bilo kakva dosijea, dokumentaciju ili podatke koji im nisu zaista neophodni. Ova jednostavna mera predostrožnosti smanjuje verovatnoću da će gubitak laptopa dovesti do otkrivanja osetljivih informacija koje se odnose na klijenta ili radnika kompanije. Gubitak ove vrste informacija može izazvati ozbiljne finansijske posledice. Ukoliko podaci moraju da budu u laptopu, kompanija mora da obezbedi mere kontrole koje su srazmerne kategorizaciji tih podataka.
- Potrebno je koristiti prave alatke da bi otežali ili onemogućili krađu laptopa. Ovo uključuje brave i kablove kao i proizvode koji pomažu policiji da povrate ukraden kompjuter. Pored toga što je važno ograničiti količinu osetljivih informacija koje se prenose, takođe je od ogromnog značaja i fizičko obezbeđenje samog uređaja. Bravice omogućuju da laptopovi budu pričvršćeni kablom za čvrst i fiksiran predmet. Neke od ovih bravica imaju alarme. Kontrola pristupa, kao čitač otiska prstiju na mišu i šifre koje blokiraju neovlašćeno gledanje dokumenata, pomažu da te informacije ostanu sigurne čak i ako je laptop izgubljen ili ukraden.
- Značaj oporavaka hardvera za zaštitu informacija. Da li zbog toga što su korisnici nemarni ili su pak kradljivci odlučni u svojoj nameri, krađe laptopova nisu neuobičajene. Statistički podaci ukazuju na to da se godišnje ukrade više od 600 hiljada laptopova, od čega je samo šteta od gubitka hardvera procenjena na 720 miliona dolara! Ovi podaci ističu značaj mera kojima se nastavlja zaštita informacija u momentu kada prestaje njihova fizička zaštita. Kompanije mogu da kupe softver koji omogućava da se otkrije gde se nalazi ukradeni kompjuter. Dobijene informacije se mogu proslediti lokalnoj policiji, i mogu biti od velike pomoći u pronalasku ukradenog računara.
- Potrebno je učiniti sve kako bi podaci bili zaštićeni i kada dođu u „pogrešne ruke”. U slučaju da računar ipak dođe u pogrešne ruke, kompanije bi trebalo da onemoguće kradljivcu da čita, koristi ili proda podatke koje kompjuter sadrži. Postoji nekoliko načina da se podaci bezbedno čuvaju dok se nalaze u laptopu: daljinsko brisanje, kontrola pristupa i enkripcija (šifrovanje).
- Neophodno je koristiti siguran bežični pristup. Postoje dve glavne pretnje bežičnim korisnicima: nekodirani kanali i lažni položaji pristupa. I jedno i drugo bi moglo da omogući napadaču da vidi podatke koje šaljete ili primate, što zanči da bi lozinke i informacije o kreditnoj kartici lako mogle da budu ugrožene.
- Moć poverljivog ekrana, zbog toga što nisu svi sigurnosni alati visoke tehnogije. Poverljivi ekran je dobra stvar ako radite na aerodromu ili u avionu tako da ljudi ne mogu viriti. Ovi tipovi ekrana su široko dostupni u prodavnicama kompjuterske opreme i na Internetu. Filter je laki plastični list koji može trajno da se nalepi na monitor. Kad je taj filter ispred monitora, ekran deluje crn potencijalnim prolaznicima i svima onima koji nisu direktno ispred kompjutera.
Stručnjaci upozoravaju da mnogo rizika dolazi i od korišćenja nebezbednih javnih Wi-Fi mreža, kao i od korišćenja hotelskih Wi-Fi mreža. Budite veoma oprezni kada hotelski Internet koristite za poverljive transakcije, savetuju stručnjaci.
