Svi imamo tajne, za koje ne bismo želeli da se sazna ili koje pak, poveravamo veoma malom broju ljudi. To činimo zato što nam je određena stvar ili informacija bitna, da ne bismo povredili sebe ili druge, da bismo zaštitili sebe ili druge, ili kako bismo neke situacije koji izazivaju posebno emotivno stanje ostavili samo za sebe.
Otkrvanje ovakvih tajni obično izaziva lične neprjatnosti, nesuglasice, prekide prijateljstava, nepravednu osudu javnosti, zbog čega teba da budu strogo određena zakonskim rešenjima.
Međutim, kada se aktivnosti koje su u fazi planiranja, organizovanja, pa čak i realizacije, žele zadržati u tajnosti, a koje za cilj imaju da određenom licu, organizaciji ili državi nanesu materijalnu štetu, a posebno štetu nacionalnim ili državnim interesima, onda takva aktivnost iziskuje i drugačije postavljanje, posebno bezbednosnih službi.
Tajni pretres se primenjuje u situacijama kada bezbednosna služba raspolaže određenim saznanjima da neko lice ili organizacija tajno radi na pripremanju određene inkriminisane delatnosti, ali za tako nešto nema opipljive i proverene podatke i dokaze. Ovo se čini da bi na osnovu prikupljenih podataka bezbednosna služba preduzela sve zakonske mogućnosti i kroz primenu zakonskih mera sprečila takvu aktivnost, a vinovnike, na osnovu zvanično prikupljenih podataka, sudski procesuirala.
Zbog svoje složenosti i kompleksnosti, tajni pretres uvek mora biti dobro isplaniran, sa jasnim ciljem šta se želi postići. Mora se znati da li se traže predmeti izvršenja ili pripreme krivičnog dela, ili određena dokumentacija koja treba da potvrdi početne podatke kao što su spiskovi saučesnika i saizvršilaca.
Akciju tajnog pretesa trebalo bi da izvode iskusni i osposobljeni pripadnici bezbednosne službe, ali bi logično bilo da angažuju i mlađe kolege koji bi imali za zadatak opserviranje objekta u kojem se vrši tajni pretres, a posebno lica u čijim prostorijama se vrši pretres. Naravno, ta osoba se uvek nalazi van objekta, često u ugostiteljskom objektu, na poslu, putu i slično.
Objekat (stan, hotelska soba, poslovni prostor) se otključava orginalnim ključem, koji se prethodno takođe tajno nabavi odnosno izuzme od vlasnika ili njemu bliske osobe, ili se pak otključa od strane osposobljenih pripadnika bezbednosne službe koji imaju odgovarajući alat.
Vreme vršenja tajnog pretresa zavisi od osoba koje u tom objektu borave, odnosno od njihovih poslovnih i ličnih navika i obaveza, ali i od okruženja objekta. Tako da je moguće pretres obaviti i u toku dana, ukoliko to, sa jedne strane ne izazaiva sumnju, a sa druge strane postoji dovoljno prostora za konspirativnost.
U objekat ne ulazi preveliki broj pripadnika službe bezbednosti i logično bi bilo da je reč o pripadniku koji vodi akciju i tehničkom licu, ukoliko je potrebno određene predmete fotografisati ili recimo sardžaje izuzeti tajno sa računara. Prilikom postupka tajnog pretresa potrebno je dobro osmotriti prostor, kako bi se kasnije svaka stvar vratila na svoje mesto.
Bilo bi dobro da se krene od jednog dela i onda ide u krug prostorije, sve do početne tačke. Kako se u objekat ušlo, trebalo bi da se na isti način i izađe. Ne treba isključiti situaciju, da ako je reč o prostorijama koje koriste do kraja obučeni pripadnici suparničke strane, da postoji mogućnost da se tajno uđe u objekat, ali da su stvoreni takvi tehnički uslovi da ga je gotovo nemoguće napustiti.
Ukoliko pak dođe do neželjenih situacija, da korisnik objekta namerava da se ranije vrati ili da neko drugo lice sticajem okolnosti namerava da uđe u objekat, ono bi se svakako trebalo zaustaviti i to na način koji je prethodno isplaniran, a koji može da bude iscenirana tuča, saobraćajni udes, prolaznik u alkoholisanom stanju.
Sve službe bezbednosti imaju razrađen sistem u slučaju da neko od komšija prijavi policiji prisustvo nepoznatih osoba u komšiluku. Važno je i da pripadnici bezbednosne službe izbegavaju da sa sobom ponesu lična, a posebno službena dokumenta. Jednostavno, služba bezbednosti nije bila prisutna ma šta da se dogodi.
Ukoliko se dođe do predmeta i informacija koje ukazuju na konkretno krivično delo kojim je ugrožena bezbednost ljudi i države, predmeti se ne izuzimaju direktno, već se od nadležnog suda pribavljaju naredbe, u tačno propisanoj zakonskoj proceduri, kako bi se ceo slučaj uveo u zakonski postupak, odnosno da se pronađeni dokazi mogu koristiti na sudu.
U isto vreme, lica koja preduzimaju određene nezakonite aktivnosti, itekako su svesna da su možda pod „tretmanom“ službi bezbednosti, tako da pokušavaju da osujete meru i rezultate tajnog pretresa.
Verovatno razmišljaju da koriste prostor koji je maksimalno frekventan i koji je pokriven video nadzorom. Moguće je da su svesno ostvarili dobre odnose sa komšijama koji će njima ili policiji prijaviti da se nepoznate osobe „vrzmaju“ oko njihovog stana. Moguće je da su postavili video nadzor u samom objektu, recimo na računaru, da imaju kućnog ljubimca, da su postavili lako lomljive detalje ispod podnih pokrivača i slično.
Metod tajnog pretresa duboko zadire u ljudskih prava i sloboda. Zbog toga se mora strogo ograničiti.
Pojedina zakonska rešenja u okviru rada službi bezbednosti, poput onih kako reguliše Republika Hrvatska i Republika Crna Gora, ne pominju direktno tajni pretres. Zakon o sigurnosno obaveštajnom sustavu Republike Hrvatske, predviđa tajni nadzor i tehničko snimanje unutrašnjosti objekta zatvorenih prostora i predmeta, dok Zakon o ANB Republike Crne Gore, navodi da je tajno prikupljanje podataka moguće pomoću nadzora unutrašnjosti objekata i zatvorenih prostora uz korišćenje tehničkih sredstava.
Naravno, i jednom i u drugom slučaju naredbu donodi nadležni sud, ali da bi se tajno ušlo i postavilo tehničko sredstvo, prvo je neko trebalo da, takođe tajno uđe u taj zatvoreni prostor, i izvrši potrebnu opservaciju.
