Još uvek ne vidimo koliko je važno stvoriti bezbedno i zdravo radno okruženje, jer će onda i radnici biti motivisaniji, rečeno je danas na predavanju u okviru trodnevnih obuka iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, koje organizuje Udruženje za bezbednost i zdravlje na radu, od 24. do 26. oktobra u hotelu “Kragujevac”, u Kragujevcu.
Obuke i edukativna predavanja eminentnih stručnjaka iz ove oblasti posvećene su podizanju svesti o značaju odgovarajućih uslova za bezbedan i zdrav rad, kao i značaju saradnje između institucija, organizacija civilnog društva, medijskih organizacija i svih stručnjaka u ovom sistemu.
Obuke se organizuju u okviru projekta “Povećanje kapaciteta i jačanje uloge regionalnih organizacija civilnog društva za poboljšanje uslova rada i socijalnog dijaloga sa javnim institucijama” , i podržane su od strane Evropske komisije. Centralne teme o kojima se razgovara su Direktiva 89/391/EEC – OSH, nacionalno zakonodavstvo, strateško planiranje, kao i neophodne promene u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu.
Obuku je otvorio predsednik Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Dragoslav Tomović koji je ukazao na alarmantne statističke podatke.
- Zabrinjava podatak da svako drugo preduzeće raspolaže opremom starom između 5 i 10 godina. Svako četvrto preduzeće ima opremu stariju od 10 godina. Tek nešto manje od petine preduzeća posluje sa novim opremama. Srbija se takođe suočava sa nedostatkom adekvatno obučenih kadrova, istakao je Tomović.
On je dodao da je zakonodavstvo ojačano sa dve nove kategorije, koje se tiču bezbednog rada mladih i bezbednog rada žena. Naime, iznenađuje podatak da je radno angažovano 1,2% osoba mlađih od 15 godina.
Prof.dr Slobodan Morača sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, istakao je značaj povezivanja organizacija civilnog društva sa privredom, univerzitetima, i posebno sa organima vlasti.
- Tema bezbednosti i zdravlja na radu je kod nas nepravedno zapostavljena. Svuda u inostranstvu je ona u top 10 tema, dok kod nas je otprilike na 156. mestu. Ne vidimo koliko je važno stvoriti dezbedno i zdravo radno okruženje, jer će onda i ljudi biti motivisaniji. Veliki je problem kada se u malom preduzeću neko povredi, jer više nemamo ni majstora, ni inženjera, ni stručnjaka. Da li to preduzeće može da ispoštuje rok i kvalitet? 90% firmi ima stav da to kod njih neće funkcionisati. Onda dođe strana firma, koja dokaže da sve odredbe sistema zaštite na radu mogu savršeno funkcionisati. Da li to znači da stranci više vole naše radike nego što mi sami sebe volimo? Ne, oni su jednostavno izračunali da im finansijski nije isplativo da izgube dobrog radnika, rekao je Morača.
On je istakao da većina firmi kod nas ne poseduje finansijsku analizu o tome koliko košta 10 dana odsustva jednog čoveka. Takođe, njegov posao mora da obavi drugi radnik, podsetio je.
- Poseban problem je procena rizika koja je osnov za uspostavljanje sistema! Čemu služi procena rizika koja skuplja prašinu u fioci? Ničemu. Zakon je rekao i da kada dođe do neke promene, firma mora imati novu procenu rizika, rekao je Morača.
Gyorgy Karoly, predstavnik konfederacije sindikata Mađarske i ekspert za bezbednost i zdravlje na radu, rekao je da prema istraživanju Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu, 23% radnika veruje da je njihova bezbednost i zdravlje u opasnosti zbog njihovih radnih zadataka.
- Svaki radnik oseća da zbog svog rada može imati neki problem sa zdravljem. Novi rizici poput stresa i fizičkih opasnosti se stalno pojavljuju. Većina radno aktivnog stanovništva ima neki problem sa rukama ili leđima zbog lošeg stava. Zabrinjava da će operativni radnici živeti u proseku 10 godina manje od ljudi koji rade u kancelarijama. Sa druge strane, radni vek se stalno produžava zakonski, što dodatno otežava čitavu situaciju, podsetio je je Karoly.
On je istakao da je neophodno obezbediti precizne podatke o broju i vrstama povreda na radu u celoj Evropi, zbog toga što još uvek nema konkretnih podataka o smrtnim slučajevima izazvanih povredama na radu.
- Broj inspektora je užasno mali i po mojoj kalkulaciji je potrebno 46 godina da vam inspektor za bezbednost i zdravlje na radu zakuca na vrata kompanije i ovo obeshrabruje. Nažalost, mnogi poslodavci misle da je jednostavnije i jeftinije da plate kaznu, nego da novac potroše na zaštitnu opremu. Ovo se mora menjati, zaključio je Karoly.
