Kako online teroristi regrutuju mlade ljude, ali i kako decu zaštititi od Internet predatora i mnogih opasnosti kojima su izložena, objašnjava Katarina koja na ovu temu drži edukativne radionice i predavanja. Autor je mnogobrojnih naučnih radova, učesnik konferencija, naučnih skupova, tribina i predsednik Nadzornog odbora Udruženja „IT veštak”.
Sve više roditelja je oduševljeno i hvali se činjenicom da, na primer, četvorogodišnjak „zna sam da koristi mobilni telefon”. Koliko je ovo zaista pohvalno?
Veoma pohvalno, ali koliko je zaista i pametno? Spadam u generaciju koja se do svoje 4. godine igrala u parku sa igračkama i sa vršnjacima, stoga mi je nekada čudno kada deca mojih prijatelja ne znaju, za recimo, Lego kocke. Shvatam da je 21. vek doneo promene, novine i nove „igračke” kao što su tableti i mobilni telefoni, ali da li su oni zaista adekvatni za decu?
Da ne budem pogrešno shvaćena – apsolutno podržavam i ohrabrujem IT opismenjavanje dece i mladih, zbog toga što je ovo ipak vek tehnologija. Ali, da li su roditelji svesni da dajući detetu mobilni telefon i tablet u ruke mogu da izazovu i kontraefekat? Koliko su upoznati sa tim da li dete samo igra igrice ili pristupa Internetu i sadržaju koji je za dete neprikladan? Roditelji treba da puste decu u svet novih tehnologija, ali da kroz njega ne koračaju sama, već da im pomognu da razvijaju zdrave navike. Postoje određene aplikacije koje roditelji mogu da instaliraju na telefonima, tabletima i računarima kako bi ograničili vreme koje deca provode na Internetu ili kako bi mogli da prate njihove aktivnosti. Ne treba paranoično detetu zabranjivati aktivnosti na Internetu ili telefonu, ali je uvek bolje te prve korake napraviti „zajedničkim snagama”.
Šta je, po Vašem mišljenju, najveći rizik sa kojim se deca susreću u sajber prostoru?
Rizici su svuda oko nas. Ako prelazimo nepažljivo ulicu i ne gledamo kuda idemo, možemo se sudariti sa nekim na trotoaru ili još gore – može da nas udari auto. Slično je i u sajber prostoru. Postoji nešto što ja volim na svojim predavanjima da zovem „kutura ponašanja na Internetu”. Kod dece je treba razvijati, zbog toga što nas Internet „bomarduje” različitim sadržajima i nosi sa sobom različite rizike.
Najveća opasnost koja vreba su svakako bolesnici poput pedofila, ali volim da istaknem još jedan segment, a to je štetan sadržaj i štetan uticaj koji on ima na našu decu. Na primer, golotinja, skaradno ponašanje, nametanje mišljenja da su ličnosti niskih moralnih kvaliteta idoli, agresivno ponašanje, tuče i slično. Internet je prepun novinskih vesti i klipova koji zaista umeju da vređaju ljudsku inteligenciju i koji su neprikladan sadržaj za decu i mlade. Sa druge strane, primećuje se porast različitih oblika sajber nasilja. Nažalost, od trauma izazvanih sajber maltretiranjem dete ne može da pobegne gašenjem laptopa.
Ko su najčešće, po ustaljenom modelu, Internet predatori?
Psihopate! Kako drugačije možete objasniti osobu koja na bilo koji način seksualno može da zloupotrebljava decu? Nažalost, pedofilija je na Internetu prisutna u velikoj meri, kako na „površinskom” Internetu, tako i na mračnom delu Interneta, koji se popularno zove „Dark ili Deep Web”. Strašno je što i na Facebook-u postoje grupe koje se bave pornografskim materijalom maloletnika.
Ko su online teroristi i koliko je realna opasnost od njih?
Sajber teroristi su teroristi koji su u stanju da izvrše sofisticirani sajber napad velikih dimenzija. Sa druge strane, treba razlikovati prostu upotrebu, odnosno zloupotrebu Interneta u terorističke svrhe. Terorističke grupe koriste sajber prostor za širenje propagande, plasiranje ideoloških, političkih i verskih ideja, koriste ga za međusobnu komunikaciju i organizaciju aktivnosti, kao i za planiranje napada u fizičkom svetu i finansiranje. Sajber prostor je postao novo bojno polje, dovoljno efikasno da teroristi prošire svoju sferu uticaja i nastave da šire strah i paniku. To je upravo i cilj svake grupe – konstantno držanje tenzije da mogu da napadnu, bilo kada i bilo gde.
Da li su i deca na meti online terorista?
Očigledno je da su teroristima ciljna grupa postala upravo deca i mladi. Kao grupa korisnika koja je najaktivnija i koja provodi najviše vremena na društvenim mrežama, mladi i deca su na meti. Aktivnim širenjem uticaja na društvenim mrežama, terorističke grupe i organizacije koriste ovaj medij da pridobiju mlade i da oni prihvate njihove ideje. Društvene mreže su doprinele radikalizaciji kao i regrutaciji, pre svega mladih ljudi koji iz svih krajeva sveta prihvataju načela terorista i priključuju se njihovim redovima.
Internet je postao važan resurs za širenje terorističke propagande i za pružanje uputstava mladim osobama, koje inače ne bi imale direktan kontakt sa grupom. Dostupan je, jeftin i anoniman resurs koji nudi teroristima različite načine za plasiranje poruka, lakšu komunikaciju i uopšte uspostavljanje veze sa potencijalnim regrutima. Neke terorističke grupe imaju sofisticirano online prisustvo koje se ogleda kroz vođenje mnogobrojnih profila na društvenim mrežama, jasno osmišljen sadržaj i multimedijalne platforme. Terorističke organizacije imaju sopstvene sajtove na kojima se mogu pronaći podaci o grupi i ciljevi koji se promovišu, a takođe je moguće skinuti knjige i biltene. Takođe, postoje čak i uputstva o tome kako, na primer, napraviti bombu. Poslednjih godina, izveštaji pokazuju rastući trend da se mladi ljudi samostalno radikalizuju kroz upotrebu Interneta.
Koliko roditelji mogu biti loš model prekomernim korišćenjem društvenih mreža i javnim objavljivanjem fotografija svoje dece?
Roditelj svakako treba da bude uzor detetu uvek, pa i kada je reč o ponašanju na Internetu. Što se tiče objavljivanja fotografija, sa jedne strane shvatam potrebu roditelja da, na primer, pokažu svoje dete prijateljima sa kojima nisu u fizičkom kontaktu ili se pohvale njihovim uspesima. To je u redu ako znate ko su vam prijatelji na društvenim mrežama. Sa druge strane, ako te fotografije može da vidi veliki broj nepoznatih ljudi, može doći do raznih zloupotreba. Osim toga, i dete možete dovesti u opasnost javno saopštavajući gde se sve ono kreće – gde trenira, gde ide u školu i slično. Problem zapravo leži u brzopletosti i nepažnji roditelja. Ako decu učimo da ne treba da prihvataju nepoznate ljude na društvenim mrežama niti sa njima da komuniciraju, onda ni roditelji ne treba to da čine.
Internet ipak pruža nebrojano mnogo pozivnih mogućnosti. Šta podrazumeva „pametno korišćenje Interneta”?
Internet, njegova nadnacionalnost koja ne poznaje granice u fizičkom smislu, kao i sama globalizacija učinili su naš svet povezanijim nego ikada ranije. Gotovo svi – od studenata, vojske, novinara, profesora, špijuna, hakera, poslovnog sektora, država, pa i terorista, su prihvatili umrežavanje kao način okupljanja, funkcionisanja, komunikacije, prikupljanja podataka i informacija, širenja ideja i plasiranja svojih ciljeva. U roku od nekoliko sekundi možemo da komuniciramo sa ljudima na bilo kojoj tački na planeti, bez obzira na to da li se ta komunikacija odnosi na sklapanje važnih poslovnih dogovora ili jednostavno želimo da razgovaramo sa prijateljima.
Razmena informacija obavlja se velikom brzinom. Mladi razvijaju komunikacione veštine što je benefit. Sektori marketinga, PR-a, medija i oglašavanje su delatnosti koje su procvetle. Prednosti sajber prostora je mnogo i to je veliko igralište puno mogućnosti, ali moramo znati da ga pravilno i razumno iskoristimo u našu korist.
Prošle godine je Vlada Srbije usvojila Uredbu o bezbednosti i zaštiti dece prilikom korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija. Da li postoji potreba da se ova oblast reguliše zakonom?
Da. Zakon obavezno mora da se donese što pre! Sajber kriminal je globalni problem, kao što je i zaštita dece globalni problem. Srbija nije isključena, meta je kao i sve druge države sveta, i mora se uhvatiti na pravi način u koštac sa problemom zaštite dece na Internetu. Takođe, neophodno je institucionalnim mehanizmima regulisati ovu oblast, kako zakon ne bi bio samo mrtvo slovo na papiru, nego da pre svega bude efikasan i primenljiv u praksi.
Koja su 3 osnovna saveta za zaštitu dece od Internet predatora?
- Roditelji, pričajte sa svojom decom i objasnite im zašto treba da vode računa o svom ponašanju u sajber svetu i na društvenim mrežama, paralaleno kao i u fizičkom svetu.
- Izgradite odnos poverenja da dete može da vam se obrati za pomoć i savet ukoliko se desi bilo koja vrsta incidentnog ponašanja.
- Pogledajte podešavanja na društvenoj mreži na kojoj vaše dete ima profil i podesite settings koji će zaštiti dete.
Šta prvo treba preduzeti ukoliko dođe do problema i dete postane žrtva u sajber prostoru na bilo koji način?
Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na Internetu je odličan projekat i svako može da prijavi digitalno nasilje nad decom telefonom. Postoje i efikasni online mehanizmi za podnošenje prijava o nelegalnim ili štetnim sadržajima na Internetu. U najekstremnijim slučajevima, posebno kada je reč o dečijoj pedofiliji, treba se obratiti Upravi za visokotehnološki kriminal Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.
