Jedna američka kompanija je, na primer, po dolasku u Srbiju angažovala penzionisane pripadnike britanske i američke službe bezbednosti da organizuju i vode sistem obezbeđenja celog proizvodnog procesa.
Prilikom organizovanja i sprovođenja sistema bezbednosti, i pored toga što je reč o privatnoj kompaniji, navedeni menadžeri bezbednosti imali su punu podršku svojih diplomatsko konzularnih predstavništava, koji su takođe imali zadatak da se uključe u sprovođenje zaštite i nesmetanog funkcionisanja celokupne investicije.
Druga velika kompanija je angažovala pripadnike službe bezbednosti sa zadatkom da direktno štite investiciju, ali i veliki broj svojih državljana, koji su organizovali i vode proizvodni proces.
Slično je bilo sa još nekoliko proizvodnih kapaciteta čiji šefovi obezbeđenja nisu krili da su bili dojučerašnji pripadnici službi bezbednosti u svojim državama. Očigledno je da svi oni u ovome vide samo još jedan u nizu poslovnih izazova, koji izvršavaju u korist određenih kompanija, ali generalno i u interesu svoje države, što je u osnovi i smisao celokupnog angažovanja.
Njihov posao nije bio usko vezan za sistem fizičko-tehničkog obezbeđenja, u okviru kojeg su takođe angažovali veoma stručna lica među kojima ima i naših državljana. Pored ozbiljnog angažovanja u pogledu fizičko-tehničke zaštite, pokazali su i interesovanje za organizovanje radne discipline, počev od stroge zabrane prevremenog izlaska sa posla do najstrožih kazni za upotrebu alkohola. Takve informacije su u svakom trenutku prenosili poslodavcima, koji su im sa druge strane, dali gotovo odrešene ruke kada je reč o pokretanju disciplinskih mera.
Međutim, angažovani pripadnici stranih službi bezbednosti su paralelno pokazali i interesovanje za znatno širi segment, počev od političkih i ekonomskih prilika u državi i regionu, do političkih, ekonomskih i socijalnih odnosa na lokalnom nivou.
Gotovo po pravilu, oni ostvaruju kontakte sa lokalnim organima vlasti, ozbiljnijim političkim subjektima, privrednicima u regionu, ali i sa raznim organizacijama i udruženjima. Nastoje da deluju poslovno i autoritativno. Susretljivi su prema građanima, a sa zaposlenima imaju korektan i prijateljski odnos. Kada je potrebno sprovesti disciplinske sankcije, to po pravilu rade njihovi potčinjeni, a neretko i naši državljani.
Sa druge strane brinu, oni veoma brinu o bezbednosti svojih sunarodnika koji su u našu zemlju upućeni kao stručna lica. Upoznati su sa svakim njihovim privatnim ili organizacionim problemom tokom boravka.
Poznato je da proveravaju preduzeća i pojedince sa kojima bi upravljački menadžment trebalo da stupi u poslovni odnos. Uglavnom je procena menadžera za bezbednost presudna i ona se ne dovodi u pitanje.
Moglo bi se reći da se u navedenim aktivnostima prepoznaje rukopis pripadnika službe bezbednosti. Istine radi, ovo je slučaj kada metode i način rada službe bezbednosti imaju za cilj zaštitu privrednih interesa druge države, koje nisu direktno usmerene protiv države u kojoj se sprovode.
Kada je reč o pozicioniranosti među stranim upravljačkim menadžmentom, uloga zaposlenih u sektoru bezbednosti je veoma važna, mnogo veća nego što je to slučaj u našoj praksi. Ako procene da postoji bilo koji ozbiljniji bezbednosni rizik ili izazov, sigurno je da će ih upravljački menadžment poslušati bez pogovora. U isto vreme, uvek su maksimalno uključeni i upoznati sa samim postupkom odlučivanja i upravljanja u proizvodnji.
Posebno interesovanje angažovani pripadnici bezbednosti pokazuju za sindikalno organizovanje i način sindikalnih aktivnosti, jer znaju koliko obustave rada utiču na proizvodni proces i profit. Zbog toga su izučavanje organizacije rada, programskih aktivnosti, kao i sindikalnih lidera i kontakti sa njima, na veoma visokoj lestvici prioriteta u radu.
Gotovo uvek, neposredno pre početka i tokom održavanja obustave rada, može se videti da su menadžeri bezbednosti maksimalno uključeni. Kako bi mogli da utiču na tok obustave ili na uslove i ciljeve koji se žele postići štrajkom, malo je verovatno da prethodno nisu ostvarili veze i kontakte sa sindikalnim liderima i aktivistima. I ne samo to, nije retkost da im recimo, učine niz usluga i povlastica — bolje radno mesto, zaposlenje člana porodice ili službena putovanja u inostranstvo, na koje će ih podsetiti baš u vreme štrajka.
Kako je reč o obezbeđenju privrednih procesa u drugoj državi, gde je upravljački menadžment veoma upućen na službu koja organizuje i vodi ceo sistem bezbednosti, teško je da se može povući paralela sa sistemom organizovanja i sprovođenja bezbednosti domaćih preduzeća.
Međutim, ono što bi trebalo da usvojimo i naučimo je to da je sistem obezbeđenja mnogo širi i kompleksniji nego što se još uvek kod nas doživljava. Trebamo znati i to, da upravljački menadžment ne može da bude uspešan ukoliko u svom sastavu nema iskusnog i školovanog menadžera bezbednosti.
