Širom SAD-a, ali i sveta, gradovi i imanja pod visokim stepenom rizika počeli su da investiraju u anti-ram barijere – prepreke protiv namernog udara vozilom, da bi se zaštitili od vozila-bombi.
Ova promena je izazvana neophodnošću. Pre 11. septembra, elementi zaštite perimetra, kao što su žičane ograde i kapije, bili su pravljeni tako da se umanji opasnost odvraćanjem, usporavanjem ili sprečavanjem ulaska uljeza.
U najmanjoj meri, kapije i ograde su služile da uspore napadača ili uljeza. Ali napad sa 4 aviona i realna opasnost od strane bombaša-samoubica koji se zabijaju vozilom u zgradu, kao što je napad iz 2003. godine na zgradu Misije UN u Iraku, izmenili su ovu praksu. Nastupila je era anti-ram barijera za vozila.
Savremene kompanije koje projektuju i grade, treba ozbiljno da razmotre opasnost koju predstavljaju vozila-bombe, posebno u visoko-rizičnim zonama. Da bi se to dobro odradilo, treba isplanirati zaštitu perimetra već u prvim fazama projektovanja; treba prikupiti relevantne informacije od investitora i izvršiti analizu mnogobrojnih faktora koji utiču na izbor najadvekatnije anti-ram zaštite.
Planiranje zaštite perimetra u ranoj fazi projektovanja objekta omogućava pravljenje bezbedne razdaljine između potencijalnih napadača i mete. Tada se mogu zadovoljiti estetski zahtevi i strategija sprečavanja kriminala dizajnom okoline (CPTED), da objekat ne bi izgledao kao tvrđava. Zbog toga, mnogi od sledećih ciljeva treba da budu postignuti u ranim fazama projektovanja objekta, kada je to finansijski najpovoljnije. Troškovi zamena i prepravki nakon izgradnje objekta mogu biti znatno veći.
Drugi kritičan aspekt primene programa robusne zaštite perimetra je stvaranje radne grupe koja treba da obezbedi informacije od kritičnog značaja za izbor adekvatne barijere za vozila. Ova grupa treba da se sastoji najmanje od: stručnjaka za bezbednost, inženjera, pejzažnih arhitekti i obezbeđenja samog objekta, državnog ili privatnog, odgovornog za zaštitu objekta i njenih stanara. Ovi ljudi su od kritičnog značaja za procese projektovanja i primene iz više razloga. Oni su upoznati sa projektom zgrade, predlogom infrastrukture a neki će biti zaduženi za zaštitu tog objekta nakon što se izgradi.
Nakon što vlasnici objekta i građevinski tim odluče da integrišu zaštitu perimetra u ranoj fazi projektovanja, i oforme bezbednosnu radnu grupu, mogu početi sa procesom pravljenja plana zaštite perimetra i biranja idealne anti-ram barijere za svoj objekat, još pre njegove izgradnje.
Procena ranjivosti
Prvi korak u planu zaštite perimetra je sprovođenje detaljne analize slabih tačaka. Analiza treba da identifikuje i uzme u obzir imovinu koja treba da bude zaštićena, vrednost imovine, metu, opasnosti i njene potencijalne mogućnosti i ograničenja. Analiza treba da utvrdi verovatnoću i posledice napada, uključujući i gubitak ljudskih života.
Analiza bezbednosti objekta
Analiza slabih tačaka treba da počne od bezbednosne analize. Analiza treba da obuhvati opis lokacije, mete, okolne objekte, puteve i raskrsnice, uređenje zelenih površina, postojeće granice poseda i ograničenja. Na osnovu bezbednosne analize, neophodna razdaljina između perimetra i mete može biti utvrđena. Bezbedna udaljenost je od kritičnog značaja, posebno u gradskim zonama gde su nekretnine skuplje. Putevi su napravljeni tako da se vreme putovanja svede na minimum, a udobnost i bezbednost podignu na maksimum.
Iako je poželjno da se napravi maksimalno rastojanje od potencijalne mete, to može biti teško postići. U zonama gde nije izvodljivo napraviti bezbedno rastojanje između ulaza i mete, regulisanje pravila vožnje, uključujući “traffic calming strategies” (smanjenje broja vozila, sporija vožnja, drugačiji obrasci, u cilju bezbednih ulica za vozače i pešake – prim.prev.) treba da se razmotri. Tu se podrazumeva postavljanje žardinjera, betonskih ograda, ležećih policajaca, nasipa, visokih trotoara i svih drugih estetski prihvatljivih prepreka, da bi se usporile eventualne opasnosti.
Najkritičniji faktor koji treba da se razmotri, kada se analizira opasnost od vozila u pokretu, jeste njegova kinetička energija. Jednostavnije rečeno, kinetička energija je težina i brzina vozila koja mora da bude absorbovana da bi se vozilo zaustavilo.
Važno je imati u vidu da ravan put pruža mogućnost da vozilo postigne maksimalnu brzinu, zato treba da bude određen minimalan broj tačaka pristupa. Idealno rešenje je smanjenje ulaznih tačaka, što će poboljšati bezbednost i smanjiti troškove barijera.
U zonama gde potrebna udaljenost ne može biti postignuta ili gde treba da ulaze velika vozila, izgradnja kontrolnog tunela treba da bude razmotrena. Tunel obezbeđuje prostor za inspekcije vozila i bezbedan perimetar. Koja god strategija da se izabere, cilj je usporavanje ili zaustavljanje vozila, pre nego što ono udari u metu.
Procena opasnosti
Procena opasnosti mora biti sprovedena na objektu, da bi se utvrdilo da li objekat može postati meta i koji bi najverovatniji ishod napada bio. Analiza opasnosti mora uzeti u obzir ovaj rizik, ranjivost i verovatnoću da će se desiti napad, kao i mogući gubitak ljudskih života i imovine ukoliko meta bude napadnuta ili uništena. Analiza opasnosti treba da razmotri maksimalni mogući gubitak (života i imovine ukoliko bi meta bila uništena) i verovatan maksimalni gubitak (realan iznos gubitka koji bi meta pretrpela). Kada se procena opasnosti izvrši, ovaj proces se nastavlja i bira se najadekvatnija barijera za vozila — tip, klasa i dizajn. U sklopu upravljanja rizikom treba da se razmotri budžet predviđen za obezbeđenje mete.
Protok saobraćaja
Kada se identifikuje raspored kontrolnih tačaka, treba da se izvrši analiza protoka saobraćaja. Idealan rezultat ove analize treba da pruži najefikasnija sredstva za održavanje protoka vozila bez većih zadržavanja. To je ravnoteža između očuvanja bezbednosti i kontinuititeta rada.
Angažovanje ljudi
Na kontrolnim tačkama će biti angažovani radnici. Inspekcija vozila i upravljanje barijerama moraju biti dve posebne radne pozicije, da bi se izbegao neovlašćeni ulaz u obezbeđeni perimetar. Ulazak treba da bude dopušten tek kada osoba zadužena za kontrolu izvrši sve provere vozila
Vrsta barijere
Nakon analize ranjivosti, kompanija treba da prikupi ponude od raznih proizvođača, da bi pronašla najadekvatniju anti-ram barijeru. Kompanija pre svega bira između pasivnih barijera, kao što su stubići i žardinjere i aktivnih barijera, kao što su kapije i ograde na motorni pogon i električni stubići koji se spuštaju i podižu.
Izgled
Prvo i najvažnije, estetika mora biti uzeta u obzir. Mete u urbanim zonama zahtevaju prilično diskretan uređaj za zaštitu perimetra kao što su stubići, žardinjere i nasipi koji se uklapaju u okolinu. Sa druge strane, zaštita meta u problematičnim delovima grada može zahtevati barijere kao što su betonske ograde i anti-ram zidovi.
Mnogi proizvođači nude zaštitne barijere sa plitkom ugradnjom. Podzemne infrastrukture, posebno u gradskim zonama, onemogućavaju duboka ukopavanja. Zbog toga treba da se nabavi plitko-ugradna barijera, čija je zamena, u slučaju potrebe, brža i jeftinija.
Dimenzije barijera
Potrebno je utvrditi potrebne dimenzije barijere. Mnogi proizvođači proizvode barijere u skladu sa konkretnim potrebama. Dimenzije treba da budu prilagođene i za prolazak velikih vozila , kao što su vatrogasna vozila, čak i pri širokom luku okretanja.
Struja
Ukoliko se izabere anti-ram barijera na motorni pogon, mora se obezbediti stalan i neprekidan izvor struje, sa rezervnim izvorom. Neki proizvođači nude standardni ili nadograđeni akumulator, da bi se obezbedio kontinuiran rad barijere tokom neplaniranih nestanaka struje.
Bezbednost
Postojanje barijere mora biti jasno naznačeno vozačima i pešacima. Barijere ne samo da definišu granice štićene zone, već i svode na minimum slučajne ulaske od strane neovlašćenih osoba. Natpis koji upozorava na postojanje barijere za vozila mora biti jednostavno formulisan. Mnogi proizvođači barijera nude i nalepnice, da bi se upozorila vozila koja nailaze ka obezbeđenoj zoni.
Druga opcija je da se razmotri postavljanje svetleće rampe sa diodama uz anti-ram barijeru na motorni pogon. Ova rampa treba da bude odmah ispred barijere, da bi pokazivala njen tačan položaj. Rampa treba da bude postavljena ispred barijere i da na njoj piše jasna komanda vozilima koja nailaze, kao što je STOP. U zavisnosti od estetskih ograničenja, proizvođači mogu obojiti barijeru svetlom bojom, da bi se napravio jak kontrast u odnosu na ulicu.
Kontrolne tačke koje su vrlo blizu trotoara mogu konstantno davati zvučni signal i na taj način upozoravati pešake na otvorenu barijeru. Ipak, treba se maksimalno potruditi da se izbegne blizina trotoara.
Bez obzira koja se sredstva upozorenja koriste, neophodno je postarati se da motoristi budu svesni blizine barijere, da ne bi slučajno naleteli.
Mnoge barijere su opremljene sa „safety loops“ uređajima (bezbednosni uređaji za magnetnu detekciju vozila – prim.prev.) koji signaliziraju prisustvo vozila blizu barijere.
Osvetljenje
Druga važna stavka je osvetljenje. U zavisnosti od udaljenosti kontrolne tačke od mete i procedura inspekcije, adekvatno osvetljenje je neophodno da bi se radnicima obezbeđenja obezbedila vidljivost prilikom pregleda vozila i robe, pre nego što se odobri ulaz. Osvetljenje treba da bude dovoljno ali ne zaslepljujuće, da bi vozači jasno videli sve kontrolne tačke. Najčešći tip osvetljenja je stalno osvetljenje. Osvetljenje takođe treba da omogući CCTV sistemu jasnu sliku kontrolnih tačaka.
Bezbednosne kamere i alarmi
Da bi se sprečile sabotaže barijera u udaljenim objektima ili tokom večeri i noći, mogu se instalirati CCTV oprema i alarmne tačke na barijeri za vozila. CCTV oprema će omogućiti neprekidni nadzor kontrolnih tačaka sa udaljenog objekta. Može biti instaliran i sistem detekcije upada, u cilju dodatne zaštite objekta od neovlašćenog ulaza.
Opasnost od terorista samoubica u vozilima-bombama je uticala da ugradnja anti-ram barijera postane bitna stavka prilikom gradnje novih objekata. U visoko- rizičnim zonama, temeljnom procenom opasnosti po određeni objekat, kompanija i njen projektni tim mogu uneti na početku projekta posebne anti-ram barijere koje će pružiti neophodnu zaštitu, a da okolina objekta ne izgleda kao ratna zona. Minimiziranjem pristupa, anti-ram barijere otežavaju teroristima i drugim kriminalcima da se približe dovoljno da naude objektu i ljudima u njemu.
