U analizi istraživanja javnog mnjenja u zemljama Zapadnog Balkana, paradoksalno se pokazalo da iako imaju poverenja u policiju, čak 45% građana smatra da policija ne služi interesima građana, dok 58% njih misli da je korumpirana. Ovaj podatak zabrinjava, zbog toga što može da znači da su se građani pomirili sa sveprisutnošću korupcije u društvu.
Ne ohrabruje ni podatak da policiji najmanje veruju mladi ljudi, dok blizu 70% građana starijih od 65 godina veruje ovoj instituciji. U Srbiji i Albaniji, na primer, procenat poverenja u policiju ravnomerno raste od najmlađih ka najstarijim građanima.
Granična, saobraćajna i kriminalistička policija, kao i bliski saradnici ministara unutrašnjih poslova izdvojeni su kao najkorumpiraniji delovi policije. Specijalne jedinice, jedinice za upravne poslove i zaštitu javnog reda i mira, percipiraju kao najmanje korpumpirane delovi ove institucije.
Skoro dve trećine ispitanika smatra da politika i političari gotovo u potpunosti utiču na rad policije. Mišljenje da je policija politizovana je posebno dominantno u BiH, gde ovo smatra čak 79% građana, i u Srbiji, njih 70%.
Srbi će se poslednji od stanovnika Zapadnog Balkana odlučiti da prijave korupciju u policiji. Sa druge strane, čak 70% Makedonaca bilo bi spremno da to uradi. Ipak, prijavljivanje korupcije bi se znatno povećalo u svim državama ukoliko bi bilo anonimno, što ukazuje na to da građani nemaju poverenja u mehanizme za borbu protiv korupcije ili se jednostavno boje posledica.
Prema mišljenjima građana, za borbu protiv korupcije najodgovornije su vlade zemalja (20%). Nakon toga dolaze unutrašnja kontrola policije, ministar unutrašnjih poslova i agencije za borbu protiv korupcije. Građani očigledno doživljavaju da je korupcija problem koji je povezan sa politikom, ali očekuju da civilno društvo, takođe treba direktno učestvovati u borbi protiv korupcije.
