U izveštaju se, između ostalog, obrađuju teme: bezbednosno okruženje, terorizam, ekstremizam, strano obaveštajno delovanje, zaštita privrednog sistema, korupcija i organizovani kriminal, energetska bezbednost, informatička bezbednost, ratni zločini, pitanja nestalih osoba, kao i mnoge druge goruće teme bezbednosti.
U okviru teme bezbednosno okruženje, navodi se da pojas nestabilnosti oko Evrope — sever Afrike, Bliski istok, sever Azije, nastavlja da generiše bezbednosne izazove. Iz navedenih područja se prema Evropi prelivaju bezbednosni izazovi u vidu masovnih nekontrolisanih migracija, ali i pretnje u vidu terorizma, ekstremizma, proliferacije oružja za masovno uništavanje, kao i regionalnih oružanih sukoba u Siriji, Iraku, Libiji, Jemenu i Ukrajini. U isto vreme, zabeležen je porast organizovanog kriminala i krijumčarenja ljudi, oružja i roba, ali i radikalizacija putem društvenih mreža.
Obeležja država jugoistočnog susedstva Hrvatske, prema izveštaju su i dalje slabe institucije, unutrašnja politička previranja, brojna nerešena etnička i nacionalna pitanja, nedovoljan gospodarski rast, korupcija i nezaposlenost.
Ističe se da se narušeni odnosi Ruske Federacije i zapadnih država nisu mnogo poboljšali, i da Rusija nastoji da ograniči dalje širenje i uticaj NATO-a i EU prema istoku Evrope. Ukrajina je u statusu zamrznutog konflikta, a političko rešenje sukoba je i dalje neizvesno.
Oružani sukobi na Bliskom istoku su se nastavili. U Siriji je nastavljen građanski rat, gde je ISIL doživeo poraze uz napredovanje snaga vlade u Damasku, potpomognutih Rusijom, Iranom i libanskim Hezbollahom, kao i kurdsko-arapskim snagama koje su potpomognute protivterorističkom koalicijom koju predvodi SAD. Irak je oslobodio Mosul, najveće uporište ISIL-a. I pored toga što je doživeo poraze ISIL nastoji da proširi uticaj na područja Avganistana i jugoistočne Azije.
Rivalitet globalnih i regionalnih sila, na području Bliskog istoka, izaziva dodatne tenzije, uz produbljivanje jaza između muslimana sunita i šita.
Severnu Afriku i dalje karakteriše nestabilnost uz oružane sukobe u Libiji i Egiptu. Rezultat toga su migracije, nezadovoljne države u celini, kao i teroristički napadi.
Terorizam je i dalje jedna od najznačajnijih pretnji bezbednosti građana Evrope. Iako je ISIL zadnjih godina bio dominantan, Al Qaida je i dalje aktivna, posebno u Africi, Jemenu i Pakistanu. SOA procenjuje da teroristički napad na hrvatskoj teritoriji nije verovatan, ali se takva mogućnost ne može isključiti.
Kako je imenovano u izveštaju, u državama hrvatskog jugoistočnog susedstva (očigledno misle na Srbiju, BiH, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju – pri. autora), koje imaju brojne radikalne islamističke zajednice, mogućnost napada je umerena, dok je verovatnoća terorističkih napada u državama zapadne Evrope visoka.
Masovni ulazak migranata u Evropu se nastavio, i pored toga što je smanjen priliv preko tzv. balkanske rute. Procena je da će se zbog brojnih uzroka, migrantski pritisak prema Evropi nastaviti. Dugoročni izazov za evropska društva, vezan uz masovne migracije, jeste pitanje integracije i izbegavanje stvaranja zatvorenih i izolovanih useljeničkih zajednica, koje bi bile pogodne za jačanje ekstremizma, kriminala i siromaštva, a posebno terorizma.
Transnacionalni bezbednosni izazovi su sve izraženiji. Sve veće oslanjanje na moderne informatičke i komunikacijske tehnologije, povećava ranjivost od sajber pretnji. Primera radi, sve su izraženije aktivnosti povezane sa korišćenjem popularnog Dark weba, na kojem se odvijaju mnoge kriminalne transakcije uz korišćenje virtualnih valuta.
Klimatske promene dovode do nestašice vode i hrane, prirodnh katastrofa, političkih i društvenih sukoba, kao i migracija stanovništva.
Sigurnosno-obavještajna agencija (SOA) Republike Hrvatske odgovorna je za prikupljanje, analizu, obradu i ocenu podataka koji su od značaja za nacionalnu bezbednost ove države.
