Pored obaveze i odgovornosti da pacijenti i zaposleni budu u potpunosti sigurni, poseban izazov su skupa medicinska oprema i lekovi koji mogu biti veoma štetni ako se nepropisno konzumiraju, a koji su često na meti krađa. Kada čujemo da 59 flaša metadona vredi oko 200 miliona dinara, jasno nam je zbog čega su bolnice često na meti lopova.
Važnost fizičko-tehničkog obezbeđenja zdravstvene ustanove
Iako su bolnice dugo izbegavale neke od mera obezbeđenja, čini se da su svi vremenom shvatili koliko je bitan lanac sugurnosti — kako za zaposlene i pacijente, tako i za posetioce.
Cilj video nadzora je da se spreče krađe, kako vrednih stvari poput računara i mobilnih telefona, tako i krađe lekova koje nisu retkost. Savremeni sistemi kontrole pristupa, omogući će mnogo lakše kretanje u hitnim slučajevima od klasično zaključanih vrata, dok će unutrašnjim odeljenjima imati pristup samo zaposleni i oni kojima se to dozvoli. Obučeni službenici obezbeđenja koji će obilaziti kritična mesta i tako rizike svesti na minimum su ključna karika bezbednosti svake zdravstvene ustanove. Alarmni i protivprovalni sistemi su takođe odlično rešenje u zavisnosti od potreba i izgleda objekta.
Bezbednosna kontrola kao prevencija kriminalnih aktivnosti i zločina
Nedavno je u ruskom gradu Murmansku, pacijent nožem ubio svog lekara. Na drugom kraju sveta, 3 meseca pre toga, bivši lekar je u jednoj Njujorškoj bolnici ubio doktorku i ranio još 6 osoba. Ovo, nažalost, nisu usamljeni slučajevi i tragedije se dešavaju i kod nas.
Bolnice bi trebalo da izvuku lekcije iz ovih užasnih situacija. Metal detektori i „panic tasteri” u velikoj meri mogu da spreče ovakve događaje i da povećaju bezbednost. Posebno oprezne bi trebalo da budu zdravstvene ustanove koje se nalaze u rizičnim naseljima.
Tokom 2016. godine, u neke zdravstvene ustanove u Srbiji uvedeni su metal detektori i „panic tasteri”, kako bi se smanjili napadi na zdravstvene radnike, zbog toga što je primećeno da, na primer, mentalno obolele osobe često dolaze u sukob sa zaposlenima.
Podsticanje zdravstvenih radnika da prijavljuju incidente
Veoma je bitno da zdravstveni radnici prijave bilo kakve čudne ili potencijalno nasilne aktivnosti koje primete. Pored adekvatnog fizičko-tehničkog obezbeđenja, ljudi su ključan faktor za bezbednost svake organizacije.
U Srbiji je, na primer, napravljen veliki pomak, kada je 2016. godine Ministarstvo zdravlja formiralo Komisiju za bezbednost zdravstvenih radnika koju čini 10 članova predstavnika lekarske komore, farmaceutske komore, zdravstvenih sindikata i predstavnika ministarstva zdravlja.
Komisija ima zadatak da prati stanje bezbednosti i pokreće inicijative za bolju bezbednost svih zaposlenih u zdravstvu.
