Međutim, da li je zaista tako? Mnoge kompanije posluju verujući u nekoliko mitova koji ih sprečavaju da ulažu u fizičko-tehničko obezbeđenje onoliko koliko bi trebalo. Razbijanje ovih netačnih uverenja, suštinski je korak u preduzimanju odgovarajućih mera bezbednosti ‒ kako bi i zaposleni i posetioci bili sigurniji.
- Jedno bezbednosno rešenje je dovoljno za čitav objekat
Uobičajeno je mišljenje da je korišćenje, na primer, kartica za kontrolu pristupa dovoljno kako bi se zaštitio objekat. Iako je ovo veoma bitna karika u lancu fizičko-tehničkog obezbeđenja, svakako nije dovoljna.
U praksi, efikasno fizičko obezbeđenje podrazumeva mnoge ključne organizacione mere u firmi. Na primer, odlični službenici obezbeđenja su obučeni da prepoznaju i ublaže pretnje od bilo koje vrste nasilja na radnom mestu. Osim toga, oni su pripremljeni za postupanje u vanrednim situacijuma kada dođe do incidenta.
Čak i naizgled manje bitne navike, kao što je zaključavanje vrata kancelarije kada se odlazi na pauzu, doprinose većoj bezbednosti i šalju poruku da čitav tim ozbiljno shvata značaj fizičke bezbednosti.
- „Nismo dovoljno veliki da bismo bili ugroženi fizičkim opasnostima”
Mala preduzeća često posluju pod pretpostavkom da neće biti potencijalna meta fizičkog napada. U realnosti, „meki ciljevi” su mnogo rizičniji nego što je to slučaj sa velikim objektima, upravo zbog toga što napadači znaju da su njihove bezbednosne mere skromnije.
Meta većine terorističkih napada i drugih nasilnih incidenata u poslednje vreme su bile „meke lokacije”, kao što su mala preduzeća, škole i crkve. Cilj ovakvih napada je uglavnom izazivanje štete i straha među stanovništvom, tako da veličina kompanije nije bitna, već je važno u kojoj meri je ona spremna da odgovori na taj napad.
Proaktivni pristup bezbednosti je od suštinskog značaja za transformaciju vaše kompanije u „tešku metu”, čije će bezbednosne mere u potpunosti odvratiti nasilne incidente.
- „Nismo imali problema, tako da ne moramo ništa da preduzimamo”
Ovaj mit o previše malom i nepoznatom riziku se često spominje u priči o fizičko-tehničkom obezbeđenju, ali i o sajber bezbednosti. Zapravo, stručnjaci za sajber bezbednost kažu da postoje dve vrste organizacija: one koje znaju da su bile na meti sajber napada, i one koje to još uvek ne znaju.
Ovo se može primeniti i na fizičko-tehničko obezbeđenje. To što niste bili svedok incidenta, niste primetili krađu ili druge bezbednosne rizike u vašem objektu, ne znači da je vaša kompanija preduzela sve neophodne mere. To je daleko od istine.
Loša informisanost je često izvor problema. Zbog pretpostavke da je sve u redu mogu biti ugroženi svi zaposleni. Ozbiljne firme koje ulažu u sveobuhvatnu procenu rizika, često na taj način otkrivaju ključne slabosti koje drugačije ne bi mogle da primete. Ublažavanje potencijalnog rizika pre nego što se dogodi incident je zapravo povrat investicija koje ste uložili u procenu.
- „Nemamo budžet za dodatne mere bezbednosti”
Mala, a često i srednja preduzeća, smatraju da nemaju finansijska sredstva za ulaganje u bezbednost. Uz dugačak platni spisak, marketinške aktivnosti i ostale neočekivane troškove, može vam se činiti da vam fizičko obezbeđenje nije neophodno.
Suština je da će vam trenutno ulaganje u dodatne mere bezbednosti zapravo pomoći da uštedite novac. Oko 727 miliona dolara se godišnje gubi kao posledica nasilja na radnom mestu i zbog neproduktivnosti. Firma u kojoj se dogodi fizičko nasilje se suočava sa teškom borbom kako bi se povratilo poverenje klijenata, ali i sa skupim sudskim troškovima.
Analizirajte šta vam je neophodno u lancu fizičko-tehničkog obezbeđenja, jer na tržištu postoje i ekonomična bezbednosna rešenja koja adekvatno mogu štititi vašu ustanovu. Čak i jednostavna bezbednosna mera poput video nadzora ili kontrole pristupa, može smanjiti rizik od neovlašćenog pristupa, krađe, zlonamernog uništavanja opreme ili fizičkog konflikta.
- „Naša firma je jedna velika, srećna porodica”
Mnoge firme posluju pod pretpostavkom da rizici dolaze samo od spolja. Međutim, ozbiljne pretnje često dolaze upravo od ljudi sa kojima radite.
Dok vaš tim treba biti oprezan i spreman da odgovori na pretnje koje dolaze spolja, naučite da prepoznate unutrašnje opasnosti. Na primer, kako reaguje osoba koja je sklona nasilničkom ponašanju i koja možda planira da nekoga napadne. Nemojte zaboraviti na obuku koja zaposlene edukuje o opasnosti nasilja na radnom mestu.
Nemojte ignorisati očigledne znakove da nešto nije u redu, kao što su svađe, prepirke i neprijateljsko ponašanje ka nekom od zaposlenih. Poželjno je da svaki zaposleni ima mogućnost da anonimo prijavi neobično ponašanje.
Kada se vaši zaposleni, ali i klijenti osećaju bezbedno, povećava se i njihovo zadovoljstvo i produktivnost. I ono što je najvažnije, znaćete da ste učinili sve, kako bi vaša firma bila sigurno i pozitivno okruženje. To je vredno svake investicije.
