Predložene zakonske izmene neće bitnije uticati na metod i način rada BIA, kao ni na obim i vrstu poslova koji obavlja, jer to iziskuje ozbiljnije zakonske izmene uz prethodnu političku i stručnu saglasnost o tome da li metode, sredstva i način rada službe bezbednosti treba da budu regulisani zakonom ili podzakonskim aktima unutar same službe bezbednosti.
U prvom članu izmena se navodi da akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta donosi direktor BIA, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije. Dalje se precizira da se ovim aktom posebno uređuju organizacione jedinice, poslovi koji se u okviru njih obavljaju, način rukovođenja, ovlašćenja i odgovornosti rukovodilaca, unutrašnja kontrola i interna revizija, međusobni odnos organizacionih jedinica, način saradnje sa drugim državnim organima, podela radnih mesta, vrste radnih mesta, kao i opis poslova, raspon zvanja, status pripadnika, potreban broj izvršilaca, kao i uslovi za svako radno mesto.
Predlagač je ovom izmenom predvideo da se na jednom mestu uredi unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta, za koji se odmah u narednom stavu naznačuje da su podaci koji su sadržani u aktu o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta tajni. Ne treba isključiti mogućnost ozbiljnije promene unutrašnjeg uređenja BIA nakon usvajanja zakonskih izmena.
Navedene zakonske izmene preciziraju i dopunjuju zasnivanje radnog odnosa, bezbednosno proveravanje u slučaju zasnivanja radnog odnosa, stručno usavršavanje, zvanja, plate i ocenjivanje pripadnika BIA, jer je dosadašnjim zakonskim rešenjima bilo predviđeno da se na prava, dužnosti i odgovornosti po osnovu radnog odnosa na pripadnike BIA primenjuju propisi koji važe za radnike ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove. Bliži uslovi i način ostvarivanja prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa pripadnika takođe se uređuju posebnim aktom – pravilnikom o radu.
Znatno sadržajnihe izmene u pogledu načina rada i zakonskih ovlašćenja BIA predstavljaju zakonske izmene iz 2014. godine, koje su se odnosile na posebne mere kojima se odstupa od nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opštenja (tajni nadzor i snimanje komunikacije, statistički elektronski nadzor komunikacije i informacionih sistema, računarsko pretraživanje već obrađenih ličnih i drugih podataka), a koje se mogu odrediti prema licu, grupi ili organizaciji za koju postoje osnovi sumnje da preduzima radnje usmerene protiv bezbednosti Republike Srbije.
Kada je reč o primeni sredstava i metoda u operativnom radu BIA, kao i kada je reč o nadležnostima, očigledno da još uvek ne postoji precizan stav, odnosno da li rešenja treba da budu obuhvaćena zakonom ili aktom unutar službe bezbednosti.
Zakonom o Agenciji za nacionalnu bezebdnost Crne Gore, između ostalog peciziraju se nadležnosti i način vršenja posla, sredstva i metode prikupljanja podataka, tajno prikupljanje podataka, evidentiranje, korišćenje i čuvanje podataka. Slične odredbe su sadržane i u Zakonu o sigurnosno-obavještajnom sustavu Republike Hrvatske.
