Godišnje se u Srbiji proda narkotika u iznosu nešto većem od 200 miliona evra, a u isto vreme narko dileri i njihove kriminogene organizacije od tog iznosa ostvare profit veći od 120 milona evra. Na taj način stečen novac vođe kriminalnih organizacija najčešće ulažu u nekretnine – izgradnju stambenih i poslovnih zgrada u većim gradovima u Srbiji. Stoga oni uspevaju ne samo da novac legalizuju, već ga i udvostručuju!
Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”, u Srbiji ima više od 150.000 registrovanih korisnika opijata, a najviše je aktivnih zavisnika od heriona i ima ih približno 20.000.
Ovi podaci pokazuju i da je sredinom prethodne decenije dnevna potrošnja heroina u Beogradu bila oko 20 kilograma, dok se, na primer, u Smederevu konzumiralo i do pola kilograma dnevno.
Kilogram heriona na srpskom tržištu dostiže cenu i do 12.000 evra, dok je za čist herion potrebno izdvojiti i do 15.000 evra. Međutim, čist heroin je gotovo nemoguće naći na ulicama, jer se on uglavnom meša sa mlekom u prahu, talkom, gipsom, karbonat sodom, brašnom, šećerom – tako da u jednom gramu često nema više od 20% heroina. Istina, to mu snižava cenu na često manje od 2.000 dinara po gramu.
Zarada po kilogramu je oko 25.000 evra, koliko uzimaju glavni dileri, dok ostali u lancu dok „roba ne dođe do krajnjeg kupca“ ostvaruju zaradu tako što umanjuju kvalitet jedne mere heroina. Na taj način se na kraju od 1 kilograma heroina, koji je koštao recimo 12.000 evra, na ulici „rasturi“ oko 4 kilograma narkotičke supstance, po ceni od oko 2.000 dinara po gramu. Drugim rečima, dostigne se cifra od oko 60.000 evra za isti kilogram heroina.
Sa druge strane, cena kilograma kokaina kao „najkavalitetnje droge“ na tržištu je oko 40.000 evra. Jedan gram čistog kokaina košta između 80 i 100 evra, dok se mešani prodaje za oko 50 evra. Zaradu je lako izračunati, u proseku 50.000 evra jer je procenjena čistoća kokaina, po jednoj dozi na tržištu Srbije oko 30%.
Marihuna koja je veoma rasprostranjena i lako dostupna, može se na veliko nabaviti po ceni od 500 do 1.000 evra za 1 kilogram. Cena varira u zavisnosti od toga da li je uzgajana na teritoriji Srbije ili je uvezena sa područja Albanije preko Kosova i Metohije i Crne Gore. Cena jednog grama se kreće u rasponu od 500 do 1.000 dinara. Dakle, maloprodajna cena kilograma marihuane je između 4.000 i 5.000 evra, pa je zarada na kilogramu gotovo uvek veća od 3.000 evra.
Za 1000 komada tableta ekstazi u velikoprodaji treba izdvojiti između 1.500 i 2.000 evra, a cena u maloprodaji varira i kreće se od 500 do 1.000 dinara po komadu. Ima slučajeva kada je cena i niža. Po toj računici, jer u ovom slučaju je teško dodavati druge susptance kako bi se povećala količina, u maloprodaji se 1000 komada proda u proseku za 5.000 evra. Zarada je 3.000 ili 4.000 evra.
Na ovaj način „zarađen“ novac najčešće se deli na dva dela. Onaj najveći uzimaju vođe i organizatori kriminalnih organizacija, koji novac uglavnom ubacuju u legalne tokove ulaganjem u tržište nekretnina. Mnogi će reći da je važno da je novac tu, ne razmišljajući o poreklu istog, jer ko je još u Srbiji proverio odakle određenoj firmi novac za investiranje u izgradnju poslovnih i stambenih objekata?
Često su se, na primer, 2009. i 2010. godine mogli čuti komentari da ljudima nije jasno zašto se hapse oni koji drogu „rasturaju“ po svetu, a u Srbiju ulažu „zarađen“ novac. Odgovor je veoma jednostavan – jednom nezakonito urađen posao uvek rađa drugi nezakonit posao. Takav novac koji se širi na sve svere u vidu mita, korupcije i privida da je sve dozvoljeno je rak rana našeg društva.
Druga grupa koja ima „koristi“ od prodaje droge su dilerski kanali. Veliki broj, a reč je o desetimana hiljada mladih ljudi, novac ne zaradi već naplaćuje u naturi kroz konzumiranje narkotika. U ovom slučaju tržišni uslovi i način poslovanja se nisu promenili od vremena kada je Karl Marks u svom čuvenom „Kapitalu“ opisao kako poslodavci ostvaruju profit. Jer, kako drugačije shvatiti činjenicu da „vojska“ dilera na rubu socijalne egzistencije radi za narko organizacije za dnevevnu dozu droge?
Namera ovog teksta nije da se ospori rad operativnih sastava policije i službe bezbednosti. Naprotiv, samo oni koji su radili i sada rade u operativnom sastavu znaju koliko je potrebno angažovanja, strpljenja, požrtvovanja, hrabrosti i upornosti da bi se jedna kriminalna grupa osujetila i dokazala inkriminisana aktivnost.
Pored nesumnjivih zdravstevnih i socijalnih problema koje narkomanija nosi sa sobom, država bi trebalo da se uključi na još više načina kako bi se 200 miliona evra od građana Srbije, na godišnjem nivou, usmerilo u znatno pozitivnijem smeru.
