U ovoj godini je do avgusta život izgubilo čak 34 vozača što je podatak koji zabrinjava, iako je ovo značajan pomak u odnosu na 2009. godinu kada je, pa primer, poginulo 111 vozača dvotočkaša. I sam sam imao nekoliko nezgoda sa motociklom, ali uvek volim da podestim na izreku da „Nema loših vremenskih uslova, postoji samo loša zaštitna oprema” , ovako svoju priču za SecuritySee počinje stručnjak za bezbednost motociklista i predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista dr Vladimir Jevtić.
Prema podacima OECD, na globalnom nivou je registrovano oko 313 miliona dvotočkaša, sa tendencijom stalnog rasta i često se čuje da je motocikl prevozno sredstvo budućnosti. U našoj zemlji je prema poslednjim podacima registrovano oko 75.000 dvotočkaša, što ne čudi s obzirom na prednosti ovog sredstva kao što su mobilnost, ekonomičnost i briga o životnoj sredini.
Ipak, procene su da svake godine u svetu u nezgodama pogine više od 180.000 vozača dvotočkaša! Rizik od stradanja motocikliste je u nekim zemljama i do 50 puta veći u odnosu na vozača putničkog vozila.
- Faktora rizika je mnogo i činjenica je da su motociklista jedna od najugoženijih grupa u saobraćaju. Počev od ljudskih faktora kao što su neprilagođena brzina, alkohol i slaba edukacija vozača, pa do loših stanja na putevima i neispravnih motocikala. U ovoj godini je do avgusta život izgubilo čak 34 vozača što je podatak koji zabrinjava, iako je ovo značajan pomak u odnosu na 2009. godinu kada je, pa primer, poginulo 111 vozača dvotočkaša. Ipak, bićemo zadovoljni tek kada smrtnost svedemo na minimum i zato nas očekuje još dosta rada, objašnjava Vladimir Jevtić.
Asocijacija za bezbednost motociklista, na čijem je Vladimir čelu, se preko 10 godina nizom aktivnosti, projektima i kampanjama bavi unapređenjem bezbednosti motociklista kako bi se smanjio broj stradalih, ali i promovisala masovnija upotreba ovog prevoznog sredstva.
Samo proteklog meseca je ABM sa Agencijom za bezbednost saobraćaja sprovela trening bezbedne vožnje za 200 motociklista i mopedista u lokalnim zajednicama i za 500 mladih.
- Verujte da jednodnevni treninzi koji ABM organizuje, menja 5 do 7 godina vozačkog iskustva. Samoobuka motociklista je nedovoljna i jedan od ključnih faktora stradanja, zato toliko pažnje usmeravamo na edukaciju i obuke, sa akcentom na treninge bezbedne vožnje. Nivo obuke u Srbiji je još uvek nažalost na nezavidnom nivou, pa preporučujem da ukoliko želite da nadogradite svoje znanje nakon položenog vozačkog ispita, to usavršavanje potražite među stručnjacima, savetuje Jevtić.
ABM okuplja najeminentnije stručnjake iz oblasti bezbednosti saobraćaja, eksperte za bezbednost motociklista, iskusne moto instruktore i moto sportiste, stručnjake medicine, moto klubove, medije. Svi oni imaju zajedničku misiju. Da podignu svest motociklista o tome koliko je bitno da budu uočljivi u saobraćaju, da nose adekvatnu zaštitnu opremu, da zaborave na tzv. „provlačenje” koje je i zakonom zabranjeno, da imaju u vidu da su raskrsnice najčešće mesto nezgoda.
Vrlo često na treninge bezbedne vožnje dolaze motociklisti sa hiljadama pređenih kilometara iza sebe, a trening završe konstacijom „gde ste bili ranije”, što je veliki uspeh. Ipak, pitali smo Vladimira šta savetuje mladima koji su često željni dokazivanja i brze vožnje.
- Dajte sebi dovoljno vremena za reagovanje. Vozači putničkih automobila nas često ne primećuju. Čak i kada primete, verovatno je da nemaju iskustva sa vožnjom dvotočkaša i da ne mogu pravilo da procene brzinu kretanja i način reagovanja, pa njihove dalje odluke mogu direktno doprineti nastanku nezgode i ozbiljnom povređivanju.
Jevtić zaključuje da će zajednički rad i zaganje svih koji mogu da doprinesu poboljšanju u ovoj oblasti u Srbiji učiniti sve motocikliste značajno bezbednijim.