Prema podacima međunarodne nevladine organizacije „Save the children” , najmanje četvrt miliona sirijske dece živi pod brutalnom opsadom. Njihovi domovi bukvalno su pretvoreni u „zatvore na otvorenom” u kojima ova deca prolaze kroz ogromne patnje i nepravde.
Kakve su mogućnosti za ovu decu koja rastu i predstavljaju sliku budućnosti Sirije?
Sve ukazuje na to da će mnogi od njih trpeti dugoročne psihološke ali i fizičke posledice. Građanski rat je u ovoj zemlji do sada odneo najmanje 200.000 života, dok je više od polovine populacije raseljeno. Blizu 650.000 ljudi živi pod potpunom opsadom i u nehumanim uslovima, bez ikakve humanitarne pomoći.
Da stvar bude još gora, kraj rata se ne nazire a nasilje i očaj se pogoršavaju, zbog toga što države masovno zatvaraju svoje granice iz straha od izlaganja svojih državljana islamističkom ektremizmu.
Država Jordan je na primer, prihvatila sirijske izbeglice, ali je nakon samoubilačkog napada automobilom u kojem su život izgubili jordanski vojnici u junu 2016. godine, i ova zemlja zabranila svaki pristup izbeglicama – čak i službama za pomoć koje bi pružale hranu, vodu i medicinsku negu.
Ono što posebno brine jeste činjenica da se u ovim ratnim uslovima stvaraju čitave generacije potencijalnih mladih džihadista. Izveštaj organizacije „Save the children” pokazuje da ova deca postaju sve agresivnija, povučenija, sve depresivnija i da gube nadu u svoju budućnost. Zbog neuhranjenosti oni koriste stočnu hranu i lišće, a zabeležen je i sve veći broj maloletničkih, sitnih zločina. Vojska regrutuje decu uz obećanje da će im davati jedan obrok dnevno!
Ovi poražavajući izveštaji govore i o roditeljima ubijenim u potrazi za hranom i medicinskim sredstvima, koji iza sebe ostavljaju očajnu siročad koja su prepuštena sebi. Lutajući opasnim ulicama, oružje i vojska za ovu decu su jedina stvarnost koju poznaju. Tradicionalne socijalne strukture su iščezle nakon fizičkog raspada porodica i kuća. Beleži se veliki broj dečijih brakova, kako bi se smanjilo opterenćenje za smeštaj i ishranu sve dece.
Neminovno je da će mnoga od ove dece imati posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) i biti sklona nasilju. Statistika pokazuje da se sve više dece priključuje vojnim formacijama kao jedinom utočištu i da su bombaši samoubice sve češće upravo deca. Poremećaj mentalnog zdravlja, emocionalni poremećaji, noćne more i anksioznost su samo neke od očekivanih posledica. Iako se misli da stvari ne mogu postati gore – budućnost će nas demantovati.
Na primer, istraživanje iz 2002. godine je pokazalo da čak 94% interno raseljene dece nakon rata u Bosni ima osobine PTSP-a. Osim toga, preko 90% njih je izrazilo strah od umiranja u sukobu, a preko 80% smatra da se ne mogu nositi sa svakodnevnim zahtevima i da nisu vredni življenja.
Sirijska deca su u potpunosti podložna vrbovanju i manipulaciji od strane islamističkih ekstremista. Sigurno je da sadašnja sirijska deca neće zaboraviti odgovor međunarodne zajednice na njihovo beznađe, a odgovor je bio – odbacivanje. Izvesno je da će u godinama koje dolaze oni želeti osvetu a ne prihvaćanje.
