U policijskoj akciji koju je predvodila Austrija, a koordinisao Europol, provereno je 126.927 osoba, 6.363 vozila kao i 4.245 lokacija za koje je poznato da olakšavaju seksualnu eksploataciju – kvartovi velikih gradova koji su poznati po prostituciji, bordeli, privatni stanovi, saloni za masažu, aerodromi ali i granični prelazi, navodi se u saopštenju Europola.
Navodi se da je posebna pažnja posvećena online okruženju, jer se sve više žrtva vrbuje i nudi upravo putem Interneta.
Rezultat ove akcije je hapšenje 107 osumnjičenih osoba i identifikacija 910 potencijalnih žrtava trgovine ljudima. Hapšenja i identifikacija žrtava ove akcije su pokazali da su najaktivnije u Evropi mreže trgovaca ljudi iz Nigerije, Južne Amerike i istočne Evrope.
U Srbiji se svake godine otkrije oko stotinu žrtava trgovine ljudima od čega su polovina deca, a većina žrtava izložena je višestrukoj ekspoloataciji. Žene žrtve izložene su pre svega seksualnoj, dok muškarci češće postaju žrtve zbog radne eksploatacije, pokazaju podaci godišnjeg izveštaja Centra za zaštitu trgovine ljudima za 2016. godinu.
Trgovina ljudima postaje sve kompleksniji fenomen po načinima ekspolatacije žrtava što govori da ona postaje sve brutalnija.
Prema podacima Centra za zaštitu trgovine ljudima, većina žrtava trgovine ljudima potiče iz urbane sredine i ima srednjoškolsko obrazovanje. Period vrbovanja žrtava radi eksplotacije traje jako kratko, svega nekoliko dana. U Srbiji su žrtve trgovine ljudima izložene pretežno seksualnoj ekspoataciji, dok je van granica Srbije najčešće reč o radnoj eksploataciji.
Direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Kljajić, rekla je da su problemi koje treba u narednom periodu rešiti osnivanje fonda za kompenzaciju žrtava, usvajanje strategije i obezbeđivanje prostorija za smeštaj žrtava. Usvajanje startegije i akcionog plana u borbi protiv trgivine ljudima je jedan od ključnih zadataka, a ističe se važnost osposobljavanja novog prihvatilišta za žrtve.