Koje su najbitnije odredbe Zakona o privatnom obezbeđenju i zbog čega je on značajan za uređenje privatnog sektora bezbednosti?
Do kraja 2013. godine kada je usvojen Zakon o privatnom obezbeđenju, ova delatnost bila je tzv. „siva zona” u kojoj se nije znao tačan broj subjekata koji se bave ovim poslom. Bilo je neophodno oblast privatnog obezbeđenja zakonski urediti, jer je reč o veoma složenom i odgovornom poslu zaštite lica i imovine kao i poslovanju fizičkom i tehničkom zaštitom. Osim toga, ovaj Zakon bliže određuje i poslove transporta novca, vrednosti i drugih pošiljki, održavanje reda na javnim skupovima i sportskim utakmicama i slično. Veoma bitno je da Zakon definiše i način obavljanja ovih poslova kao što je obaveza sačinjavanja ugovora, definiše način obavljanja poslova sa oružjem, propisuje uslove za poslove obezbeđenja transporta novca. Zakon, na primer, uvodi obavezni kontrolni centar i definiše samozaštitnu delatnost.
Ovim Zakonom propisana je potreba za programima stručne obuke za poslove fizičkog i tehničkog obezbeđenja i polaganje za validnu licencu MUP-a. U čemu je značaj licence?
Licenca je zapravo rešenje MUP-a da su ispunjeni zakonski uslovi za obavljanje ovih odgovornih poslova, a praktičan značaj je taj što su licencom službenici obezbeđenja ili firme dobili pravni legitimitet za obavljanje ovih poslova. Fizička lica, na primer, moraju proći odgovarajuću bezbednosnu proveru MUP-a, moraju biti psihofizički sposobni, imati završenu obuku za rukovanje vatrenim oružjem i ispuniti ostale uslove kako bi završili obuku i položili stručni ispit. Sa druge strane, pravna lica moraju biti uspisana u APR, imati pravilnik o uniformi, posedovati akt o sistematizaciji radnih mesta sa opisom poslova i slično. Na ovaj način država ima mnogo jasniju sliku o tome ko se sve bavi poslovima privatnog obezbeđenja i stavlja ovu delatnost pod kontrolu.
Ipak, iako je zakonski rok za dobijanje licence istekao, mnogi zaposleni još uvek rade bez licence a neke firme ne mogu naći licencirane radnike na tržištu. Prema Vašem mišljenju, u čemu glavni je problem?
Nažalost, mnoge firme su sa velikim zakašnjenjem započele postupak licenciranja svojih radnika i samih firmi. I pored više upozorenja MUP-a, medijske kampanje, kao i poziva Privredne komore Srbije, tek krajem prošle godine je ovaj proces započet u značajnijem obimu. Ipak, mora se konstatovati da je veliki broj fizičkih i pravnih lica dobio licencu, te je situacija znatno poboljšana. Želim da naglasim da je uporedo sa ovim procesom započet i proces nadzora, pa firme koje izbegavaju licenciranje zapravo izbegavaju prijavljivanje svojih radnika i plaćanje poreza i doprinosa. Ministarstvo će nastaviti sa intenzivnijim nadzorom njihovog rada kako bi se sprečilo obavljanje poslova privatnog obezbeđenja „na crno” i smanjio broj onih koji rade bez validne licence.
Koliko je firmi za privatno obezbeđenje i službenika obezbeđenja do sada dobilo validnu licencu MUP-a?
Kao što sam rekao, situacija je znatno poboljšana u odnosu na prethodni period i do sada je oko 280 pravnih lica i preduzetnika steklo odgovarajuću licencu za obavljanje poslova privatnog obezbeđenja. Postoji 6 različitih licenci, ali sve su podjednako bitne i značajne kako bi ova delatnost bila u potpunosti uređena i kontrolisana. Kada je reč o fizičkim licima, preko 23.000 ljudi do sada je steklo neophodnu licencu.
Ko izvršava proces kontrole sprovođenja Zakona o privatnom obezbeđenju i kakve su sankcije za nepoštovanje istog? Kakve je situacija u praksi?
Nadzor vrše ovlašćena službena lica u sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova i u 27 područnih policijskih uprava, a sankcije se kreću u vidu prekršajne odgovornosti kako za korisnike i pružaoce usluga, tako i za same službenike obezbeđenja. Sankcije su propisane Zakonom i mogu biti i do milion dinara za pravna, a do 50.000 dinara za fizička lica. Takođe, moguće su i rigoroznije kazne za određene prekršaje kao što su kazna zatvora za službenike obezbeđenja, dok se pravnom licu može izreći zabrana obavljanja delatnosti.
Ovaj zakon kao bitnu odredbu propisuje i obaveznu procenu rizika u obezbeđivanju lica i imovine. Zbog čega je procena rizika toliko važna?
Za većinu ljudi, posebno u oblasti bezbednosti, rizik je vezan za neželjenu i negativnu posledicu. Sama definicija rizika, da on predstavlja mogućnost devijacije ishoda bezbednosnih aktivnosti, govori u prilog tome koliko je procena rizika bitna za bezbednost i poslovanje. Imajući u vidu sve ovo, jasno je da kvalitetno urađena procena rizika ima veliki značaj za zaštitu imovine ili poslovanje. Međutim, veoma je bitno da se procena rizika vrši od strane stručnih lica koja poseduju licencu i da se obavlja u skladu sa odgovarajućim standardima.
